U Visokom savetu sudstva neće biti “zlatnog glasa”
Pre dva dana Ministarstvo pravde objavlio je predlog izmena Ustava, koji bi trebalo da omogući depolitizaciju izbora sudija i doprinese nezavisnosti pravosuđa. Do sada su sudije birane u Narodnoj skupštini i taj proces je bio i formalno zavisan od skupštinske većine. Prema izmenama, izbor sudija sada se seli u Visoki savet sudstva (VSS), što je, na prvi pogled, dobro rešenje. Međutim, sam sastav ovog tela i način glasanja (i za izbor sudija) pokazuje, po tumačenju stručnjaka, da je politički uticaj samo pomeren s jednog mesta na drugo.
Naime, Visoki savet sudstva će, ukoliko se ovi amandmani usvoje, imati deset članova, od čega pet sudija i pet istaknutih pravnika. Ovu drugu polovinu, među kojima i predsednika VSS, opet će birati skupština.
Govoreći o planiranim promenama Ustava, ministarka pravde Nela Kuburović pre svega nedelju dana u emisiji “Pravi ugao”, na Radio-televiziji Vojvodine (RTV), nije želela da otkriva detalje, ali je na pitanje da li će prilikom glasanja u VSS biti „zlatnog glasa“ odgovorila – „nema ‘zlatnog glasa'“.
Pojam “zlatni glas”, inače, znači da nečiji glas u VSS vredi više. U praksi, u situacijama kada je broj glasova “za” i “protiv” donošenja neke odluke izjednačen, prevagu odnosi “zlatni glas”. U ovom slučaju, ispostaviće se, glas predsednika ovog tela.
U Radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije, a koji je ministarka Kuburović na najavila na RTV-u, međutim, piše: “Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova saveta, među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta”.
Za glasanje je, tako, potrebno najmanje sedam članova, a za većinu šest glasova, sem u slučaju kada je tu prisutan i predsednik, pa je dovoljno ukupno pet glasova, jer njegov glas vredi duplo.
To, prakično znači da pet članova saveta, koji su birani u Skupštini uvek mogu da imaju većinu prilikom glasanja. Potrebno je samo da sednici prisustvuje još dvoje sudija, da bi postojao kvorum.
U Ministarstvu pravde za Istinomer kažu da predsednik VSS ima odlučujući glas samo u jednoj situaciji, kada su svi prisutni.
Ovakvo objašnjenje izmene, međutim, ne piše ni u jednom slovu radne verzije objavljene na sajtu Ministarstva pravde. Prema predloženom amandmanu, uopšte se ne govori o deset pristunih članova, već o kvorumu i najmanjem broju glasova za odlučivanje. Iz toga sledi da postoji još situacija kada predsednik VSS, koga bira skupština može da ima dupli glas. Osim toga, ukoliko su na glasanju prisutni svi istaknuti pravnici (koje bira Narodna skupština), oni uvek imaju odlučujuću reč, i to je ono na šta upozoravaju stručnjaci.
Bivša predsednica Vrhovog suda Srbije Vida Petrović Škero ocenjuje da će ove izmene, umesto da dovedu do depolitizacije sudstva učiniti četvrtu granu vlasti – pravosuđe još više zavisnom od političkih struktura koje su na vlasti.
Ona veruje da je upravo ova izmena u Ustavu recept za još veću politizaciju sudstva i pravosuđa, jer će poslanička grupa koji imaju većinu, birati pet od deset članova Visokog saveta sudstva, od čijih odluka dalje zavisi izbor svih sudija svih sudova u Srbiji i tako će oni imatii presudan uticaj.
I sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u svom blogu, takođe, ukazuje na velike manjkavosti u Radnom tekstu izmene Ustava koji je objavljen. On ne negira da jeste dobra vest što u budućem sasatvu VSS-a, barem formalno više neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, ali da, nažalost, ovakve izmene samo prividno pružaju razloge za zadovoljstvo i da predložena rešenja ostavljaju mogućnost za još opasniji posredni uticaj koji će u narednom periodu, biti još izraženiji.
Čak i ako se “zlatni glas” ne spominje doslovce u objavljenom dokumentu i ukoliko razjašnjenje koje smo dobili od Ministarsva pravde naknadno bude upisano u amandman na Ustav, ono neće izmentiti činjenicu da će glas predsednika VSS biti “tas na vagi”.
Iz Ministarstva pravde objasnili su, takođe, da je Kuburović o izmenama Ustava govorila 17. januara, da se u tom trenutku i dalje radilo na izradi Radnog teksta, a da je dokument objavljen sedam dana nakon pomenute emisije, što bi trebalo da znači da ministarka u tom trenutku nije znala da li će biti “zlatnog glasa”. Međutim, imajući u vidu da je Kuburović govorila samo sedam dana pre objavljivanja predloga, da nije želela da detaljno govori o nekim drugim rešenjima, a da je sama naglasila da “zlatnog glasa” u VSS neće biti, dobija ocenu “neispunjeno”.
Inače, prema važećim propisima, u Visokom savetu sudstva bili su i ministarka pravosuđa i predsednik skupšinskog Odbora za pravosuđe. Ministarka Kuburović na RTV nije želela da otkrije da li će i dalje biti članica VSS. U predloženim izmenama, ona nije na spisku članova, ali zapravo nije isključeno da bi ona ili neki naredni ministar pravde mogli biti u ovom telu. Naime, stručnjaci upozoravaju da se ministar pravde, predsednik pomenutog odbora ili čak predsednik Vlade mogu naći među istaknutim pravnicima, koje bi skupština potom izabrala u članstvo VSS.
Naslovna fotografija: Fonet/Nenad Đorđević
