Zemlje koje brinu o životnoj sredini nastavljaju da grade MHE

Zbog planirane izgradnje mini hidroelektrana (MHE) građani su na više mesta u Srbiji organizovali proteste, a podatak je da je u planu izgradnja još 850 novih.  

Protesti koji su kulminirali tokom 2017. i 2018. godine, učinili su da negativni uticaji MHE postanu interesantni medijima, stručnoj javnosti i međunarodnoj zajednici, navodi se u istraživanju CRTE “Šta sve možeš u Srbiji kad gradiš mini hidroelektranu?”.

Čak se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem septembra ove godine sastao sa aktivistima koji se bore za očuvanje reka Stare planine, i obećao da će se zabraniti izgradnja MHE u zaštićenim područjima.

Međutim, predsednica Vlade Ana Brnabić izrazila je nešto drugačije mišljenje o ovoj temi.

Naime, ona je na sednici Skupštine Srbije ocenila da je ideja o zabrani izgradnje mini hidroelektrana “potpuno besmislena”. 

Istakla je da je “u 2018. godini povećana proizvodnja energije u mini hidroelektranama”, kao i da “zemlje koje mnogo više od Srbije brinu o životnoj sredini nastavljaju da grade MHE”.

Međutim, Svetska organizacija za prirodu (WWF) Adrija ubrzo je uputila odgovor premijerki, u kojem se navodi da “najnovija istraživanja ukazuju na to da je njen stav u najmanju ruku rezultat neinformisanosti, te u potpunosti pogrešan”.

U pismu se ističe da je u Srbiji gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije u 2018. godini otišla malim hidroelektranama – skoro 25 miliona evra – dok su male hidroelektrane doprinele ukupnoj proizvodnji električne energije sa tek 0,8 odsto.

Naime, u Srbiji se putem malih hidroelektrana u proseku proizvede svega 0,76 odsto ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou, dok se korist koju privatni investori imaju od podsticaja za izgradnju MHE meri milionima evra, navodi se u odgovoru WWF-a.

Na koji to način privatni investitori profitiraju od ovih podsticaja?

“Investitori koji su izgradili male hidroelektrane i za njih od Ministarstva energetike dobili status povlašćenog proizvođača električne energije, profitiraju tako što im država otkupljuje struju koju proizvedu, po unapred određenim, višim cenama”, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo CINS, početkom 2018. godine.

Novac kojim država vrši otkup, dolazi od građana Srbije, kojima su zbog toga posebnom naknadom uvećani računi za struju, ističe CINS.

Investitori jedini profiteri

CINS otkriva da je investitorima MHE u periodu od 2013. do 2016. godine za proizvedenu struju isplaćeno više od pet milijardi dinara, odnosno, više od 41,6 miliona evra. Od toga, nešto manje od 14 miliona evra otišlo je u ruke same države, odnosno Drinsko-limskih elektrana, koje su u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS). Više od 7,2 miliona evra je isplaćeno firmama povezanim sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i njegovim poslovnim partnerima.

Bezakonje dozvoljava gradnju, ali ne svuda

Kada je reč o premijerkinoj tvrdnji da “zemlje koje mnogo više brinu o životnoj sredini nastavljaju da grade MHE”, studija Šumarskog fakulteta u Beogradu, u kojoj se pozivaju na izveštaje organizacija za zaštitu životne sredine riverwatch.eu i americanrivers.org govori drugačije.

Naime, “upravo zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i uništavanja prirode, u Evropi je srušeno oko 400 malih hidroelektrana dok je u SAD od 1993. do 2017. godine srušeno više od 1.000 objekata”, navodi se u studiji koju je preneo Radio Slobodna Evropa.

I u centralnoj Kini, u provinciji Hunan, na teritoriji nacionalnog prirodnog rezervata, zaustavljen je rad 34 MHE i srušeno 10 brana u protekle dve godine, kako bi se zaštilti džinovski daždevnjaci.

Što se tiče zemalja našeg regiona, u Albaniji i Rumuniji je najavljeno zaustavljanje izgradnje novih hidroelektrana i pokretanje istrage postojećih projekata i izdatih dozvola. Posebno u pogledu usaglašenosti sa propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine, navodi se u istraživanju CRTE.

Iz Svetske organizacije za prirodu upozoravaju da u Srbiji zakonodavstvo još uvek nije dovoljno usaglašeno u ovoj oblasti, te da su u državama EU subvencije za hidroenergiju dopuštene samo za projekte koji su u skladu sa zakonom o zaštiti životne sredine. 

Naime, većina MHE koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa – grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotoka sa velikim padovima, i to u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.

*Izvor: Radio Slobodna Evropa

Dakle, da sumiramo. 

Procenat doprinosa malih hidroelektrana ukupnoj proizvodnji električne energije iznosi 0,8 odsto. Nasuprot tome, MHE su dobile gotovo polovinu ukupnih podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije u 2018. godini – skoro 25 miliona evra.

Studija Šumarskog fakulteta u Beogradu pokazala je da je upravo zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i uništavanja prirode, u Evropi je srušeno oko 400 malih hidroelektrana dok je u SAD od 1993. do 2017. godine srušeno više od 1.000 objekata.

Takođe, kao i u Srbiji, i u zemljama regiona poput Rumunije i Albanije, prisutan je otpor građana koji je urodio plodom, i podstakao nadležne da preispitaju zakonodavstvo i izdate dozvole.

Zato izjavu premijerke Brnabić da je “u 2018. godini ponovo povećana količina električne energije proizvedena u hidroelektranama” i da “zemlje koje mnogo više od nas vode računa o zaštiti životne sredine nastavljaju da grade male hidroelektrane” ocenjujemo kao –  “neistinu”. 

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević