U Srbiji nema netolerancije i govora mržnje

 

Talas nasilja koji je započeo nakon utakmice Srbija – Albanija iz oktobra 2014. kao epilog je imao veliki broj razbijenih lokala i pekara koje uglavnom po Vojvodini drže ljudi albanske nacionalnosti.
  

Dostojanstvo albanske nacionalne zajednice povredio je i tabloid „Informer“ nakon što je u oktobru 2014. objavljivao tekstove sa naslovima “Ulovljen spajder Šiptar” i “Edi Rama Šiptar bez srama”. Prema mišljenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, nazivanje albanskog naroda “Šiptarima” smatra se pogrdnim i uvredljivim i može raspirivati netrpeljivost prema pripadnicima albanske nacionalne manjine.
 

Prijateljska utakmica omladinskih reprezentacija BiH i Srbije u Modriči u martu 2014. godine prekinuta je zbog skandiranja dela navijača „Nož, žica, Srebrenica“. 

Lider Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojislav Šešelj zapalio je u avgustu prošle godine zastavu Hrvatske i na protestu ispred ambasade te zemlje u Beogradu poručio da će „doći vreme kada će Srbi povratiti Srpsku krajinu i da će u budućnosti vidjeti kad i kako će osloboditi ono što je srpsko“. 

Poslednjih dana dva provladina medija, Pink i Informer, objavljuju tekstove o predsedniku Nezavisnog društva Vojvodine, Dinku Gruhonjiću. Kako je saopštila Kuća ljudskih prava „metod kojim se sa Gruhonjićem obračunava ima sve elemente fašizma i rasizma, osporava se njegovo poreklo, a on sam naziva se nepostojećim imenom koje je izmislio i „patentirao“ pre više godina nacistički sajt Stormfront.“
 

U martu prošle godine predsednik Saveza taksi udruženja Srbije je u intervjuu jednom beogradskom listu rekao da je preporuka taksistima da ne voze azilante jer mogu da zapadnu u neprijatnu situaciju zbog policije koja proverava da li taksisti voze azilante, odnosno migrante. Ovakvu izjavu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti okarakterisala je kao diskriminatornu. 

U trenutku kada se veliki broj građana susreće sa diskriminacijom u svojoj okolini, minimum očekivanja od donosioca odluka u našoj zemlji jeste da pred tim činjenicama ne žmure. Zbog brojnih primera netolerancije i govora mržnje, od kojih smo mali deo izdvojili i u ovom tekstu, izjavu premijera Vučića ocenjujemo kao neistinu.

Primera govora mržnje i diskriminacije ima i prema LGBT populaciji, ali i ženama. Najsvežiji primer zabeležen je u Trsteniku kada je na sednici skupštine opštine šef odborničke grupe SNS Dragan Vilimonović iznervirano pitao ostale članove veća kako je moguće da je novac iz budžeta dat za “finansiranje pedera”. Kao krajnje neprimereno i diskriminatorno za sve žene kvalifikovano je i pisanje tabloida “Informer” o urednici RTS-a Oliveri Kovačević.  

U izveštaju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti za 2014. godinu stoji da se, iako je pravni okvir zaštite nacionalnih manjina u Srbiji zadovoljavajući, pripadnici nacionalnih manjina osećaju diskriminisano, a istraživanja pokazuju postojanje socijalne distance prema pojedinim nacionalnim manjinama – Albancima, Romima, Hrvatima i Bošnjacima. Poslednje istraživanje ove institucije kaže i da većina građana misli da je društvo u kome živimo diskriminatorsko. U prilog tome ide i činjenica da skoro dve trećine (65%) ispitanih kaže da je diskriminacija prilično ili mnogo prisutna u našoj zemlji.