Usvojićemo novi zakon i povećati naknade porodiljama
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o povećanju naknada za porodilje. (TV Most, 4. 2. 2016. godine)
1. 2. 2017.
Akter: Aleksandar Vulin
„Iz dana u dan se objavljuje da će porodiljama biti smanjene naknade, svaki dan šaljem demanti, ali nijedan nije bio objavljen. Svaku kritiku prihvatam, ali nismo smanjili naknade porodiljama, već ćemo ih povećati zakonom koji će biti donet posle izbora.“
Početkom 2016, u predizbornoj kampanji, ministar Aleksandar Vulin još jednom je najavio usvajanje Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, kao što je obećavao i prethodne dve godine. U to vreme jeste bio završen nacrt zakona, a Vulin je govoreći o predviđenim promenama odbacio kritike da će neke porodilje primati manje naknade i čak rekao da će naknade biti povećane.
Istinomer je pitao resorno ministarstvo da li su nekim zakonom tokom 2016. godine porodiljama povećane naknade, kao i da li se ove godine očekuje povećanje, ali odgovor nismo dobili. Međutim, na sajtu Narodne skupštine može se videti da ovaj zakon nije usvojen, niti je na spisku zakona u proceduri, zbog čega ministar Vulin dobija ocenu “neispunjeno”.
Novi zakon nije usvojen, ali ako pogledamo pomenuti nacrt, koji je završen pre godinu dana, videćemo da bi pojedine promene značile veće naknade za deo porodilja. Ipak, neke žene bi za vreme porodiljskog odsustva primale manje novca.
Naime, prema aktuelnom zakonu, zaposlene porodilje dobijaju naknadu u visini 100 odsto plate, ukoliko su radile 12 meseci pre porodiljskog bolovanja, a manje naknade ako nisu radile svih 12 meseci. Prema ovom zakonu, u obračun ulaze osnovna zarada i minuli rad.
Nacrt zakona predviđa najmanje dve značajne izmene. Umesto osnovne zarade, u obračun bi ulazila sva primanja, poput bonusa, regresa, toplog obroka. Istovremeno, umesto dosadašnjih 12, u obračun bi ulazilo 18 meseci pre porodiljskog, odnosno trudničkog bolovanja.
Šta ove dve promene zajedno donose i kome idu na ruku, a kome na štetu? Budući da u privatnom sektoru retko ko dobija regres i bonus, žene koje rade kod privatnika gotovo po pravilu ne bi primale veće naknade, već iste. Međutim, žene koje rade u javnom sektoru i mogu da se pohvale regresom ili nekom drugom novčanom beneficijom, i radile su svih 18 meseci pre bolovanja, dobijale bi veću naknadu.
Ova promena sa 12 na 18 meseci ne bi pravila nikakvu razliku za one žene koje su radile 18 meseci ili duže pre porodiljskog odsustva. Međutim, u slučaju da je neka žena radila godinu dana pre porođaja, primala bi naknadu manju od plate. Ta promena navodno bi, prema stavovima ministarstva, trebalo da spreči zloupotrebe zakona tj. „snalažanje“ trudnica koje se fiktivno zapošljavaju pred porođaj da bi ostvarile naknadu.
U nacrtu zakona nije navedeno kako bi se računala naknada u pomenutom slučaju kada je neko radio 12, a ne svih 18 meseci pre bolovanja. Međutim, ako primenimo isti princip koji važi sada, možemo videti kako bi naknade bile smanjene. Trenutni propis kaže da se za 12 meseci računa 100 odsto plate, a za ostalih šest meseci računa 50 odsto prosečne zarade u Srbiji.
Uzmimo za primer da je ugovorena bruto zarada u poslednjih 12 meseci 100.000 dinara (neto nešto više od 71.000). Prosek za 12 meseci je 100.000 dinara. Za preostalih šest meseci računali bismo 50 odsto od prosečne zarade od 73.641, što je 36.820 dinara.
To znači da bi prosek za svih 18 meseci bio 78.940 bruto. Kada bi se usvojile planirane promene, porodilja bi primala naknadu od 56.500 dinara umesto 71.000 koja joj sleduje po važećem zakonu – što je oko 15.000 dinara manje.
Dakle, osim što nacrt zakona nikada nije stigao u Skupštinu, ova računica pokazuje kako sve nove mame ne bi dobijale veće naknade, kao što je tvrdio resorni ministar.
Angelina Radulović iz Udruženja Roditelj, koje je pre nekoliko godina iniciralo promenu ovog zakona, kaže da je još jedan važan problem to što porodiljsku naknadu ne primaju sve žene koje rade.
“Ono na čemu smo mi insistirali jeste da se izjednače žene koje nisu stalno zaposlene, već rade po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, jer se i za njih uplaćuju doprinosi”, kaže Radulović.
Podsećamo, Vulin je obećavao da će Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom biti usvojen do kraja 2014. ili najkasnije u prvom kvartalu 2015, što je Istinomer već ocenio kao neispunjeno obećanje. Na leto 2015. Vulin je ponovo obećao da će se zakon naći pred poslanicima do kraja 2015, ali ni to obećanje nije održao.
Nacrt je završen početkom 2016. i prošao je javnu raspravu. Vulin je i posle formiranja nove vlade ostao na čelu istog ministarstva, ali ovaj zakon nikada nije stigao pred poslanike. Nedavno su iz ministarstva dali novi rok, pošto su za Danas rekli da bi zakon trebalo da bude usvojen početkom 2017.
“Nacrt zakona biće ponovo upućen na mišljenje nadležnim organima, a potom i u dalju proceduru radi donošenja početkom 2017. godine.” (Danas, 19. januar 2017)
Tako se ovaj zakon pridružio dugoiščekivanim propisima poput Zakona o poreklu imovine, čije donošenje iznova i iznova obećavaju različiti funkcioneri, a zatim ne poštuju rokove, već samo zadaju nove, dok Istinomer uporno prati i beleži, kao što činimo i sa poslednjim obećanjem Ministarstva rada.
