Poynter: Kako je Istinomer proveravao činjenice u vreme pandemije i izbora

Ovaj tekst je deo programa Izveštaja o otpornosti (Resilience Reports), kako se naziva serija tekstova Evropskog centra za novinarstvo koji se bave istraživanjem kako informativne organizacije širom Evrope prilagođavaju svoj svakodnevni rad i poslovne strategije usled krize izazvane bolešću KOVID-19.

U suštini: povećavanje broja proverenih činjenica i pravljenje novog alata u pretraživaču pomoglo je Istinomeru da se izbori sa političarima i ostalim medijskih sadržajima u Srbiji koji su imali nameru da iskrive istine. Mnogi građani Srbije nemaju poverenja kada je reč izborima u zemlji, a skorašnji parlamentarni izbori — koji je trebalo da se održe u aprilu, ali su odloženi zbog bolesti KOVID-19 — nisu bili ništa drugačiji. Glavne opozicione stranke su bojkotovale izbore kao i veliki broj birača, što je Srpskoj naprednoj stranici omogućilo da na ovim izborima ostvari ubedljivu pobedu. To u svakom slučaju nije bio baš najsjajniji primer demokratije.

Ovo bi inače bilo sasvim dovoljno da sedam osoba iz Istinomer tima bude okupirano fektčekingom sve vreme. Ali kako se pandemija pogoršavala i uvedene su stroge socijalne mere, neistine su krenule da se gomilaju. Kako bi uspeli da rade i na izborima i na krizi zbog bolesti KOVID-19, oni su blisko sarađivali sa čitaocima i stvorili su pametnu ekstenziju za internet pretraživač koji je timu slao obaveštenja o tome da su se pojavile netačne tvrdnje.

Tara Keli iz Evropskog centra za novinarstvo je razgovarala sa urednicom Istinomera o tome kako se njen tim nosio sa svime, kako su radili i šta su usput naučili.

Šta je Istinomer?

Osnovan 2009. godine, Istinomer je bio prvi fektčeking centar u regionu zapadnog Balkana. Stvoren je da bi se promovisala veća odgovornost političkih aktera i da bi se proverile i potvrdile izjave i tvrdnje političara i zvaničnika. Na srpskom jeziku njegovo ime znači „merač istine“.

Istinomer je deo Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, nezavisne, nestranačke organizacije civilnog društva u Srbiji koja je posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma.

Tim Istinomera se nalazi u Beogradu i čini ga sedam ljudi: pet novinara, jedan urednik i jedan projektni menadžer. Imaju i dva saradnika koji na nedeljnom nivou pišu kolumne i tekstove.

Istinomer se u potpunosti oslanja na bespovratna sredstva i finansiranje putem projekata od organizacija kao što su Fond za otvoreno društvo i Pointer međunarodna mreža za fektčeking. Nemaju program članstva ili preplate za svoje čitaoce, a nemaju ni reklamni prostor. Sav sadržaj je besplatan i mogu mu pristupiti svi bez naknade za pretplatu. 

U početku, bilo je zamišljeno da Istinomer bude jednostavan fektčeking projekat. Međutim, kako u Srbiji nije bilo dovoljno pouzdanih nezavisnih medija, oni su proširili opseg svog rada od razotkrivanja dezinformacija na intervjue, intervjue-profile, analize, podkastove i video materijal. Opšti fokus sajta je društvo i politika. Istinomer trenutno ima besplatan sedmični bilten sa preko 2.000 pretplatnika. U biltenu se nalaze svi članci tima, video materijal i ostali materijali sačinjeni te sedmice.

Glavna publika sajta su Srbi koji žive u Srbiji. Iako u Istinomeru nisu radili istraživanje čitalaštva niti tržišnu analizu svoje publike, analitika samog sajta je otkrila da ova publikacija privlači ljude širom regiona Zapadnog Balkana, ne samo iz Srbije. Na osnovu interakcije članova tima sa publikom, oni misle da publiku čine ljudi koji su napredni, informisani i visoko obrazovani. Iako je sve što oni rade napisano na srpskom jeziku, neki članci su prevedeni na engleski na osnovu toga šta tim misli da bi bilo zanimljivo međunarodnoj publici.

Od 2013. godine, Srbija je pala za 30 poena na rang-listi slobode štampe Reportera bez granica i sada se nalazi na 93. mestu. Medijsko vlasništvo je visoko koncentrisano i ima jako malo nezavisnih medija. Već šest godina kako je Aleksandar Vučić na vlasti, prvo kao premijer i sada kao predsednik, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i u kojoj stopa širenja lažnih vesti raste zastrašujućom brzinom.

