Visinu poreza odredila je bivša vlast
Poreska rešenja za 2015. godinu građanima koji žive, uglavnom, u centralnim zonama grada Beograda i ove godine bila su iznenađenje. Dodatna povećanja poreza nisu bila očekivana s obzirom na to da od prošle godine, zbog novih zakonskih rešenja, građani plaćaju i 80 posto veći porez u odnosu na prethodne godine. Zbog ove situacije Demokratska stranka zatražila je od gradskih vlasti da što pre poreska rešenja stave van snage, a reagujući na ove kritike gradonačelnik Beograda je izjavio je da se visina poreza na imovinu primenjuje prema odredbama poreskog zakona koji je donet 2012. godine.
Na pitanje Istinomera na koji je tačno Zakon o porezu na imovinu ili njegove izmene iz 2012. godine mislio gradonačelnik, iz njegovog kabineta su nas uputili na dve izmene zakona, ali ne iz 2012. godine.
Iz Ministarstva finansija odgovorili su nam da se „porez na imovinu zа 2015. gоdinu utvrđuје primеnоm оdrеdаbа Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu („Službеni glаsnik RS”, br. 26/01, 45/02 – US, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zаkоn) i аkаtа јеdinicа lоkаlnih sаmоuprаvа kојi su dоnеti nа оsnоvu оvlаšćеnjа prоpisаnih Zаkоnоm – о zоnаmа, о prоsеčnim cеnаmа kvаdrаtnоg mеtrа оdgоvаrајućih nеpоkrеtnоsti u zоnаmа, о kоеficiјеntimа zа nеpоkrеtnоsti u zоnаmа, о stоpi аmоrtizаciје zа kојu sе umаnjuје vrеdnоst nеpоkrеtnоsti kоја čini оsnоvicu pоrеzа nа imоvinu оbvеznikа kојi nе vоdi pоslоvnе knjigе, kао i о visini stоpе pоrеzа nа imоvinu”.
Analizirajući izmene Zakona o porezu na imovinu kroz godine vidi se da je određivanje visine poreza bitno promenjeno izmenama zakona iz 2013. godine. Naime, prema tim izmenama poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti od januara do kraja septembra prethodne godine u zoni u kojoj se nekretnina nalazi. To se radi tako što Komisija lokalne samouprave (primer Beograda) utvrđuje vrednost na osnovu prometne vrednosti ostvarene za najmanje tri ugovora o prometu nepokretnosti u jednoj zoni, što znači da se prosečna vrednost može izvući i iz tri najveće cene kvadrata, što je i jedna od glavnih zamerki na ovo zakonsko rešenje.
Gradski sekretar za finansije Slobodan Milosavljević nedavno je izjavio da poreska stopa nije menjana, ali da je u međuvremenu povećana cena nekretnina za oko osam odsto.
Osim promene cene kvadrata, u skladu sa zakonskom odredbom iz 2013. godine, lokalne samouprave morale su da donesu nove odluke o zoniranju, što takođe može uticati na povećanje iznosa koji treba da se plati na ime poreza na imovinu. Prema odgovorima koje je Istinomer dobio od gradske uprave, Skupština grada Beograda izvršila je izmene granica zona i uvođenje nove zone ulaznih pravaca 28. novembra 2014. godine sa primenom kod poreza na imovinu od 1. januara ove godine.
Izmenama Zakona o porezima na imovinu iz 2013. godine nova olakšica je umanjenje poreza od 50 odsto (maksimalno 20.000 dinara) za obveznika koji stanuje u stanu na koji plaća porez. Istovremeno, ukinute su i brojne olakšice, a između ostalog i popust na lošu infrastrukturnu i unutrašnju opremljenost stana, kao i popust na brojnost članova domaćinstva. Ukinuto je i umanjenje oporezive površine za podrume, potkrovlja, ostave, suterene, a isključeni su iz oporezivanja balkoni, terase i lođe. Takođe, umanjenje poreza po osnovu amortizacije smanjeno je sa 70 na 40 procenata ili 0,8 odsto po godini starosti. Dok je amortizacija ranije bila obavezna zakonom, danas je na lokalnoj samoupravi da li će je uvrstiti u obračun poreza ili ne.
Kako su u Ministarstvu finansija potvrdili Istinomeru, porez na imovinu obračunava se i prema odredbama zakona iz 2002, kao i njegovim izmenama koje su usledile u narednim godinama. Pošto je jedan od glavnih razloga za povećanje poreza na imovinu promena procene vrednosti nepokretnosti (tržišne, umesto knjigovodstvene), što je uvedeno Izmenama zakona o porezu na imovinu u maju 2013, izjavu gradonačelnika Beograda ocenjujemo kao neistinu.