Vojvođanska kancelarija pri EU
Iako nije imao ništa protiv da Vojvodina, poput 250 drugih predstavništava raznih evropskih regija, osnuje svoju kancelariju u Briselu Pajtić je smatrao da „otvaranje posebnog vojvođanskog predstavništva u Briselu ne bi imalo ekonomskog opravdanja, jer bio to za naše prilike bio preskup i neracionalan potez“ i da je bolje sačekati da Srbija dobije status kandidata.
Koalicioni partneri, Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine, ponavljali su da bi otvaranje takve kancelarije bilo dobro ne samo za Vojvodinu, već i za Srbiju „jer bi bili blizu fondova kod kojih ćemo moći da konkurišemo, ali i blizu evropskih institucija kod kojih ćemo moći da lobiramo“. (Šandor Egereši, Beta, 16. 07. 2008. godine). Pajtić je, međutim, ostao pri svome pravdajući to ekonomskim razlozima.
„Mi smo tehnički spremni, kada je reč o kadrovima, da sutra otvorimo to predstavništvo, ali ćemo se ponašati racionalno i ekonomično i otvorićemo kancelariju u Briselu kada ona bude više donosila, nego koštala Vojvodinu.“
Fonet, 31. 12. 2009. godine
Da Pokrajina još ne razmišlja o otvaranju posebnog ureda u Briselu, potvrdio je nedavno i potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarović objasnivši da „za to sada nema para“.
„Grube računice ukazuju da bi kancelarija u Briselu koštala Vojvodinu 20 miliona dinara (oko 200.000 evra) na godišnjem nivou, a sa druge strane ona praktično ne bi imala šta da radi za interese pokrajine dok Srbija ne postane kandidat za člana EU.“
Srna, 14. 05. 2010. godine
Istinomer, stoga, zaključuje da je predsednik pokrajinske Vlade dosledan po pitanju otvaranja posebne vojvođanske kancelarije u Briselu.
