Vučić dobio nezapamćen broj glasova, odlučuje o rekonstrukciji

Govoreći o eventualnoj rekonstrukciji Vlade, ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je  “nijedan političar od nastanka višepartijskog sistema nikada nije imao tako visok stepen podrške među građanima Srbije”, te da ga to kvalifikuje da odlučuje o rekonstrukciji Vlade. U ovoj izjavi postoje dva elementa za analizu – da li je Vučić izbore dobio sa najvećom zabeleženom podrškom i da li on ima pravo da se meša u rad vlade i odlučuje ko će eventualno napustiti Nemanjinu 11, a ko doći na to mesto. 

Da krenemo redom. Vučić obavlja funkciju predsednika republike nešto manje od godinu dana, nakon što je na proleće 2017. pobedio na predsedničkim izborima, osvojivši ukupno 2.012.788 glasova.

Pošto je kao period za upoređivanje ministar Vulin uzeo nastanak višepartizma 1990. i  mi ćemo u obzir uzeti broj glasova koje je svojevremeno dobijao Slobodan Milošević, a zatim i njegovi naslednici. Na predsedničkim izborima u decembru 1990. Slobodan Milošević osvojio je ukupno 3.285.799 glasova. Dve godine kasnije, na decembarskim izborima, za Miloševića je glasalo  2.515.047 birača.

Slično je i sa novijom istorijom, o čemu smo već pisali, budući da je i sam Vučić tvrdio da je izabran uz najveću podršku u savremenoj istoriji. Naime, u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. Boris Tadić je dobio 2.304.467 glasova, dok je Tomislav Nikolić, koji je izgubio ove izbore dobio 2.197.155. 

Dakle, Nikolić je izgubio izbornu utakmicu od Tadića sa više glasova nego što je Aleksandar Vučić pobedio na izborima u prvom krugu.

U istoj izjavi, Vulin je zaključio da je predsednik taj koji treba da donese odluku o rekonstrukciji Vlade. Međutim, nezavisno od toga kolikom je podrškom predsednik republike izabran na tu funkciju, formiranje i rekonstrukcija vlade nisu u okviru njegovih nadležnosti. Prema Zakonu o Vladi, to je posao predsednika Vlade. 

Posao predsednika je da, po Zakonu o predsedniku, predloži mandatara za sastav Vlade Narodnoj skupštini, tek pošto čuje mišljenje većine u istoj Skupštini. Kako je Vlada formirana, tako bi eventualna rekonstrukcija trebalo da bude isključivo odluka premijerke Brnabić.

Inače, nije prvi put da čujemo da bi predsednik trebalo da učestvuje u radu vlade. 

I sam Vučić je, tvrdeći da je to njegov posao, izjavio da će kontrolisati Vladu i pomagati kad je teško, iako to nije predviđeno Ustavom, o čemu je Istinomer već pisao. Za njim nije zaostala ni ministarka Zorana Mihajlović, koja je, nakon predsedničkih izbora 2017, a suprotno pomenutom Zakonu o Vladi, izjavila da Vučić ima pravo da donese odluku o tome ko će biti predsednik Vlade.

Da sumiramo – Vučić nije izabran za predsednika uz nezapamćen broj glasova, jer nije oborio rekorde Miloševića, Tadića i Nikolića. Osim toga, posao predsednika države nije da učestvuje u formiranju, niti bilo kakvoj rekonstrukciji Vlade, jer to nije predviđeno ni zakonom ni ustavom. Zbog svega toga, ministar Vulin dobija ocenu „kratke noge“.