„Makedonski scenario“ Trampove pobede
Gradić Veles u Makedoniji postao je planetarno poznat pre tri godine – nakon predizborne kampanje za predsedničke izbore u SAD. Svetsku “slavu” Veles je stekao na – lažnim vestima, koje su u korist sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa pisali tinejdžeri i studenti iz ovog mesta za zaradu koja višestruko prevazilazi prosečnu platu u gradu u kome žive. Hoće li se "makedonski scenario" američkih izbora ponoviti i 2020. godine, ili su Gugl i Fejsbuk uspeli da koliko-toliko stanu na put širenju dezinformacija?
Početkom ovog meseca Severna Makedonija je dobila novog predsednika. Stevo Pendarovski, kandidat kojeg je podržao vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije, osvojio je 51,68 odsto glasova i tako u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio kandidatkinju opozicije Gordanu Siljanovsku Davkovu. Međunarodni posmatrači kažu da je izborna kampanja bila mirna i fer, a da je opšte stanje u medijima poslednjih godina znatno unapređeno. Osim stranačkih podmetanja, niko nije izvestio da je trka za predsednika vođena uz pomoć dezinformacija ili lažnih vesti, niti je ova tema prethodnih meseci imala velikog značaja za Makedonce. Razlog nije politička ili građanska odgovornost nego su iznosi koju se dobijaju od internet reklama na sajtovima na makedonskom jeziku daleko manji od onih na engleskom jeziku koji, pored toga imaju i daleku veću potencijalnu publiku.
No, da se vratimo na to šta se tri godine ranije dešavalo u Velesu, ali u jednoj drugoj predsedničkoj kampanji.
Izraz “fake news” na koji poslednjih godina često nailazimo u svetskoj javnosti popularizovan je upravo zbog događaja u Makedoniji 2016. godine, kada je utvrđeno da u ovoj državi 150 veb sajtova svakodnevno produkuje lažne vesti koje utiču na političku i izbornu situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama, a da su one praćene ogromnom podrškom građana na društvenim mrežama.
U toku kampanje za predsednika Amerike 2016. godine, novinari makedonske novinske agencije Meta, a potom i urednici globalno popularnog portala Bazfid uočili su da se najveći broj ovakvih sajtova sa kompletno izmišljenim vestima nalazi u Velesu, gradiću na reci Vardar u centralnoj Makedoniji kojeg od raspada Jugoslavije odlikuju propala industrija, nezaposlenost i masovna imigracija mladih.
Dnevnica od 2.000 evra
Paralelno sa novinarskom istragom koja je vršena u redakciji Bazfida, u Velesu u kome prosečna plata iznosi oko 200 eura, jedan tinejžer je vozio novi model BMW automobila što je u gradu u kome svako svakoga zna bila velika stvar. Kada su saznali da piše lažne vesti u korist republikanskog kandidata za predsednika Donalda Trampa i da se to dobro isplati, nije prošlo mnogo vremena i veliki broj njegovih sugrađana je počeo da radi isto. Ovi mladi ljudi, uglavnom tinejdžeri i studenti, nisu bili zainteresovani za američku politiku, ali im je cilj bio da dopru do što većeg broja američkih građana na Fejsbuku kako bi zaradili novac putem oglašavanja.
Od grada koji je proizvodio porcelan za celu Jugoslaviju, Veles je ubrzo postao grad koji proizvodi lažne vesti za još veće i mnogo udaljenije tržište. Novinar makedonskog fektčeking protala Vistinomer Vladimir Petreski kaže da se ova pojava mogla desiti bilo gde u svetu, te da je veliki broj sličnih sajtova postojao u SAD-u, kao i na Filipinima.
“Veles je u bivšoj Jugoslaviji bio industrijski grad i bilo je lakše naći posao nego danas. Tranzicija, kako i globalizacija su dovele do toga da se puno tih fabrika zatvore i da post-tranzicijska omladina u gradu ostane bez perspektive i bez radnih mesta. Ako se na te okolnosti doda i razvoj informatičkih tehnologija i Interneta, koji omogućava da dobijete i distribuišete informacije od bilo koga i bilo kome, onda su svi preduslovi ispunjeni da se desi ono što se desilo 2016. godina uoči predsedničkih izbora u Americi. Ako se na ovo sve dodaju i činjenice da je uspostavljanje veb sajtova jako jeftino, da mladi govore engleski bez problema i da u gradu postoji i informatička škola u kojoj se saznalo o mogućnosti zarade ako se pišu i objavljuju neistine o američkoj politici, onda imate situaciju nazvanu „prefektna oluja“ (perfect storm) gde su sve okolnosti nameštene da bi se stvorila fabrika dezinformacija”, objašnjava Petreski.
Naslovi izmišljenih vesti kao što su “Papa Franja šokira svijet – Podržao Donalda Trampa u trci za predsednika”, “Agent FBI iz mejlova Hilari Klinton nađen mrtav”, “Bil Klinton tokom intervjua priznao da je ubica” su nekim “piscima“ donosili zaradu od 2.000 evra na dnevnom nivou. Osim na portalima, ovakve vesti su plasirane i u ekstremno pristrasnim pro Tramp Fejsbuk grupama u kojima su kružile laži, dok je profit dolazio primarno preko servisa za oglašavanje kao što je Guglov AdSanse za plasiranje targetiranih reklame širom interneta.
