U vrtiće ove godine upisano preko 20.000 dece
Gradski menadžer Goran Vesić gostujući u jutarnjem programu TV Pinka pohvalio se da je grad Beograd ove godine upisao preko 20.000 dece u vrtiće, uz opasku da je broj možda i veći.
Na žalost ovaj podatak je – netačan. Po podacima koje je Istinomer dobio iz gradskog Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu za 2016/17. godinu, u predškolske ustanove u Beogradu upisano je 10.037 dece.
Naime, da su podaci Gorana Vesića približno tačni, gradska vlast bi potpuno rešila problem mesta u vrtićima, pošto je ove godine ukupno podneto 21.792 zahteva za upis. Tako bi roditeljii izašli na kraj sa jednom od svojih najvećih briga – hoće li za njihovo dete biti mesta u vrtiću? Ove godine bez te, izgleda privilegije, ostalo je 5.336 dece koja imaju prioritet, što znači da su im oba roditelja zaposlena, da ima još dece u porodici ili da su iz društveno osetljivih grupa i 3.848 onih bez ovih prioriteta. Kako je za Istinomer objasnio Saša Tomašević iz gradskog Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu bez obzira na to što je konkurs okončan, za decu se cele godine traže dodatna mesta, pa tako ove brojke uvek pomalo variraju. Ipak, s obzirom na to da je polovina roditelja koja je konkurisala ove godine ostala bez mesta u vrtiću za svoje dete, izjavu Gorana Vesića ocenjujemo kao neistinu.
Oni za koje nije bilo mesta imali su priliku da svoje dete upišu u neki od privatnih vrtića. Ovakvu praksu grad je uveo prošle godine kada je doneo odluku da refundira razliku između cena privatnih i državnih vrtića onoj deci koja nisu mogla da se upišu putem konkursa. Prema podacima koje je Istinomer dobio od Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda, prošle godine na ovakav način privatne vrtiće je upisalo 5.630 dece koji su i ove godine nastavili da idu u isti vrtić, a od septembra je još 770 novoupisanih.
Međutim i pored ove mogućnosti, ostalo je više od 9.000 neraspoređene dece čiji roditelji žele isključivo državne vrtiće, objasnio nam je Saša Tomašević iz Sekretarijata. Neki od njih nemaju poverenja u privatnike, dok drugi odustaju zbog toga što se u ovim ustanovama plaća puna cena čak i kada dete zbog bolesti ne ide deo meseca u vrtić. U državnim je praksa drugačija, pa se deci koja odsustvuju naplaćuje pola svote. Na taj način pokazalo se da ni subvencionisanje privatnih vrtića nije dovoljno efikasno rešenje.
Gradski menadžer najavljuje da će se u narednom periodu raditi na novim planovima.
Iako je gradski menadžer pokušao da se pohvali da sadašnja vlast bolje izlazi na kraj sa ovim problemom nego prethodna, izgleda da manjak predškolskih ustanova i dalje ostaje veliki problem Beograda.
