„Dve Srbije koje reže saglasne su samo u jednom - da RTS ne radi dobro svoj posao”, rekla je voditeljka Javnog servisa Bojana Mlađenović u jednom od intervjua sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. RTS-u je to što navodno dobija kritike svih dokaz da radi ispravno, da nije ni na čijoj strani, već da profesionalno i odgovorno izveštava o svemu i svima i opravdava ulogu Javnog servisa. Ispod površine tog spina je slika koju smo videli 1. maja u Dnevniku 2, kada je RTS dao tek oko minut skupu u Novom Sadu i obeležavanju šest meseci od pada nadstrešnice, a skoro sedam minuta poseti predsednika Vučića SAD. Istog dana, u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, čuli su se samo segmenti govora predstavnika sindikata i studenata u blokadi, i s druge strane direktna izjava Miloša Pavlovića, “studenta koji želi da uči”. Sve strane su tu, ali neke malo više.
Na društvenim mrežama se proširio video koji navodno prikazuje izveštaj BBC-a o neuspešnom pokušaju bekstva prve dame Ukrajine, Olene Zelenske. Međutim, reč je o deepfake sadržaju – BBC je potvrdio da je video lažan i da ga ova medijska kuća nikada nije objavila.
Od 15. marta i prekida tišine na protestu u Beogradu predstavnici vlasti i mediji negiraju upotrebu zvučnog oružja. Državni vrh kaže da takvo sredstvo nije upotrebljeno protiv mirnih demonstranata, ali još uvek ne daju objašnjenje šta je i kako izazvalo paniku i podelilo masu u ulici Kralja Milana. Dok su se nizala svedočanstva građana o tome šta su osetili u 19 časova i 11 minuta, o fizičkim i psihičkim tegobama koje su usledile, u javnom prostoru provlačili su se navodi da je paniku zapravo izazvala grupa redara i da nikakvog spoljnog faktora na okupljene nije bilo. Profesor socijalne psihologije Kliford Stot (Clifford Stott) sa britanskog Univerziteta Kil pogledao je snimke zabeležene 15. marta u trenutku prekida tišine i kao preliminarno mišljenje naveo - “nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.
Lažne tvrdnje o tome da tablete paracetamola oznake P-500 sadrže smrtonosni mačupo virus ponovo kruže društvenim mrežama. Stručnjaci iz oblasti farmakologije potvrdili su da je nemoguće da ovaj virus preživi u tabletama, dok sporni proizvod nije ni dostupan na tržištu Srbije i okolnih zemalja.
Na društvenim mrežama se ponovo širi video snimak iz 2019. godine u kom predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski navodno najavljuje vojnu ofanzivu na Donbas. Isečen i izvučen iz konteksta, ovaj snimak se koristi kao „dokaz“ da je Ukrajina planirala rat, što nije tačno. U originalnom intervjuu, Zelenski je zapravo odbacio mogućnost ofanzive i naglasio da želi da reši sukob diplomatskim putem.
Društvenim mrežama kruži tvrdnja da su građani Argentine uspešno snizili cenu jaja – bojkotom. Ova priča, koja kruži internetom skoro deceniju, predstavlja se kao primer moći potrošača u borbi protiv visokih cena. Međutim, dostupni dokazi ukazuju da se ovo ipak nije desilo.
Istraživanje Crte pokazalo je da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je, s propagandnom mašinerijom u rukama, ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, kvazi-analitičari ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Fokusirani na zatrpavanje prizora s protesta širom Srbije, zahteva i blokada, ali i podrške i poverenja koje građani pružaju studentima. I to, po svemu sudeći, u većini kojom ne može da se manipuliše.
Zbog obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu do sada je saslušalo oko 70 ljudi. Kako je ranije saopšteno, saslušani su nadležni iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Železnica Srbije i Infrastrukture železnica Srbije, kao i odgovorna lica angažovana na izvođenju radova. Međutim, ni posle više od dve nedelje od nesreće u kojoj je poginulo 15 ljudi, niko nije uhapšen. Pokušali smo da damo prikaz kako izgleda proces rekonstrukcije objekta poput ovog i ko je odgovoran za koji deo posla. Takođe, podsećamo šta do sada znamo o rekonstrukciji železničke stanice - da li su na nadstrešnici izvođeni radovi, da li je ona bila u dobrom stanju pre rekonstrukcije, da li je investitor tražio upotrebnu dozvolu i kako je stanica otvorena bez nezavisne provere.
Posredstvom ruskih Telegram kanala, skrinšot sa navodnom objavom Ilona Maska o „poslednjem dolaru za Zelenskog” proširila se društvenim mrežama i na našem govornom području. Dostupna arhiva X naloga i medijskih izvora pokazuje da Mask nije objavio takvu fotografiju. Digitalna analiza ukazuje na jasnu upotebu softvera za foto-manipulaciju, poput niske rezolucije istih elemenata, šumova i zamućenja […]
Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
