Slovačka državna lutrija je pre tri godine na zahtev vlasti organizovala poresku lutriju s idejom da motivišu Slovake da najpre traže fiskalni račun, a zatim da ga registruju za nagradu igru. Tako su, tvrdi premijer Vučić koji najavljuje sličan projekat u Srbiji, slovačke poreske vlasti u ratu sa onima koji izbegavaju plaćanje poreza, prikupile pola milijarde evra. Kao i obično kad je reč o brojevima – premijer je u pravu. Poreski prihodi u mesecima nakon uvođenja naradne igre zaista jesu porasli za pola milijarde evra, ali ne zbog lutrije već zbog rasta zaposlenosti, veće državne potrošnje, strože poreske kontrole i zapošljavanja novih inspektora, potvrđeno je Istinomeru u slovačkom ministarstvu finansija i državnoj lutriji ove zemlje. Takođe, fiskalni efekat lutrije (direktni uticaj lutrije na prihode od PDV-a) ne da nije bio ni pola od pola milijarde evra u Slovačkoj, već samo osam miliona evra. Zbog evidentnog preuveličavanja uloge poreske lutrije u naplati poreza, premijeru Srbije ocena neistina.
Poreska lutrija će uskoro zaživeti i u Srbiji / Ilustracija: Jelena Šušnjar
U analizi poreskih prihoda slovačkog ministarstva finansija iz februara 2016, navodi se da se za 2015. očekuje 500 miliona evra više poreskih prihoda. Glavni faktori rasta su povoljna dešavanja na tržištu rada i veća ulaganja novca iz evropskih fondova što je uticalo na veće prihode po osnovu PDV-a. Većim prihodima u 2015. doprineo je i veći profit kompanija, navodi resorno ministarstvo.
U ovom slovačkom ministarstvu kažu za Istinomer da su inicijalni troškovi uvođenja lutrije bili 1,6 miliona evra, da je direktan fiskalni efekat mali – osam miliona evra, ali da je reč o jeftinoj marketinškoj alatki koja je motivisala ljude da traže račun, naročito u maloprodaji. Kao dobre strane lutrije, ministarstvo navodi da je lutrija pomogla da se unaprede kontrolne aktivnosti poreskih vlasti. Takođe, nagradna igra je imala edukativnu ulogu za preduzetnike i kompanije kad je reč o primeni poreskih propisa, a motivisala ih je da registruju promet preko fiskalnih kasa.
“U smislu fiskalnog uticaja, lutrija je potpuni promašaj”, ocenjuje Radovan Ďurana, istraživač u Institutu za društvene i političke nauke u Bratislavi.
On se poziva na analizu ministarstva finansija u kojoj se govori o 7-8 miliona evra direktnog uticaja lutrije na PDV. Kako kaže, razlog da lutriju eksplicitno nazove promašajem je postojeći PDV jaz u Slovačkoj (VAT GAP) odnosno razlika između naplaćenog PDV-a i onoga što se hipotetički moglo naplatiti da su svi platili porez. Taj jaz iznosi 2,1 milijardu evra po čemu je Slovačka u vrhu EU.
Tumačeći bolju naplatu PDV-a, on kaže da nije razlog lutrija, već druge usvojene mere kao što su povećana kontrola, jačanje inspekcijskih timova, veća privatna potrošnja kao i uvođenje novih elektronskih načina prijave PDV-a.
“Vlada smatra da je lutrija korisna onoliko koliko jača javnu debatu oko izdavanja fiskalnih računa. Međutim, jasno je da poreski jaz nije nastao zbog restorana i uslužnih radnji, već zbog opšte nesposobnosti poreske uprave da upravlja naplatom PDV-a, naročito povraćajem PDV-a. Dakle, nije glavni problem neplaćanje PDV-a, već povraćaj PDV-a”, smatra Durana.
Ono što je zanimljivo, aktuelni ministar unutrašnjih poslova u Slovačkoj osumnjičen je za učešće u transakcijama koje su profitirale na osnovu ove nesposobnosti poreskih vlasti, dodaje on.
Durana smatra da je jedini razlog zašto lutrija i dalje postoji, iako joj pada popularnost i uticaj, to što državna lutrija smatra da je igra profitabilna.
“Sada poresku lutriju treba gledati kao igru, a ne kao alat za bolju naplatu prihoda od PDV-a”, smatra analitičar Instituta za drušvene i ekonomske nauke u Bratislavi.
Kako objašnjava, trenutnu popularnost poreske lutrije koja se meri u 25 miliona registrovanih fiskalnih računa, državna lutrija duguje učesnicima, a najviše penzionerima. Zahvaljujući saradnji sa velikim trgovinskim lancima kao što su Kaufland ili Tesco, Slovaci mogu da registruju račune za nagradnu igru odmah na kasi, bez bilo kakvih dodatnih troškova. Na početku je za registraciju svakog računa trebalo platiti 0,2 evra. Upravo zbog činjenice da većina računa potiče iz velikih lanaca, a ne malih radnji koje možda ranije nisu izdavale račun, fiskalni uticaj lutrije je mali, smatra Durana.
Podaci slovačke državne lutrije (TIPOS) pokazuju da
interesovanje za ovu nagradnu igru pada. Prema podacima koje je Istinomeru dostavio Miloš Prelec, direktor informacionih tehnologija i odeljenja za internet igre u TIPOS-u, lutrija je na početku napravila bum u javnosti, da bi vremenom interesovanje za nju opadalo. U decembru 2014, samo tri meseca nakon starta, bilo je registrovano neverovatnih
100 miliona fiskalnih računa, a broj se uvećavao svake nedelje za million računa. Međutim, prošle godine je bilo registrovano 40 miliona fiskalnih računa, dok su ove godine zaključno sa 13. septembrom 2016. Slovaci za nagradnu igru registrovali 25 miliona računa. Poresku lutriju u proseku igra 500.000 Slovaka što je 10 odsto celokupne populacije.
“Kako je broj računa padao iz meseca u mesec, pokušali smo da učinimo lutriju još atrktivnijom za igrače”, kaže Prelec.
Povećan je broj srećnih dobitnika, izvlačenja su sada svake nedelje, a moguće je dobiti i džekpot. Takođe, sa sajta lutrije je uklonjena posebna zaštita zbog čega je igračima olakšano da se loguju na sajt TIPOS-a i registruju račune. Uz to, mobilne aplikacije su abdejtovane kako bi se igračima omogućilo da registruju listiće sa novih telefona na slovačkom tržištu, dodaje Prelec. U godišnjem izveštaju TIPOS-a navodi se da su u početku nagrade bile 10.000 evra, 5.000 evra i manji novčani iznosi, ali i džekpot od 100.000 evra.
U slovačkoj lutriji podvlače da je pokretanje poreske lutrije bilo samo jedna od mera u borbi protiv utaje poreza, a čiji je cilj bilo unapređenje poreske kulture i svesti o važnosti uzimanja fiskalnog računa. Slovačka nije prva zemlja koja je organizovala lutriju. Radile su to pre nje Tajvan, Malta, Portugalija, Brazil, Kina i Rumunija, dok je u Gruziji ovaj projekat doživeo fijasko.
