Za svaki dinar znamo kako se troši

Premijer Srbije o trošenju budžetskog novca. (Konferencija za medije, 24. 8. 2015. godine)
„Kod nas se svaki dinar zna gde se nalazi, kako se troši. Svaku liniju kada pogledate tačno se vidi koliko smo na šta potrošili i na tu činjenicu sam veoma ponosan. Naše javne finansije danas izgledaju i uređene su kao i u nekim veoma razvijenim zapadnoevropskim zemljama.“
Premijer Srbije izjavio je da su javne finansije naše zemlje uređene i da se za „svaki dinar zna gde se nalazi, kako se troši“. Međutim, u svojim istraživanjima o sistemu državne pomoći Istinomer je dokazao da nadležne institucije ne vode evidenciju dodele državne pomoći, a da se istovremeno ne prave ni analize efekata tako utrošenog novca.
 
Tokom istraživanja dodele državne pomoći u proteklih 10 meseci, Istinomer je od zvaničnih institucija dobijao odgovore koji su pokazali da u ovom sistemu ima dosta manjkavosti.
 
Zakonom o kontroli državne pomoći, nadležna Komisija ima obavezu da, pre svega, vodi evidenciju korisnika ovih sredstava. U odgovoru koji je Istinomer dobio od Komisije za kontrolu državne pomoći vidi se da država ne zna tačan broj davalaca državne pomoći, jer kako piše, njih ima „prema slobodnoj proceni oko 500 na teritoriji Republike Srbije“. Ta komisija ne vodi ni evidencije svih pojedinačnih davanja kroz državnu pomoć na šta je zakonom obavezna. Pravdaju se nedostatkom “skupog softvera”.
 
*

 

Situacija se do danas nije promenila, što pokazuju informacije sa sajta Komisije za kontrolu državne pomoći, na kome se i dalje nalazi samo evidencija korisnika državne pomoći „male vrednosti“, onih preduzeća i fizičkih lica koja su dobila pomoć do 200.000 evra, dok nema spiska korisnika i davalaca državne pomoći.
 
Na pitanje ko je dužan da prati trošenje dodeljenih subvencija, Istinomer je od nekoliko državnih institucija dobio različite odgovore. U Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture navode da ni Zakonom o kontroli državne pomoći, ali ni podzakonskim aktima „nije propisana obaveza davaocima državne pomoći da sprovode analizu ostvarenih ekonomskih efekata“. A odgovor Komisije za kontrolu državne pomoći bio je potpuno drugačiji.

 
„Komisija je ovlašćena da odlučuje o dozvoljenosti prijavljene/dodeljene državne pomoći na taj način što utvrđuje da li je predmetna državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, odnosno da li su ispunjeni uslovi za dodelu te pomoći. Međutim, odgovornost o opravdanosti dodele državne pomoći, ocena ostvarenih ekonomskih interesa, kao i ostvarenje projektovanih ciljeva su na davaocu državne pomoći, koji je raspolagao javnim sredstvima“, navodi se u pisanom odgovoru Komisije.

Naša zapažanja potvrđena su i izveštajem o državnoj pomoći koju je uradila organizacija „Transparentnost Srbija“.

 
“Ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za dodelu državne pomoći mimo zakona, nema adekvatnog merenja efekata dodeljenog novca, a tokom pet godina rada Komisije za kontrolu državne pomoći nije doneta nijedna odluka o povraćaju nedozvoljene državne pomoći. Ovo su neki od najvećih problema u sistemu državne pomoći, navodi se u izveštaju organizacije Transparentnost Srbija „Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija“.

Da država ne zna kako se „troši svaki dinar iz budžeta“, pokazuje i obrazloženje novog Zakona o sportu koji bi trebalo uskoro da bude usvojen. Naime, u njemu se između ostalog navodi:

 
“Ministarstvo ne raspolaže sa podacima o ukupnim izdvajanjima za sport od strane svih nivoa javnih vlasti, kao i pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Upravo da bi se otklonio taj nedostatak i stvorila jasna slika o ukupnim ulaganjima u sport iz javnih prihoda Zakonom se uvodi obaveza dostavljanja godišnjih izveštaja Ministarstvu o ukupnim izdvajanjima za sport“.

Premijerovu tvrdnju da su naše finansije uređene demantuje i nedavno objavljeni Izveštaj Državne revizorske institucije o nepokretnostima u državnom vlasništvu. U izveštaju piše da država Srbija ne zna koliko ima nepokretnosti u državnom vlasništvu.

 
“Republika Srbija nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika i manjkavosti propisa. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (RDI) nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini Republike Srbije, zbog neusaglašenosti zakona koji regulišu oblast nepokretnosti, odsustva napora da zahteva od organa da postupaju u skladu sa svojom obavezom o izveštavanju o nepokretnostima, grešaka pri unosu podataka o nepokretnostima i odsustva kontrole tačnosti unetih podataka”, piše u izveštaju.

Ukoliko ne postoji tačna evidencija nepokretnosti, postavlja se pitanje kako je moguće da znamo koliko trošimo, ali i prihodujemo po ovoj osnovi? Na ovo pitanje, ali i na druga o tome na osnovu kojih podataka predsednik Vlade Srbije tvrdi da se „zna kako se troši svaki dinar“, a koja smo uputili premijerovoj službi za odnose sa javnošću, nismo dobili odgovor.

Prošle godine, poslanici su prvi put usvojili programski, a ne linijski budžet za 2015. To znači da se svaka stavka u budžetu opravdava na projektni način, prikazuju se efekti, ciljevi programa, kao i sredstva potrebna za njihovu realizaciju. Iako stručnjaci za javne finansije kažu da je aktuelni programski budžet “između linijskog i programskog”, te da nije uspostavljen potpuno, Istinomer pozdravlja napore države da omogući javnosti putpuni uvid u planirane troškove. Međutim, navedeni primeri pokazuju da u ovom trenutku ni vlast ni javnost ne znaju kako se „troši svaki dinar iz budžeta“, kako je to rekao premijer Srbije. Zato njegovu izjavu ocenjujemo kao neistinu.