Više beba 2017, nego 2016.
Predsednik države o natalitetu (Pink, 25. decembar 2017.godine)
„Ja moram da kažem da u prvih 10 meseci imamo, a to nije dovoljno, to je malo, ali ipak imamo više nego što je bilo te loše 2016. godine, po pitanju nataliteta 648 beba više imamo. Verujem da će to biti oko 800 beba više dakle do kraja godine, ali to mora dramatično i drastično da se poveća, ukoliko želimo da opstanemo kao nacija.“
Kad god mu se ukaže prilika predsednik se hvali povećanjem broja rođenih beba u Srbiji. Tako je bilo i krajem 2017, kada se pohvalio da se u prvih 10 meseci 2017. rodilo 648 beba više nego u istom periodu 2016.
Iako jeste tačno da se od januara do oktobra 2017. rodilo više beba u odnosu na isti period 2016, ti podaci nisu relevantni za izvođenje zaključka da li je došlo do poboljšanja prirodnog priraštaja u stopama rađanja, ili do pozitivnih efekata mera populacione politike.
Naime osnovna vremenska jedinica za ocenu promena u demografskim trendovima za demografe jeste ona na godišnjem nivou. Demograf sa Instituta društvenih nauka dr Vladimir Nikitović za Istinomer objašnjava da se demografski pokazatelji najčešće iskazuju kao prosek za tri godine, kako bi se eliminisale godišnje fluktuacije, a da se za ocenu promena u trendovima uzima period od najmanje 5 do 10 godina:
„U demografiji je minimalna jedinica za merenje godinu dana. Znači ne može biti ni mesečni nivo, niti još niži nivo od mesečnog“, kaže Nikitović.
Nikitović kaže i da prosto poređenje dva broja iz ove i prethodne godine ne daje konačnu sliku situacije:
„Ako hoćete da poredite dve godine jednu za drugom, nije dovoljno porediti samo ta dva broja koliko se dece rodilo i reći da se situacija popravila ili pogoršala. Zašto? Zato što recimo na veći broj rođenih u određenoj godini može uticati veći broj žena u fertilnom dobu ove godine u odnosu na prošlu godinu, što je posledica postojeće starosne strukture, odnosno demografskih trendova iz prošlosti”, kaže Nikitović.
Prema njegovim rečima, podatke na mesečnom nivou i ne treba zbrajati, pošto se za godišnje izveštaje, koji su jedini merodavni, koristi drugačija metodologija, a pritom je, kako kaže, potrebno da se sagledaju svi meseci kako bi se eliminisalo uticaj sezonskih varijacija.
„Nemojte upadati u tu zamku i porediti neuporedivo”, kaže Nikitović dodajući da se pravi pokazatelji, pogotovo kada želimo oceniti uticaj određenih mera populacione politike, mogu uzeti tek na nekoliko godina, „a najbolje 5, 10 godina, i tada dobijamo realnu sliku.“ Štaviše, ukoliko želimo da sagledamo konačni uticaj određenih javnih politika na demografske trendove”, kako navodi,” neophodno je da prođe minimum 15 godina”.
Kako nam je objašnjeno i u Republičkom zavodu za statistiku, ti mesečni podaci su neka vrsta „radnih“ podataka, što kasnije podleže izvesnim promenama. Takvi mesečni podaci, kada uđu u godišnji izveštaj, obično budu nešto drugačiji, i jedini relevantan pokazatelj jeste godišnji izveštaj, koji RZS objavljuje 30. juna svake godine. Nikitović objašnjava da postoji tzv. sezonska fluktuacija koja na godišnjem nivou menja podatke, i da se u oktobru ne može znati šta će se desiti do kraja godine.
No, kakvi su zapravo podaci za prvih 10 meseci 2017. o kojima Vučić govori? Vučić kaže – 648 beba više u odnosu na „lošu 2016. godinu”. Iz statističkog pregleda o vitalnim događajima 2006 – 2016. RZS, vidi se da je „loša 2016” bila zapravo bolja od prethodne 2015. u krajnjem rezultatu, odnosno u računanju prirodnog priraštaja.
Ako pogledamo broj živorođene dece, onda je 2015. rođeno čak 923 dece više nego 2016. i tu je tačno da je „2016. loša”, ali imamo opet jedno izvlačenje iz konteksta, zato što je i broj umrlih bio veći 2015. za skoro 3.000. Tako je ukupan prirodni priraštaj 2015. bio -38.021 osoba, a 2016. -36.100. Dakle, da sumiramo, 2015. je bilo više beba u odnosu na 2016. godinu, ali uz negativniji prirodni priraštaj, zbog čega možemo da zaključimo da je zapravo 2015. bila lošija.
