U prvih pet meseci deficit 25 milijardi dinara

Ministar finansija o deficitu u budžetu na kraju maja 2015. (Bilc, 09. 06. 2015. godine)

4. 7. 2015.

Teme / Ocene: Istinitost, Skoro istina, Ekonomija

„U prvih pet meseci imali smo deficit od 25 milijardi dinara umesto planiranih 90 milijardi, što je tri i po puta manje od onoga čime bi MMF bio zadovoljan.“

Ministar finansija je početkom juna izašao sa podatkom da je u periodu januar – maj ove godine u republičkoj kasi zabeležen deficit od samo 25 milijardi dinara.

Ministar Vujović je podsetio da je, kada je preuzeo dužnost ministra finansija u julu prošle godine, udeo deficita u BDP-u iznosio 8,8 odsto i da se očekivao dalji rast, a sada je 1,6 do 1,7 odsto BDP-a, što je ispod nivoa koji predviđa Ugovor iz Mastrihta.

Po podacima Fiskalnog saveta, prezentovanim u analizi fiskalnih kretanja objavljenoj 28. juna, u prvih pet meseci ove godine je ostvaren, “naizgled, izuzetan fiskalni rezultat a ukupan deficit u budžetu je iznosio 27 milijardi dinara”.

Zbog neslaganja u iznetim visinama deficita ovu izjavu Ministra Vujovića ocenjujemo sa skoro istina.

Inače, Fiskalni savet je u ovoj analizi napisao i da su fiskalna kretanja zaista donekle bolja od očekivanja ali da u Savetu, ipak, procenjuju da je tek polovina ostvarenog smanjenja deficita posledica trajnog poboljšanja stanja domaćih javnih finansija.

Analiza Fiskalnog saveta

“Nesumnjivo, najveće (i planirane) uštede od oko 35 milijardi dinara donelo je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija (uključujući i javna preduzeća), dok je uspešno sprovođenje mera za suzbijanje sive ekonomije povećalo prihode od akciza i PDV-a za oko sedam milijardi dinara”.

U nastavku svoje analize, Fiskalni savet saopštava da je preostalo smanjenje deficita (od oko 40 milijardi dinara) posledica dejstva privremenih činilaca i samim tim nije održivo u srednjem roku.

Analiza Fiskalnog saveta

“Uplate dela dobiti javnih preduzeća izvršene su, suprotno dosadašnoj praksi, najvećim delom već početkom godine, a pojedine uplate u budžet u ukupnom iznosu od oko 10 milijardi dinara imaju tipično jednokratni karakter i ne mogu se očekivati u sledećoj godini”.

Njih posebno zabrinjavaju i “uštede” po osnovu neefikasnog sprovođenja planiranih politika – slabo izvršenje javnih investicija i kašnjenje s početkom otpuštanja u javnom sektoru i prvatizacijom. Ove uštede procenjuju se na oko 20 milijardi dinara.

Analiza Fiskalnog saveta

“U slučaju ekstremne neefiksnosti do kraja godine, kapitalni rashodi i troškovi za otpremnine zbirno bi mogli biti manji i do 1,5 procentnih poena BDP-a ali bi to bilo samo prebacivanje troškova za sledeću godinu. Samim tim, u nastavku fiskalne konsolidacije 2016. godine zapravo krećemo s deficitom od preko 5 odsto BDP-a (imajući u vidu očekivani rast kamata za oko 20 milijardi dinara) – bez obzira koliko će iznositi fiskalni deficit ove godine”.

Premijer Vučić je potvrdio da ministarstva nisu bila sposobna da uspešno realizuju predviđena sredstva za infrastrukturne projekte. Na konferenciji za novinare održanoj krajem aprila, premijer Srbije je, između ostalog rekao da nije zadovoljan kapitalnim ulaganjima i novcem koji država troši u te svrhe.

Aleksandar Vučić, Konferencija za medije (Smederevo, 25. 4. 2015)

“U prva 4 meseca država nije potrošila 50 miliona evra na infrastrukturne projekte, a koje je imala na raspolaganju. Nismo imali dovoljno projekata, znanja…”.

Ipak, smanjenje deficita čemu je najviše doprinelo smanjenje plata u javnom sektoru i penzija ima i posledice. Kako su mnogi ekonomisti i privrednici predviđali smanjenje prihoda iz javne kase dovelo je do pada potrošnje. Kako je Istinomer već pisao, po podacima časopisa MAT (Makroekonomske analize i trendovi), promet na malo je u martu smanjen za više od pet odsto. Ipak, u periodu januar – maj u odnosu na isti period 2014. godine pad je dosta blaži i iznosi 0,4 odsto, saopštio je Republički zavod za statisiku.

admin