Za Kosovo – i sa đavolom!
Nije se prvi put dogodilo u Kuršumliji da predsednički kandidat DS-a obećava pragmatičnu spoljnu politiku kao sredstvo za ostvarenje interesa Srbije na Kosovu. U govoru na završnoj predizbornoj konvenciji u Beogradu pred prvi krug predsedničkih izbora Tadić je obećao da će se suprotstavljati nezavisnosti Kosova od Srbije, ali da će to biti mirnim sredstvima.
„Uvek ću se boriti za naše Kosovo i za svaku stopu ove zemlje, ali nikada i ni pod kojim uslovima neću dozvoliti da se mladost Srbije ponovo gura u nove ratove i pogibije.“
završna konvencija predsedničkog kandidata DS pred prvi krug izbora, 17. 1. 2008. godine
Predsednik Tadić od tada istrajava na nepriznavanju nezavisnosti Kosova, angažovanju diplomatskih i drugih resursa radi opstrukcije priznanja nezavisnosti. Glasanje u UN u korist Irana na temu ljudskih prava drastičan je primer koketiranja sa „crnim đavolom“ kako bi bili obezbeđeni srpski interesi na Kosovu.
Ipak, tokom predsedničkog mandata nije bilo nijednog zvaničnog Tadićevog razgovora sa kosovskim Albancima. Krajem 2010. godine Srbija jeste otpočela dijalog sa Prištinom, ali predsednik nije direktno učestvovao u njemu. Razgovori su posle nekoliko krugova prekinuti i nisu obnovljeni do kraja Tadićevog mandata.
Tadić se, dakle, do kraja vršenja funkcije držao politike o korišćenju svih mogućih diplomatskih sredstava koji su u interesu očuvanja Kosova i Metohije. Sa druge strane, njegovo držanje „na distanci“ kada su u pitanju pregovori sa Albancima, pokazuje da on, ipak, nije bio spreman na određene korake, a kamoli da razgovora sa „crnim đavolom“. Zato mu sleduje ocena „nešto između“.