Izvor: Republički zavod za statistiku (kliknite za uvećanje)
Ipak, i među tih 648 beba više, koje Vučić spominje kao uspeh, potkrala se greška, jer je stvarno stanje stari takvo da se 2017. u prvih 10 meseci rodilo 705 beba više u odnosu na prvih 10 meseci prethodne godine. Dakle, broj rođenih beba u prvih 10 meseci je čak i veći od onoga što Vučić kaže.
Međutim, broj umrlih u prvih 10 meseci 2017. je mnogo veći nego u istom periodu 2016. Kao što se iz tabele može videti, u periodu o kom Vučić govori bilo je 5.337 umrlih više nego u istom periodu 2016. godine. Dakle, u prvih 10 meseci 2016. negativan prirodni priraštaj bio je 28.307 – toliko je ljudi više umrlo nego što je rođeno.
U 2017. situacija se pogoršala: broj umrlih bio je veći od broja rođenih za 32.939. Prema tome, iako se Vučić pohvalio (relativno) tačnim podatkom o većem broju rođenih beba u 2017. nije ništa rekao o opštoj demografskoj slici, koja je, zapravo lošija nego 2016. Upravo zato dobija ocenu „zloupotreba činjenica”.
Izvor: RZS, Mesečni statistički bilten br. 10/2016 i 10/2017
Podsetimo, Vučić je na istu ovu temu letos, kada je tvrdio da napredujemo u populacionim pokazateljima, od Istinomera već dobio ocenu „kratke noge„.
Nikitović kaže da su podaci o rođenim bebama lepi, ali da sami, tj. bez podataka o umrlima i onima koji su emigrirali, ne govore ništa o prirodnom priraštaju, ni o promeni ukupne veličine populacije i njenih demografskih struktura.
Mnogo važniji podatak jeste da stopa fertiliteta (prosečan broj dece koju u reproduktivnom dobu rodi jedna žena) nije porasla u poslednjih 15 godina, a teško je, na osnovu relevantnih pokazatelja, očekivati da je do bitnog porasta došlo u prošloj godini. To ćemo znati tek kada se obrade podaci za sve dane u 2017, a što će biti objavljeno u redovnim statističkim publikacijama sredinom ove godine.
Nikitovića smo pitali i koja je prava mera koju država može da primeni kako bi smanjila negativan prirodni priraštaj, a on je rekao da tu nije poenta samo povećavati rađanje, već smanjiti i smrtnost, koja je kod nas dosta visoka.
On objašnjava da su ekonomski faktori dosta važni i da životni standard mora značajno da poraste kako bi se smanjila emigracija stanovništva koje je u reproduktivnom dobu. Kako kaže, neophodno je poboljšati uslove u kojima se deca rađaju, jer nije poenta imati veliki broj dece koja žive u socijalno–ekonomski nestabilnim ili disfunkcionalnim zajednicama, samo da bismo imali bolju opštu statistiku.
„Njihovo školovanje i kasnije učestvovanje na tržištu rada u velikom broju slučajeva pre ili kasnije, u ovoj ili onoj formi pada na teret društva, što je ogroman luksuz u savremenim civilizacijskim okolnostima, gde se uspešna društva razlikuju pre svega po stepenu u kojem uspeju da doprinesu razvoju potencijala pojedinaca.
Tako, iako Srbija ima slične demografske pokazatelje starosti stanovništva kao EU, ima mnogo nepovoljnije ključne pokazatelje održivog demografskog razvoja, poput broja neaktivnih u odnosu na broj aktivnih lica, po čemu smo skoro dvostruko lošiji od EU proseka. Za te pokazatelje, brojnost dece nije dovoljan uslov”, ističe Nikitović.
On zaključuje, na osnovu relevantnih demografskih studija, da do suštinskih promena u nivou rađanja nije došlo, a da će se, narednih godina najverovatnije nastaviti negativan trend kada je reč o broju rođenih beba na godišnjem nivou.
Po predviđanjima demografa i sudeći po onome što se događa sa drugim zemljama koje uđu u EU, i tu ćemo, zbog očekivanog porasta emigracije nakon pristupanja imati porast negativnog prirodnog priraštaja i smanjenja ukupne populacije, a posebno onih u najboljim reproduktivnim i produktivnim godinama. S druge strane, kako objašnjava, potrebno je razvijanje strategija o integraciji imigranata, jer je to svakako proces koji će se u narednim decenijama odvijati u širem regionu u kojem se Srbija nalazi.
(Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet)