U 2018. godini, širom Srbije napadnuta su 102 novinara. U jednom od incidenata, zapaljena je kuća Milana Jovanovića, novinara koji je istraživao korupciju lokalnih političara. Tokom jednog incidenta, Tatjana Vojtehovski, poznata istraživačka novinarka, dobijala je pretnje smrću i silovanjem preko tvitera.

Iako su prvobitno zakazani za 26. april, lokalni i parlamentarni izbori u Srbiji su odloženi za dva meseca usled bolesti KOVID-19 i održani su 21. juna. Građani i opozicione stranke su bojkotovali izbore zbog nefer izbornih uslova — izlaznost je bila samo oko 15%. 

Tako je i došlo do ubedljive pobede Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića od 63%. Podatak o izlaznosti na lokalnim izborima još uvek nije dostupan jer se u trenutku pisanja ovog članka još uvek prebrojavaju glasovi.

Ovi izbori su bili naročito važni jer se parlamentarni izbori neće održati još naredne četiri godine a neće biti ni koalicione vlade niti jake opozicije u parlamentu koja će se suprotstavljati vladajućoj stranci u Srbiji.

Kako se Istinomer nosio sa krizom zbog bolesti KOVID-19?

U Istinomeru je pre svega fokus bio na periodu pred izbore i proveri izjava političara i javnih zvaničnika. Bilo je dosta lažnih izjava i nepotvrđenih tvrdnji koje su kružile srpskim medijima i naš tim je želeo da biračima pruži dovoljno informacija da bi mogli da od svojih predstavnika zahtevaju odgovornost za njihove odluke i akcije.

U aprilu je Istinomer radio fektčeking izjave srpske premijerke Ane Brnabić koja je poricala da su njena stranka, SNS, i predsednik Vučić nepošteno iskoristili koronavirus kao platformu za vođenje kampanje i da su time smanjili mogućnost opozicionih stranaka da budu ponovo izabrane. Nakon izbora, Istinomer je takođe razotkrio izjavu predsednika Vučića da su junski izbori bili potvrda „najmirnije i najčistije kampanje.”

U junu je Balkanska istraživačka mreža objavila da postoji dokument u kome se navodi da srpska vlada nije objavljivala tačne podatke u vezi sa stopom smrtnosti i zaraze usled bolesti KOVID-19. To je u javnosti izazvalo veliku konfuziju. Istinomer je reagovao tako što je bio dodatno skeptičan kada je reč o podacima vlasti o virusu, te je u svom radu koristio više pouzdanih izvora, kao što su Evropski centar za kontrolu bolesti i Svetska zdravstvena organizacija.

Istinomer veruje da je srpska vlada ovo uradila zato što je izborna kampanja bila u jeku i zato što nisu želeli da pruže bilo kakve informacije kojima bi se sprečilo da budu ponovo izabrani. Do sada vladajuća stranka nije dala nikakvo objašnjenje o tome zašto su ti podaci bili drugačiji.

Još ranije, a i za vreme pandemije, pojavio se veliki broj tvrdnji koje je tim Istinomera trebalo da proveri i verifikuje. Od marta do juna tim Istinomera je objavio 200 članaka o raskrinkavanju određenih tema. Neke od ovih su se pojavile i u drugim zemljama, na primer veza između KOVID-19 i 5G kao i neproverenih lekova za borbu protiv ove bolesti, poput izbeljivača i ogromnih količina vitamina C. Međutim, nešto od svih ovih tema je bilo baš specifično za srpsku publiku. Recimo, jedan virusolog je na makedonskoj televiziji tvrdio da „virus koji izaziva KOVID-19 nije nov, a i da ovo nije bolest za karantin“.

U okviru svog rada, Istinomer je obavio intervju se mnogim stručnjacima, uključujući i Vidu Petrović-Škero, bivšu predsednicu Vrhovnog suda Srbije, koja je pričala o tome zašto je vlada izabrala da uvede vanredno stanje umesto vanredne situacije i šta bi ta neizvesnost mogla doneti. Objavljen je i intervju na podkastu u kome se vodio razgovor o izborima sa bivšim premijerom Srbije, Zoranom Živkovićem, koji predvodi Novu stranku, socijalno liberalne orijentacije. Međutim, usled nedostatka poverenja, tim je proverio svaku izjavu na osnovu više izvora i unakrsno proverio sve tvrdnje političara sa nezavisnim medijskim stručnjacima.

