U jeku predizborne kampanje tadašnji predesednik tehničke Vlade, a današnji premijer, Aleksandar Vučić najavio je usvajanje ključnog zakona kojim se reguliše oblast migracione politike. U pitanju je Zakon o azilu i privremnoj zaštiti, koji je i deo Akcionog plana za Poglavlje 24 u okviru pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije.
Međutim, uprkos najavama samog predsednika Vlade, Zakon o azilu još uvek nije ni ušao u skupštinsku proceduru, što se može i proveriti na
sajtu Narodne skupštine. S obzirom na to da je rok, koji je premijer postavio za donošenje ovog zakona, prošao još pre dva i po meseca, a da izglasavanja zakona nema ni u najavi, Istinomer obećanje Aleksandra Vučića ocenjuje kao „
neispunjeno„.
Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava / Foto: mc.rs
Inače, nov Zakon o azilu Srbiji je nephodan kako bi zakonodavstvo u toj oblasti bilo usklađeno sa evropskom praksom. Pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Lena Petrović smatra da je predloženo zakonsko rešenje naprednije u odnosu na postojeće, ali naglašava da i dalje postoje propusti koji nisu otklonjeni, uprkos preporukama domaćih i međunarodnih organizacija koje se bave problemom izbeglica.
„Problematičan je položaj Komisije za azil, kao i kriterijumi za izbor njenih članova. Iako bi Komisija trebalo da bude nezavisna od MUP-a, to nije moguće ukoliko se na njenom čelu nalazi zamenik načelnika Uprave granične policije“, upozorava Petrović.
Nezavisnost u odnosu na MUP je značajna, jer je Komisija ta koja odlučuje o zahtevu za azil u drugostepenom postupku, odnosno ukoliko Kancelarija za azil, kao prvostepeni organ, zahtev odbije. U ovako predviđenoj proceduri to, praktično, znači da isti organ (MUP) oba puta odlučuje o tome da li će nekoj osobi azil biti pružen.
„Ključno je da Upravni sud bude druga instanca koja bi odlučivala o zahtevu za azil, a ne Komisija kako je to sada predviđeno. To je, uostalom, i standar pravne tekovine EU“, navodi Petrović.
Pored položaja same Komisije, kritikovana je i procedura postupanja na granici, koja je novina u odnosu na važeći zakon.
„Iako sadašnji zakon uopšte ne reguliše ovu oblast, novi propisuje proceduru koja je sporna jer predviđa da se ljudi na granici lišavaju slobode dok traje procedura odlučivanja o zahtevu za azil. Dobro je svakako da se postupanje na granici detaljnije uredi ali je potrebno predvideti odgovarajuće procesne garancije kao i izuzetke od zadržavanja na granici u slučaju da se radi o posebno ranjivim osobama. Rok u kom Kancelarija treba da odluči je 28 dana, što u praksi može da znači da će se ljudi, koji na granici izraze nameru da traže azil u Srbiji, sa granice odvoziti u prihvatne centre gde će ostajati sve dok traje postupak. Ipak, praksa će pokazati na koji način i u kojoj meri će se ova procedura primenjivati“, objašnjava Petrović.
No, postoje i značajni pomaci koje bi novi Zakon trebalo da donese.
„Dobro je to što su u jednu proceduru spojene registracija i izražavanje namere za traženje azila. To, praktično, znači da će se identitet osobe koja traži azil (uzimanje otisaka prstiju, fotografisanje) utvrđiivati čim se obrati policiji sa namerom da traži azil. Do sada to nije bilo tako i događalo se da ljudi, koji izraze nameru da traže azil, na proces registracije čekaju jako dugo, a bez njega ne mogu da dobiju ličnu kartu, niti podnesu zahtev za azil“, navodi Petrović.
Dodaje da je, pored novog zakona iz ove oblasti, Srbiji potrebno da usvoji i Plan integracije, kako bi, svi oni koji zatraže azil u Srbiji, imali priliku da postanu ravnopravni građani ove države.
