U okolnostima pandemije, lavine medijskih dezinformacija i širenja antinaučnog diskursa, Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions online iz Češke organizuje drugi dvodnevni online trening o naučnom novinarstvu.
Istinomer, prvi fektčeking portal u regionu u saradnji sa organizacijom Transitions online iz Češke, koja je specijalizovana za obuku novinara, organizuje dvodnevni online trening o naučnom novinarstvu posvećen razumevanju osnova ove vrste novinarstva i toka naučnog procesa, analiziranju naučnih radova i smernicama za izveštavanje o nauci.
Nekoliko meseci nakon što je argentinski fektčeking portal Chequeado, u okviru svog serijala “Dezinformatori”, objavio istraživanje o prodavcima i promoterima hlor dioksida kao čudotvornog leka protiv kovida 19 i drugih bolesti, argentinska federalna policija otišla je na 13 adresa, gde je pronašla hlor dioksid. Ova racija, odigrala se u sklopu već postojeće istrage protiv nemačkog pseudonaučnika Andreasa Ludviga Kalkera i Luisa Enrikea Garsije, koji sebe naziva "biskupom", kao i još 17 osoba. I Kalker i Garsija su promoteri hlor dioksida, supstance koja se koristi u industriji papira i tekstila kao izbeljivač, za prečišćavanje vode i kao dezinfekciono sredstvo. Za identifikovanje pojedinih, kako promotera tako i prodavaca, zaslužna je novinarka Lusija Gardel, koja u razgovoru za Istinomer kaže da je očekivala napade onih koji šire dezinformacije kada je tekst objavljen, ali da je, umesto toga, reagovala vlast, i to na pravi način.
Nakon što je prošle godine izbrisao više od 8.500 botovskih naloga koji su promovisali Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, Tviter im je zadao novu glavobolju, označivši desetak medija kao medije koje kontroliše Vlada Srbije. Na optužbe srpske vlasti da je reč o cenzuri, iz ove kompanije za Istinomer odgovaraju da je važno da korisnici Tvitera znaju kada vlada finansijski i uređivački kontroliše medije, te objašnjavaju čime se rukovode prilikom takve distinkcije.
Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije.
Iako se delu javnosti koji je aktivan na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru, učinilo da je svedočenje o svojevrsnom seksualnom robovlasništvu u Jagodini
snažno kao zemljotres koji bi trebalo da sruši vladu, konzumenti većine
tradicionalnih medija mogu steći utisak da je samo naišla malo jača promaja. Možda će i zatvoriti medijske prozore koji gledaju na to što im liči na još jednu „običnu“ međustranačku prepirku.
Danas se obeleževa Međunarodni dan provere činjenica pod sloganom “Fekt-čeking spašava živote” kako bi se ukazalo na značaj istinitih i proverenih informacija u moru lažnih vesti i dezinformacija. Inicijativu za obeležavanje ovog dana pokrenula je pre pet godina Međunarodna mreža fektčekera (International Fact-Checking Network - IFCN), čiji je portal Istinomer član.
Prosečna osoba mora da se snađe u informacionoj šumi u kojoj ima i istinitih i neistinitih informacija, i onih koje su psihološki najopasnije, a to su „zamalo istinite“ informacije, one koje liče na nauku, koriste takvu terminologiju i izgovaraju ih skoro pa stručnjaci - kaže u intervjuu za Istinomer dr Kaja Damnjanović, psihološkinja, docentkinja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
