Uradili smo sve što su tražili za poboljšanje izbornih uslova

Parlamentarni izbori još nisu raspisani, a pitanje uslova u kojima će se sprovesti, kao i bojkot koji je najavila opozicija, odavno su teme među političkim akterima. Tako su i u emisiji “Upitnik” na RTS-u Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke i Radoslav Milojičić iz Demokratske stranke, između ostalog, govorili i o međustranačkom dijalogu, održanom prošle godine na Fakultetu političkih nauka (FPN). Narodni poslanik Martinović ocenio je da je vladajuća koalicija ispunila sve što je od njih traženo – “od zabrane funkcionerske kampanje do jačanja Agencije za borbu protiv korupcije”.

„Mi smo, kao najveća stranka u državi, prihvatili sve one ideje koje nam je gospođa Tanja Fajon, i koje nam je deo opozicije, koji je želeo da razgovara sa nama, iznosio i na Fakultetu političkih nauka i posle, na ovim sesijama u Narodnoj skupštini“, kazao je Martinović.

O tome šta je konkretno učinjeno, počev od prvog međustranačkog razgovora na FPN, preko dijaloga u Skupštini Srbije, uz posredstvo evroparlamentaraca – Istinomer je već pisao, oslanjajući se na sveobuhvatnu analizu Crte.

Martinović kaže: „Oni su tražili da se zabrani funkcionerska kampanja, oni su tražili da se definiše šta su to javni resursi, oni su tražili da se pojača uloga Agencije za borbu protiv korupcije.“ I potom dodaje: „Mi smo sve to uradili.“

*Hoće da mi zabrane da radim tokom kampanje

*Pobedili smo na izborima bez ijedne televizije i novina

Javni resursi i korupcija

Sredinom decembra prošle godine usvojen je set izbornih zakona kojima bi trebalo da se napravi korak ka poboljšanju izbornih uslova. 

“Od 31 Crtine preporuke vezane za Izbore 2020. odbačeno je njih 12, a do sada je u potpunosti primenjeno 6. Trećina preporuka OEBS/ODIHR misije iz prethodna tri izborna ciklusa razmatrana je kroz komplementarne preporuke Crte, ali nijedna nije do sada u potpunosti primenjena”, ocenila je organizacija CRTA krajem godine.

Što se tiče mera koje Martinović spominje, važno je istaći nekoliko stvari.

Dakle, javni resurs jeste konačno definisan u izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ova mera je bila neophodna, kako se navodi u preporukama OEBS-a i Crte, kao jedan od prvih koraka ka razgraničavanju državnih i stranačkih aktivnosti i jasnijem postupanju u slučajevima zloupotrebe tih resursa od strane političkih partija. 

Zabrana korišćenja javnih resursa u političke svrhe sa propratnim sankcijama dalje je precizirana izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima. Za zloupotrebu javnih resursa, uključujući i inventar, vozila, logo, vebsajt i prostorije javnih preduzeća, mogu da snose posledice i odgovorno lice u javnom preduzeću, politička stranka, kao i odgovorno lice u političkoj stranci.

Jedna od promena je i ta što je uveden rok od pet dana za odlučivanje Agencije za borbu protiv korupcije u slučaju prijava za zloupotrebe tokom kampanje, a definisana je i izborna kampanja, u odnosu na aktivnosti koje spadaju u njene troškove.

Ali, šta ćemo sa kampanjom?

Iako Martinović kaže da je prošla i ideja o zabrani funkcionerske kampanje, to faktički nije dovoljno precizno. Funkcionerska kampanja je uređena izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, “novo” rešenje koje je usvojeno zapravo je preslikano staro.

Crta je predložila da se zabrani javnim funkcionerima, kao i službenicima na svim nivoima vlasti, da se u izbornoj kampanji pojavljuju na javnim događajima koji promovišu planove ili rezultate rada javnih institucija, organizacija ili službi. Prvenstveno na otvaranju ili promovisanju infrastrukturnih projekata izgradnje, adaptacije ili renoviranja objekata koji su finansirani javnim novcem.

Amandmani ove organizacije nisu prošli u Skupštini. Funkcionerska kampanja je tako i dalje ostala “bolna tačka” izbornog procesa u Srbiji. 

Između ostalog, odbačen je predlog da se zabrani dodela vanrednih budžetskih i javnih sredstava mesec dana pre, tokom i mesec dana posle izborne kampanje. Isto tako, nije prihvaćeno ni da se uvede obaveza da Agencija za borbu protiv korupcije redovno izveštava o troškovima političkih partija koje učestvuju na izborima – tokom izborne kampanje.

Uoči drugog sastanka, predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju  Tanja Fajon, koju Martinović pominje, izjavila je da “trenutno izborno zakonodavstvo Srbije nije usklađeno sa zahtevima posmatračke misije OEBS-a, iako postoji napredak u nekim poljima”.

Fajon je u autorskom tekstu za NIN nedavno ocenila da se Srbija trenutno nalazi u teškoj situaciji oko opštih izbora i nekoj vrsti političke krize.

„U EU nam kao glavna briga ostaju mediji. Činjenica je da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi u ovoj zemlji, jer nacionalni kanali ne tretiraju sve političke stranke jednako, što je nedopustivo. A govor mržnje, laži, manipulacije, zastrašivanje, čak i od vodećih i uticajnih političara, raste u medijima i javnosti u ovoj zemlji, a to nije ono što u EU želimo videti“, napisala je Fajon.

Dakle, ne samo što nisu ispunjene sve preporuke OEBS-a, kroz komplementarne preporuke Crte, već je u toku, kao što se može videti u Tabeli ispunjavanja obaveza, i dalje preduzimanje mera dogovorenih u drugom nizu sastanaka. Kada narodni poslanik Martinović kaže “sve ideje” – fokusirajući se na javne resurse, funkcionersku kampanju i Agenciju za borbu protiv korupcije – tačno je da je određeni broj preporuka usvojen. Međutim, Martinović propušta da primeti obim tih promena i šta će one u praksi značiti. 

Zato, za izjavu „oni su tražili da se zabrani funkcionerska kampanja, oni su tražili da se definiše šta su to javni resursi, oni su tražili da se pojača uloga Agencije za borbu protiv korupcije – mi smo sve to uradili”,  Aleksandar Martinović dobija ocenu – neistina.

Runde razgovora

Za okruglim stolom, u nizu sastanaka, na Fakultetu političkih nauka prošle godine trebalo je naći zajednički jezik među strankama – uz posredovanje predstavnika civilnog sektora. Već u ovoj fazi razgovora, deo partija napustio je razgovor. Pregovori su završeni polovinom septembra, predlogom seta mera za poboljšanje izbornih uslova. 

Prvi krug dijaloga u Skupštini, uz posredovanje Evropskog parlamenta, održan je početkom oktobra. Druga runda usledila je sredinom novembra, a završna runda prve faze međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta održana je 12. i 13. decembra. U zaključcima je dopunjeno šta je sve dodatno urađeno.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević