Za isplatu penzija 37,8 odsto iz budžeta

Premijer o smanjenju deficita PIO fonda (Tanjug,14. februar 2016. godine)

22. 3. 2016.

Teme / Ocene: Istinitost, Poluistina, Ekonomija

„Za isplatu penzija ranije je išlo 51,1 odsto iz PIO Fonda, dok je to sada 62,2 odsto, a svega 37,8 odsto iz budžeta“.

Premijer Srbije je tokom posete dnevnom centru i klubu za starije „Dragiša Ćirić“ u Zemunu, obećao penzionerima da će penzije u budućnosti biti redovne i još veće. Premijer je ukazao da su dotacije iz budžeta Republičkom fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) manje iz godine u godinu i da sada iznose nešto više od trećine fondovih potreba. Podaci PIO fonda pokazuju da je premijer na prvi pogled u pravu. Recimo, izveštaj PIO fonda o izvršenju finansijskog plana iz 2010. godine pokazuje da su transferi iz budžeta iznosili 45% ukupnih prihoda fonda. U 2012. godini, transeferi iz budžeta bili su 49 odsto. Ako se pogledaju preliminarni podaci iz finasijskog izveštaja za 2015. koje je PIO fond dostavio Istinomeru, transferi sada iznose 36,6 odsto.

Prihodi PIO fonda iz doprinosa i transfera budžeta / PrintScreen

Istinomerovi sagovornici ukazuju da je više razloga zbog kojih su smanjena davanja države prema penzionerima. Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Katarina Stanić podseća da je stopa doprinosa 2013. i 2014. povećavana sa 22 odsto na 24 odsto, pa još jednom na 26 odsto, te je to doprinelo i prihodima Fonda. Stanićeva koja se dugo bavi reformom penzijskog sistema, podseća i da su smanjene penzije veće od 25.000, što znači da su pali rashodi fonda, te tako i manjak koji je trebalo nadoknaditi iz budžeta.

“Ja inače ne volim da se insistira na tom deficitu PIO fonda jer on nije samo indikator penzijskog sistema i nekih drugih troškova koji se iz njega finansiraju vec i slika prihodne strane, a to je formalna zaposlenost, visina zarada i stope doprinosa. Deficit je upravo razlog zbog čega vec godinama postoji hajka na penzionere i osnovno opravdanje da se krajem 2014. godine progresivno smanje penzije iznad 25 hiljada a ti ljudi su i plaćali i do pet puta veće doprinose dok su radili. I to u isto vreme kada se uvode penali za prevremeno penzionisanje, sa ciljem jacanja aktuarske pravicnosti sistema. To su kontradiktorne mere. Ne možete zbog deficita PIO fonda da narušite logiku penzjiskog sistema” kaže Stanićeva.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec, takođe dobar poznavalac penzijskog sistema Srbije, navodi da samo povećanje stope doprinosa sa 24 na 26 odsto povećava prihode fonda za oko osam odsto. Uz povećanje stope doprinosa, boljoj naplati doprineo je i pritisak države da jedan deo radnika iz sive zone pređe u formalnu ekonomiju, kao i da poslodavci počnu da plaćaju poreze na punu zaradu, a ne na minimalac, navodi on.

Sa druge strane, i Bajec, kao i Stanićeva, ukazuje da je ukupno izdvajanje iz budžeta smanjeno onog trenutka kada su snižene penzije. Gledano u procentima, udeo bužeta koji se izdvaja za penzije pao je sa 13,1 odsto u 2014. godini na 12,4 odsto u 2015. godini, dok MMF zahteva da taj udeo republičke kase koji se izdvaja za najstarije sugrađane – bude još niži. Kako kaže Bajec, za ovu godinu ukupan penzioni trošak iznosi 4,8 milijardi evra, ali je za neto penzije (ono što penzioner dobije u džep) potrebno 4,2 milijarde evra. Razlika od 600 miliona evra je novac koji najvećim delom ide za zdravstveno osiguranje penzionera i druge troškove kao što je finansiranje sahrane, pomoć penzionerima isl.

“Kad se gleda koliko država daje to je 1,8 milijardi evra, a za neto penzije 1,2 milijardi evra. Važno je praviti tu razliku, jer nisu svi troškovi za penzije kako se to u javnosti često predstavlja”, istakao je Bajec.

On takođe postavlja pitanje opravdanosti i zakonitosti smanjenja penzija budući da je ispalo da je to glavna mera fiskalne stabilizacije, a da su sve ostale reforme izostale.

Istinomer uvažava statističke podatke koji potvrđuju premijerove reči da PIO fond ustaje iz mrtvih i da sve manje zavisi od budžetske kase. Međutim, ne mogu se ignorisati argumenti u prilog tezi da država izdvaja manje jer je prethodno, u proseku 10 odsto, skresala primanja 700.000 najstarijih sugrađana, od kojih su mnogi godinama plaćali visoke doprinose da bi u starosti imali veću penziju. Ironija je utoliko veća što se premijer hvali da se PIO fond oporavlja i da će penzije biti „veće“, upravo pred najstarijim Beogađanima koji troškove boravka u domu plaćaju upravo od te snižene penzije. Mnogi te obećane veće penzije možda neće ni doživeti. Zato premijeru ocena poluistina.

admin

smanjenje penzija izbori2016