U Srbiji je gladno manje od dva odsto ljudi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u novogodišnjem intervjuu za Blic izneo podatke o siromaštvu u Srbiji, kao i o broju onih koji su gladni.
Kako je rekao, u Srbiji “nema više od dva odsto ljudi za koje možete da kažete da su gladni”, a svakodnevno se radi na tome da se situacija popravi, i naveo “da se to vidi”.
Istakao je da u Srbiji “stanje u frižideru nije loše”. Ipak, smatra da stanje na računu građana mora biti mnogo bolje, a da su upravo “putevi put da dođete do boljeg stanja u frižideru i na računu”.
Na koji period tačno misli, kao i odakle mu podaci o broju gladnih, pitali smo predsednika, ali odgovor nismo dobili.
Svakako, poslednji dostupni podaci o siromaštvu u Srbiji ne idu u prilog predsednikovoj tvrdnji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ko je 2018. godinu (pre)živeo sa nešto manje od 17.000 dinara u džepu mesečno, bio je na pragu siromaštva. Sa svojim primanjima nije mogao da priušti sebi ni decembarsku minimalnu potrošačku korpu te godine, koja je iznosila oko 36.500 dinara.
Zvanični podatak koliko primanja je u 2019. morala da ima jedna osoba da bi bila na pragu siromaštva, još uvek nije dostupan.
Socijalnu pomoć u 2018. primalo 3,5 odsto građana
Najpre, novčanu socijalnu pomoć u decembru 2018. primalo je nešto manje od 245.000 ljudi, podaci su RZS. Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji, prema RZS, u 2018. živelo oko sedam miliona stanovnika – oko 3,5 odsto ljudi primalo je socijalnu pomoć.
Dakle, više od dva odsto ljudi je primalo socijalnu pomoć u 2018. godini, jer je imalo prihod manji od iznosa ove pomoći.
(Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, оsnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći iznosi 6.050 dinara.)
Trećina ljudi je u 2018. bila u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti
Iako je u odnosu na 2017, stopa rizika od siromaštva bila niža za 1,4 procenata, skoro četvrtina građana Srbije (24,3%) bila je u riziku da postane siromašna 2018. godine.
A skoro trećina ljudi u Srbiji, tačnije 34,3%, bila je u riziku od siromaštva, materijalno ugrožena ili je živela u domaćinstvima niskog inteziteta rada.
Ovo je, kako su rekli za Istinomer iz RZS-a, najvažniji pokazatelj ugroženosti od donošenja strategije “Evropa 2020”. Meri se na osnovu tri kriterijuma – dohotka, nemonetarnih ishoda i zaposlenosti/rada.
Pola miliona građana bez prihoda za hranu, odeću, stanovanje u 2017.
Podacima o ekstremnom siromaštvu, kažu, ne raspolažu. Ovim podacima ne raspolaže ni Vladin Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), koji od 2018. deluje pri Kabinetu predsednice Vlade.
Podsećamo da je ovaj tim krajem 2018. objavio Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva. Prema tom izveštaju, u Srbiji osnovne životne potrebe u 2017. nije moglo da zadovolji približno 500.000 stanovnika. Dakle, 7,2 odsto stanovništva nije imalo za hranu, odeću, obuću, stanovanje, grejanje, odnosno bili su na granici apsolutnog siromaštva.
Prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima o siromaštvu, koji se odnose na 2017. i 2018. godinu, zaključujemo sledeće:
Trećina građana u 2018. bila je na pragu siromaštva i socijalne isključivosti. Iste godine je oko 3,5 odsto ljudi primalo socijalnu pomoć. Podaci iz 2017. pokazuju da je na granici apsolutnog siromaštva bilo oko petsto hiljada ljudi.
Kako poslednji dostupni podaci demantuju tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da “nema više od dva odsto ljudi za koje možete reći da su gladni”, njegovu izjavu ocenjujemo kao – neistinu.
Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković
