Za nauku se izdvaja duplo manje nego u EU

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je, predstavljajući plan za novi četvorogodišnji mandat pred poslanicima u parlamentu, posebno govorio o nauci. Vučić je rekao da su neki od ključnih problema niska izdvajanja za nauku, kao i nedovoljna saradnja nauke i privrede.

Stari-novi premijer je rekao da evropske zemlje za nauku, odnosno istraživanje i razvoj izdvajaju u proseku dva odsto BDP, dok Srbija izdvaja duplo manje. Prema podacima Evrostata i Svetske banke za 2013. godinu, o kojoj Vučić govori, 28 zemalja članica EU zaista na nauku u proseku daju 2,01 BDP. Međutim, Srbija izdvaja 0.727 odsto BDP – manje od jednog procenta, kako Vučić tvrdi. 

Na mapi ispod je prikazano koliko su Srbija i druge evropske zemlje izdvojile za istraživanje i razvoj u 2013. godini. 

Treba imati u vidu da ova izdvajanja obuhvataju kako budžetski novac, tako i sredstva koja privatni biznisi ulažu u istraživanja. Cilj Evropske unije jeste da do 2020. godine sve zemlje članice na nauku daju tri odsto BDP – dva odsto iz privatnog sektora, a jedan iz budžeta.

Željena posledica jeste veći broj inovacija, koje vode otvaranju novih radnih mesta i povećanju BDP. Prema procenama iz strategije Evropa 2020, tri odsto BDP za istraživanje i razvoj i inovacije trebalo bi da donesu 3.7 miliona novih radnih mesta i povećanje BDP od 795 milijardi evra 2025. godine.

Srbija ima manje ambiciozne planove – prema Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja do 2020, plan je da ulaganja iz republičkog budžeta za četiri godine budu 0.6 odsto BDP, a da ukupna ulaganja iz svih izvora dostignu 1.5 odsto BDP.

Na žalost, novi plan da ulaganja u srpsku nauku rastu, ali većim delom na račun privatnog sektora nije detaljno obrazložen.

Premijer je samo rekao da će “zadatak ove Vlade biti da privuče veći broj ulaganja iz privrede u naučnu delatnost koja su u drugim zemljama neuporedivo veća”.

 

Dakle, Srbija zaista dosta kaska kada je reč o ulaganju u nauku u odnosu na Evropsku uniju. Međutim, Vučić nije dao konkretan predlog kako bi stanje u nauci moglo da se unapredi, sem da bi bilo dobro da privreda više ulaže, jer tako je svuda.

U naučnim krugovima se čuje da bi za početak bilo dobro proveriti da li se novac koji se već izdvaja za nauku može efikasnije trošiti. Na prethodnom konkursu Ministarstva prosvete za finansiranje naučnih istraživanja, sredstva su dobili skoro svi koji su se prijavili – njih 87.5 odsto. 

Cilj samog projekta bio je da se uključi što veći broj, pre svega mladih istraživača. Tako je većina novca otišla na plate istraživača, a svega 3.2 odsto sredstava na materijalne troškove istraživanja. To znači da se malo novca izdvaja za eksperimente, testiranje, razvijanje prototipova i sl. To dalje znači da sa ovakvim finansiranjem gotovo da nema prostora za inovacije, koje bi vodile unapređenju ekonomije, što je i glavni cilj ulaganja u nauku.