Kako su objavljivali više proverenih informacija nego inače, broj pojedinačnih posetilaca Istinomera je porastao za više od 150%, u martu (493.548) i u aprilu (460.701). Broj pregleda je takođe porastao za 212% u poređenju za februarskim prosekom i dostigao je skoro milion pregleda. Broj poseta je pao u maju i junu ali je ipak ostao na većem nivou nego pre epidemije bolesti KOVID-19.

Otvoreni odnos koji Istinomer ima sa svojim čitaocima na društvenim mrežama je doneo važne rezultate tokom celodnevnih policijskih časova u Srbiji. Mnogi čitaoci su pisali timu Istinomera na fejsbuku, tviteru a slali su i mejlove sa idejama za priče ili sugestijama o tome šta treba proveriti. Isto tako, tim Istionmera je tim putem tražio informacije. Na primer, pitali su čitaoce kako njihovi poslodavci sprovode mere na radnom mestu kada je reč o koronavirusu i celodnevnim policijskim časovima, pa su saznali da fabrike ne obezbeđuju neophodne mere zaštite za svoje radnike. Jedan radnik koji je uhapšen zbog širenja panike u fabrici u kojoj radi se obratio timu Istinomera želeći da javno govori o tome.

Timu su stizale i informacije od zdravstvenih radnika da neke bolnice nemaju dovoljno zaštitne opreme za medicinske radnike, iako su zvaničnici tvrdili drugačije. 

Na koji način je KOVID-19 izmenio budućnost Istinomera?

Pandemija nas je podsetila koliko je za srpske medije a i za Istinomer važno da pozivamo političare i zvaničnike ove države na odgovornost. Što se toga tiče, naša organizacija će nastaviti da ulaže u veštine i profesionalizam naših novinara i istraživača, naročito u oblasti ekonomije, zdravstva i nauke.

Kako bi pomogao tom razvoju, tim Istinomera će pohađati relevantne onlajn kurseve, ali će imati i obuke u samoj redakciji kako bi se obučili o zdravstvenim i naučnim pitanjima. Istinomer će pozivati odabrane stručnjake i naučnike da budu njihovi predavači.

Tokom krize usled bolesti KOVID-19, postalo je očigledno da je timu potrebno nešto više od društvenih medija kako bi nastavili interakciju sa svojim čitaocima i sprečili širenje dezinformacija na internetu.

To je inspirisalo njihove programere da naprave aplikaciju „Proveri me!“, novi alat koji čitaocima najpopularnijih informativnih sajtova u Srbiji daje mogućnost da označe tekst, pošalju ga zaposlenima u Istinomeru i da samo jednim klikom provere neku izjavu. Nakon što se neka izjava oceni, ona bude označena zelenom, crvenom ili žutom bojom za sve korisnike koji koriste ovaj dodatak u pretraživaču, u zavisnosti od toga da li je ocenjena pozitivno, negativno ili neutralno.

Ova ekstenzija je besplatna, kroz nju se ne prikupljaju lični podaci korisnika i može se instalirati na internet pretraživače Google Chrome i Firefox. Ovaj projekat je finansijski pomogla Inicijativa za inovacije u proveri činjenica, zajednički poduhvat Projekta fejsbuk novinarstva (Facebook Journalism Project) i Globalne mreže za proveravanja činjenica (IFCN) na Pointer institutu.

Pandemija za sada nije uticala na finansijsku situaciju u Istinomeru. Glavni donatori su dozvolili timu Istinomera da prilagodi fokus svog rada na zdravstvenu krizu shvativši koliko su važne njihove aktivnosti proveravanja i potvrđivanja činjenica tokom ovog perioda.

Šta su do sada naučili?

„Pandemija je pokazala koliko je važno raditi fektčeking u savremenom novinarstvu, kao i koliko su važni pouzdani mediji koji uopšte i proveravaju informacije. Kriza je razotkrila i koliko je važno poverenje između građana i zvaničnika državnih institucija. Mi smo prvenstveno fokusirani na odgovornost javnih zvaničnika kada je reč o borbi protiv koronavirusa kao i na izjave politčara. Nažalost, čak i kad je ovako ozbiljna situacija, videli smo da političari i dalje izvrću istinu, da manipulišu građanima i da daju neutemeljene izjave i nepotvrđene informacije.“

– Milena Popović, urednica Istinomera

Ovaj tekst je nastao uz podršku Evens fondacije. Tekst je prvobitno obajavio Evropski centar za novinarstvo u Medijumu (Medium), a ovde se objavljuje na osnovu licence Creative Commons 2.0. Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti-pod istim uslovima. Pointer institut je takođe i novčani sponzor Priručnika za verifikaciju.

Naslovna fotografija: Pixabay, Istinomer