Za skrnavljenje zastave se u Americi ide u zatvor
Od 1989. godine i slučaja „Teksas protiv Džonsona“ uništavanje američke zastave se ne tretira kao krivično delo, već kao izražavanje slobode govora koji je zagarantovan prvim amandmanom na Ustav SAD.
Konkretno, okrivljeni Gregori Li Džonson je prvobitno bio osuđen na godinu dana zatvora i novčanu kaznu zbog paljenja zastave na protestima 1984. protiv Reganove administracije. Tu presudu je kasnije oborio Vrhovni sud SAD donoseći zaključak da su zakoni koji zabranjuju skrnavljenje američke zastave u suprotnosti sa prvim amandmanom koji garantuje slobodu govora, pa je Džonson oslobođen. Sudije su ocenile da se ta sloboda ne odnosi samo na izgovorenoj i napisanoj reči, već i na postupke kojima se prenodi određena poruka. Detalji o tom slučaju mogu se pronaći ovde.
Isti stav Vrhovni sud je potvrdio i naredne godine u slučaju „SAD protiv Ajhmana“ u šta se može uveriti ovde.
Posle toga bilo je nekoliko pokušaja u Kongresu da se donesu amandmani na Ustav kojima bi bilo zabranjeno skrnavljenje američke zastave, ali ti predlozi nisu dobili potrebnu većinu glasova.
Pošto primeri pokazuju da se u Americi ne ide u zatvor za skrnavljenje zastave, Istinomer savetniku predsednika dodeljuje ocenu „neistina“.