U većini zemalja plaćate penale za prevremeno penzionisanje

Ministar Vulin o prevremenom penzionisanju. (RTS, 2. 5. 2017. godine)

5. 5. 2017.

Teme / Ocene: Istinitost, Skoro istina, Ekonomija

„Država ne želi da idete ranije u penziju, država želi da radite pun radni vek. I zato ako odete ranije u penziju, kao i u većini zemalja u svetu, plaćate određeno umanjenje te penzije. Takozvane penale. Ranije je to bilo doživotno, a sada kažemo, pošto imamo više novca, pošto hoćemo da se zahvalimo penzionerima,kada ispunite starosni uslov, a to je 65 godina, država smatra da niste više ništa dužni i da su penali za vas stvar prošlosti.”

Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, najavio je da Vlada Srbije u narednih nekoliko meseci namerava da izmeni zakon o PIO fondu i ukine plaćanje „penala” za sve one koji se penzionišu pre 65. godine.

Od 1. januara 2015. važi pravilo da penzioni ček trajno može biti manji čak i za petinu ukoliko se ode u penziju pre 65. godine. Od tada u javnosti sporadično proleću najave o ukidanju ovih penala, a sve su glasnije poslednjih meseci nakon što se pokazalo da naročito pogađaju veliki broj radnika u firmama u restrukturiranju koji imaju i do 40 godina radnog staža i odlaze u prevremenu penziju. Ministar Vulin i premijer Vučić tvrde da u budžetu sada ima novca i obećavaju da će se penali plaćati samo do ispunjenja zakonskog uslova tj. navršenih 65 godina života, ali ne i posle.

Ministar Vulin je u pravu kada kaže da penali za prevremeno penzionisanje postoje u većini zemalja sveta. Prema evidenciji OECD, gotovo sve zemlje imaju trajna (do kraja života) umanjenja u slučaju prevremenog penzionisanja. Neke države kao što su Danska, Mađarska, Irska, Izrael, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Turska i Velika Britanija uopšte nemaju opciju ranijeg penzionisanja što je čak “stroža” varijanta od ove u kojoj se penzija smanjuje ako penzioner ne ispunjava starosni uslov.

Namera Vlade Srbije prilikom uvođenja penala bila je da se penzionisanje odloži zbog vrlo nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera, gotovo jedan prema jedan. Posledica toga je deficit Fonda PIO koji se godinama pokriva iz republičkog budžeta. Procena zakonodavca bila je da će kazneni poeni za deset godina primene budžetu uštedeti 185 milijardi dinara.

Penali za prevremeno penzionisanje / Pensions at a Glance 2013: OECD and G20 Indicators

Nema ništa sporno u konceptu penala jer nije reč o kazni nego izjednačavanju građana Srbije koji su se ranije penzionisali i onih koji su ispunili starosni uslov, objašnjava za Istinomer profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Katarina Stanić.

Ona navodi primer radnika A koji se zaposlio u 20-toj, radio 40 godina i penzionisao se u 60. Radnik B je počeo da radi sa 25, i otišao u penziju sa 65 godina. Isto su uplaćivali u fond, ali u sistemu bez penala bolje prolazi radnik koji se penzionisao ranije sa 60 godina zato što će u proseku primati penziju veći broj godina, pa će njegova ukupna “životna” penzija biti viša nego kolegi B koji odlazi u penziju po starosnom uslovu, objašnjava Stanićeva.

Kako kaže, najavljenim ukidanjem penala za prevremenog penzionera nakon što pređe starosnu granicu od 65 godina, gubi se poenta penala i ugrožava princip aktuarske pravičnosti koji zahteva da sadašnja vrednost svih uplaćenih doprinosa bude jednaka sadašnjoj vrednosti svih isplaćenih penzijskih naknada. Ili jednostavnije rečeno, ukidanjem penala posle 65. dovodi se u pitanje princip “veze između uplaćivanih doprinosa i visine penzije”.

Osim ovoga, postoji još nekoliko važnih propusta u domaćem penzionom sistemu.

Najpre, u istoj godini kada uvodi penale za rano penzionisanje, država smanjuje penzije veće od 25.000 što su dve kontradiktorne mere jer su na neki način kažnjeni ljudi koji su pun radni vek uplaćivali doprinose ne bi li imali veću penziju. Zato bi, ukazuje Stanićeva, bilo pravičnije da država vrati penzije, a ostavi penal koji ima svoju logiku u sistemu.

“Naravno, jasno je da penali imaju manji finansijski efekat pa je zato lakše i ukinuti ih, ali ako sistem principijalno posmatramo onda su zapravo oštećeni svi oni kojima su penzije smanjene i svi penzioneri s obzirom da im se godinama penzije ne indeksiraju,” objašnjava ona.

Drugo, ako se pogleda tabela OECD-a, u tim istim zemljama u kojima se “penzioneri” kažnjavaju za preveremeno napuštanje posla, postoji uvećanje penzije za građane koji se kasnije penzionišu u odnosu na zakonski uslov, što kod nas nije slučaj. (Videti u tabeli kolonu increase) Domaći zakon prepoznaje samo mogućnost da radite iako ste penzioner.

Treće, okolnosti na domaćem tržištu rada su teške i radnici sa puno godina radnog staža koji ostanu bez posla, a još nisu ispunili starosni uslov za penzionisanje, ne mogu tako lako da nađu posao. Čak i ako to žele. To znači da ne mogu uopšte da biraju da li će još raditi i uplaćivati doprinose ili će otići u prevremenu penziju, kao što je slučaj u razvijenim zemljama poput Nemačke i Danske, ukazuje Stanićeva. Tu okolnost treba imati u vidu pa bi penali mogli da budu nešto niži, na primer 2 odsto po godini, dodaje ona.

Stanićeva takođe ističe da je jako opasno da penzijski sistem služi da rešava probleme od slučaja do slučaja, konkretno sada radnika propalih firmi u restrukturiranju, i generalno različitih problema koji postoje u našem društvu koji bi trebalo da budu u nadležnosti nekih drugih sektora.

„Ogroman je problem nezaposlenosti u našem društvu, ali nije dobro da njega rešava penzijski sistem”, navodi ona.

Kako smo pokazali, zaista je tačno da veliki broj penzijskih sistema u razvijenim demokratijama ima penale koji demotivišu radnike da odlaze u prevremenu penziju. Dakle, ministar Vulin je u pravu. Međutim, ukazali smo na niz kontradiktornosti u penzionoj politici koju vode aktuelni kreatori ekonomske politike, a koje su suprotne logici i praksama tih istih zemalja na koje se ministar poziva najavljujući novu politiku prema “mladim penzionerima”. Zato ministru ocena skoro istina.

admin