Mladić iz Velesa sa kojim su reporteri Istinomera razgovarali se uklapa u šablon osoba koje su ovo radile. Tada tinejdžer koji govori engleski jezik, ne zanima ga novinarstvo ili američka politika, ali dobro se koristi raznim tehnikama kako bi virtuelno plasirao dezinformacije. Njegov rad je podrazumavao pronalaženje članaka na američkim desničarskim sajtovima koje je potom adaptirao čineći ih još zanimljivijim, pogotovo uz privlačan naslov. Iako se samo kratko bavio ovom vrstom posla, tvrdi da je Fejsbuk stranica koja je pratila njegov veb sajt imala oko 150 hiljada fanova.
“Uopšte me ne interesuje ni politika, ni to što je Tramp pobedio. Bitno nam je bilo samo da zaradimo koliko možemo, a znali smo da stanje iz 2016. godine neće trajati zauvek. Kako se neko drugi u svijetu nije setio da radi istu stvar? Mi smo pametni u želji da preživimo, imajte u vidu da je prosečna plata ovde oko 200 evra”, objašnjava Filip (ime promenjeno na zahtev sagovornika), sada dvadesetdvogodišnjak koji rukovodi prodavnicom i povremeno vozi kamion.
On je za dva mesceca koliko je radio na proizvodnji lažnih vesti zaradio oko 1.500 evra, a kaže da je momak koji je prvi počeo da se bavi ovim poslom zarađivao i 2.000 evra dnevno na osnovu više miliona pregleda pojedinih objava. Kao dokaz tome, pokazuje nam njegovu vilu – ogromnu luksuznu višespratnicu kupljenu novcem koji je zaradio pišući lažne vesti.
“Mislim da su u jednom trenutku skoro svi koje poznajem imali vebsajt i Fejsbuk stranicu za podršku Trampu, ili su pisali za nekog ko se ozbiljnije bavi tim”.
Priprema za 2020.
U međuvremenu, mnogi sajtovi su nestali ili su ugašeni, a domeni koji su korišćeni za ovu namenu su oglašeni za prodaju. Nekoliko njih je bilo aktuelno tokom izborne kampanje za američki Kongres 2018. godine kada su objavljivani članci o npr. navodnim Klintonovim rasističkim opaskama na račun pevačice Bijons u kojim ona navodi kako ceni Trampovu iskrenost. Dok svetski mediji trenutno pišu da se mašinerija koja stvara lažne vijesti u Velesu sprema za nove izbore zakazane 2.020 godine, Petreski tvrdi da to neće biti moguće.
“Naime, jos pre izbora za Kongres, najpre socijalne mreže kao što su Fejsbuk, Tviter, a i Gugl su jednostavno blokirali ili izbacili stranice i profile takvih sajtova, a u američkim medijima su se pojavile i informacije da je americka NSA (National Security Agency) čak i poslala mejlove do ovih portala sa porukom da zna šta rade i ko su, kao i sa zahtevom da prestanu za dezinformacijama. Mogućnost da se pojave 100-150 sajtova za dezinformacijama i da mogu da ih proizvode nekažnjeno i da pritom i zarađuju nije verovatna. Takve opasnosti svesne su i socijalne mreže i vlasti u Americi i Evropi, tako da se to više ne može ponoviti, a da ubrzo ne bude otkriveno”, navodi novinar Vistinomera.
Imajući u vidu da dezinformacije postoje oduvek, a da je sada otkrivena njihova profitabilna pozvezanost sa algoritmima društvenih mreža, servisima za Internet oglašavanje i ljudima koji su spremni na sve radi lake zarade, pretpostavka je da će slični veb sajtovi i pred predsedničke izbore 2020. godine nastaviti da pokušavaju sa širenjem dezinformacija kako bi profitirali od oglašavanja.
[proverime]
Istraživači koji se bave digitalnom forenzikom smatraju da će naredni pokušaji neće biti tako agresivni, kao i da će imati manji obuhvat u odnosu na 2016. godinu kada su se uspešno takmičili sa popularnošću tradicionalnih medija. Podaci Bazfida koji to vrlo dobro ilustruju kažu da su najčitanije lažne vesti o izborima generisale više angažovanja na Fejsbuku od najčitanijih izbornih priča koje su proizveli Vašington Post, Njujork Tajms ili CNN.
Tokom poslednja tri meseca izborne kampanje 20 najuspešnijih fake news članaka sa obmanjhujućih vebsajtova i blogova ukupno su imali skoro devet miliona deljenja, reakcija i komentara na Fejsbuku. U istom periodu, 20 najuspešnih izbornih priča objavljenih u posmatranim mejnstrim medijima generisali su nešto manje od sedam i po miliona Fejsbuk angažovanja.
