UNHCR u izveštajima hvali odnos Vlade Srbije prema migrantima
Šef poslaničke grupe SNS o izveštajima UNHCR-a o migrantima. (Beta, 23. 7. 2015. godine)
„U izveštajima UNHCR-a ističe se agilnost i kvalitet odnosa Vlade Srbije prema migrantima.“
https://www.istinomer.rs/izjava/unhcr-u-izvestajima-hvali-odnos-vlade-srbije-prema-migrantima/
2015-08-19
1
5
0
Neistina
Istinomer
2015-07-23
Zoran Babić
Zoran Babić
Šef poslaničke grupe SNS izjavio je da se u izveštajima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) ističe agilnost i kvalitet odnosa Vlade Srbije prema migrantima i dodao da pohvale za odnos države prema njima stižu i od samih migranata i da niko od njih nije doživeo neprijatnost.
Kako bi proverio ovu tvrdnju, Istinomer je uputio zahtev UNHCR-u, ali i od Zorana Babića zatražio izveštaje na koje se ovaj narodni poslanik pozivao.
Babić je najpre u prvom razgovoru istakao da poseduje te izveštaje i da će nam ih ustupiti, ali ni nakon više od 10 dana i nekoliko poziva, nismo uspeli da dobijemo dokumente o kojima je govorio.
U zvaničnom odgovoru UNHCR-a se navodi:
“Ne znamo na koji je izveštaj narodni poslanik tačno mislio. UNHCR je nekoliko puta komentarisao ponašanje Vlade Srbije prema izbeglicama koje dolaze na teritoriju Srbije. Poslednje saopštenje izdato je 13. avgusta u kojem je predstavnik UNHCR-a u Srbiji izjavio da: “Državni organi i narod Srbije iskazuju solidarnost i potvrđuju ponosnu tradiciju gostoprimljivosti prema izbeglicama. Humanitarni pristup Srbije trebalo bi da služi kao primer drugim zemljama u Evropi koje još uvek pogrešno postupaju sa izbeglicama kao sa iregularnim migrantima”, piše u odgovoru UNHCR-a Istinomeru.
Poslednji izveštaj u kojem je UNHCR analizirao sistem azila u Srbiji objavljen je u avgustu 2012. godine. U njemu su identifikovane slabosti ovog sistema, koje bi, uz 26 propratnih preporuka, trebalo da ukažu na koji način unaprediti postojeće stanje. U odgovoru koji je UNHCR uputio Istinomeru navodi se da su svega tri preporuke do sada ispunjene.
“Nažalost, vrlo mali broj preporuka sadržanih u dokumentu su ispunjene. Kancelarija za azil je formalno osnovana, procedura registracije izbeglica se obavlja brže u Centrima za azil i izdavanje dokumenata (iako ne u svim nego samo nekim), povećan je kapacitet za prihvat dece tražilaca azila bez pratnje (uz pomoć UNHCR-a povećani su kapaciteti u Nišu i Subotici), i to bi uglavnom bilo sve”, navodi se u odgovoru UNHCR-a.
Budući da nam poslanik Babić nije ustupio izveštaje o kojima je govorio, a da međunarodna organizacija na čije se izveštaje pozvao nije mogla da ih identifikuje, niti se u postojećem izveštaju UNHCR-a o azilnom sistemu u Srbiji mogu pronaći mišljenja o kojima je Zoran Babić govorio, Istinomer njegovu izjavu ocenjuje kao neistinu.
UNHCR je kao glavne probleme sa kojima se susreće azilni sistem u Srbiji, između ostalog, naveo i mali broj dodeljenih međunarodnih zaštita uprkos činjenici da većina tražilaca azila potiče iz zemalja koje “proizvode izbeglice”. Kako navode, čak 95 odsto ljudi koji u Srbiju pristignu iz Grčke i Makedonije potiču iz ratom pogođenih zemalja, zbog toga je važno znati da se u većini slučajeva radi o izbeglicama, a ne o migrantima. Prema njihovima podacima, od početka godine do kraja juna izbeglički status odobren je za tek pet osoba. Inače, samo do kraja jula u ovoj godini 66.428 osoba izrazilo je nameru za azilom u Srbiji, dok je za isti period prošle godine to učinilo njih 5.427, navodi se u podacima UNHCR-a.
Broj zahteva za azilom u našoj zemlji rastao je iz godine u godinu.
Ojačati implementaciju postojećeg Zakona o azilu, obezbediti dodatne resurse za funkcionisanje Kancelarije za azil, ojačati sistem zaštite za maloletnike bez pratnje roditelja koji traže azil u Srbiji, razviti mehanizme integracije za izbeglice na lokalnom nivou i omogućiti prepoznatim izbeglicama da se integrišu u društvo u Srbiji i uživaju zakonom zagarantovana prava, samo su još neke od stvari koje je UNHCR prepoznao kao izazove sa kojima se trenutno suočava azilni sistem u Srbiji.
Na donošenje novog Zakona o azilu, najavljenog za prvi kvartal 2016. godine, ova međunarodna organizacija gleda kao na mogućnost da se zakonodavstvo prilagodi postojećoj situaciji, ali i harmonizuje sa međunarodnim i evropskim standardima u ovoj oblasti.
Istinomer je već pisao o problemima sa kojima se susreće azilni sistem u Srbiji, a to će činiti i u narednom periodu.
