Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći do kraja 2016.
Ministarka pravde o usvajanju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (Srpski telegraf, 16. 11. 2016. godine)
„Naša obaveza je, u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23, ali i u skladu sa ekspozeom koji je predsednik Vlade izneo u Narodnoj skupštini, da taj zakon (Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći) bude donet do kraja godine, tako da se nadam da ćemo ispoštovati zadate rokove.“
Iako se ministarka pravde Nela Kuburović nadala da će ovog puta, nakon više od 11 godina, rokovi biti ispoštovani i da će Srbija konačno dobiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, to se opet nije dogodilo. Ne samo da Zakon nije usvojen, nego ni tri meseca nakon zadatog roka Vlada još uvek nije uputila predlog zakona u Narodnu skupštinu na razmatranje. Zbog toga, obećanje ministarke pravde Nele Kuburović ocenjujemo kao “neispunjeno”.
Najsiromašniji stanovnici u Srbiji već godinama čekaju da država zakonski reguliše pitanje pružanja besplatne pravne pomoći, odnosno da svim građanima, bez obzira na njihov materijalni status, obezbedi ravnopravan pristup pravdi. Čak i Ustav državu na to obavezuje. Međutim, već 11 godina država nedvosmisleno krši svoj najviši pravni akt.
U međuvremenu je donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći postalo i jedan od zahteva na putu evropskih integracija. Naime, u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) država se obavezala da će ovaj Zakon usvojiti do kraja 2015. godine.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović kaže i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja još uvek nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
“Na agendi je do kraja prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, odnosno očekujemo da Vlada do kraja maja uputi predlog zakona u Narodnu skupštinu”, poručuje Omerović.
Sa usvajanjem zakona se toliko kasni i zbog spora koji je nastao između organizacija civilnog durštva i advokata oko toga ko može da pruža besplatnu pravnu pomoć.
Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da je Radna grupa završila Nacrt, ali da su advokatske komore dale negativno mišljenje, jer smatraju da jedino advokati mogu pružati profesionalnu pravnu pomoć.
Sa druge strane, nevladine organizacije na takva uslovljavanja ne žele da pristanu, jer civilni sektor već godinama, uz pomoć stranih donacija i partnera, obezbeđuje pravnu pomoć za najugroženije u Srbiji. Na strani civilnog sektora stoji i predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, koji smatra da će država imati snage da donese ovaj zakon, bez obzira na zahteve advokatskih udruženja.
“Do sada su domaće nevladine organizacije bile u najvećom meri, ne samo zamena za nepostojanje ovog zakona, već i kreatori onoga što se zove besplatna pravna pomoć” tvrdi Omerović.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći treba da pomogne socijalno ugroženim grupama stanovništva, pre svega onima koji primaju socijalnu pomoć, diskriminisanim manjinama, žrtvama nasilja u porodici, žrtvama trgovine ljudima itd.
U Nacrtu zakona piše da se besplatna pravna pomoć “sastoji od pružanja pravnog saveta o postupku pred sudom, sastavljanja podnesaka, zastupanja, i odbrane.”
Potrebu za ovim zakonom predvidela je i Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji iz 2010. godine, kao i Nacionalna Strategija reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine.
Naslovna fotografija: FoNet, Nenad Đorđević
