Vlast u Srbiji dezinformacijama stvara simulaciju realnosti
"Broj dezinformacija plasiranih iz najvećeg broja medija bliskih vlastima u Srbiji je toliki da bi se pre moglo govoriti o jednoj vrsti simulacije stvarnosti, nego o pojedinačnim slučajevima medijske manipulacije."
Siniša Dedeić je urednik u “Istinomeru”, deo tima organizacije “CRTA” јe od 2010 godine. Dedeić zajedno sa ekipom novinara “Istinomera” pažljivo prate i proveravaju obećanja i izjave političara, da li su dosledni u njihovoj javnoj komunikaciji i da li govore istinu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a novinarsko iskustvo je stekao u nekoliko dnevnih i nedeljnih novina. Dedeić za “Meta.mk” govori o manipulacijama i dezinformacijama u mediјima u Srbiji.
Foto: Zoran Drekalović/Istinomer
Koje su najčešće medijske manipulacije i dezinformacije u Srbiji?
Broj dezinformacija plasiranih iz najvećeg broja medija bliskih vlastima u Srbiji je toliki da bi se pre moglo govoriti o jednoj vrsti simulacije stvarnosti, nego o pojedinačnim slučajevima medijske manipulacije. Iz najviših krugova vlasti gotovo svakodnevno se plasira veliki broj tako kreiranih informacija, koje se potom nemilosrdno ponovljaju sa medija sa nacionalnom frekvencijom, potpomognutim štampanim medijima koje neskriveno podržavaju aktuelnu vlast. Ta vrsta nemaskirane propagande predstavlja magistralni put informisanja većini građana, koji nemaju prilike ili interesovanja da provere one što im je saopšteno.
Ima li srpska vlada plan za borbu protiv dezinformacija i realizira li se on uopšte?
Da su vlast i njoj bliski mediji najveći proizvođač lažnih vesti u Srbiji nisu samo paušalne ocene “mrzitelja vlasti”, već zvanična procena medijskih eksperata, poput Snježane Milivojević, profesorke beogradskog Fakulteta političkih nauka. Zato je svojevremeno kao cinizam zazvučao predlog ministra za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenada Popovića koji je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prosledio “predlog o formiranju radne grupe za odbranu od lažnih vesti”. Precizirao je da se njegova ideja odnosi “isključivo na dezinformacije na društvenim mrežama”.
Da li ima osuđujućih presuda za izazivanje opšte opasnosti širenjem lažnih vesti ili govora mržnje?
Znajući da se diskurs u kome se politički protivnici nazivaju “lopovima”, “ološem” ili “bednicima” širi sa vrha piramide vlasti, preko bliskih medija, do stranačkih “botova” na mrežama, jasno je da sankcije za takav način komunikacije nije realno očekivati u ovom trenutku. Ipak, bilo je primera da država reaguje na širenje lažnih vesti, poput slučaja kada su po nalogu Višeg javnog tužilaštva, u kratkom roku uhapšene dve osobe zbog sumnje da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da voda u Beogradu nije za piće.
Da li su medijska udruženja aktivna u borbi protiv dezinformacija?
Koliko je u njihovoj moći i koliki uticaj mogu da imaju u društvu u kome čak i saopštenja Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) prenese tek nekoliko medija koje nisu pod kontrolom vlasti. Ova dva udruženja su, između ostalog, apelovala na privredna društva i preduzetnike da se ne oglašavaju u medijima koji kontinuirano krše novinarski kodeks i da “tako pokažu društvenu odgovornost”. Prema podacima NUNS-a i NDNV-a postoji pravilo da su mediji koji najviše krše etičke i profesionalne norme upravo oni koji su bliski vlasti i koji se dobrim delom finansiraju iz budžeta. “Konstatujemo takođe da se situacija sa nacionalnog nivoa uveliko preselila i na lokalni i regionalni nivo”, navela su ova udruženja. Bilo je to pre skoro godinu dana…
Kakva su iskustva i specifičnosti medijskog proveravanja činjenica u vašoj zemlji?
Ove godine se navršava puna decenija od pokretanja Istinomera, koji je prvi fektčeking sajt u našem regionu. Nastao je sa idejom da promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč. Do sada smo ocenili nekoliko hiljada izjava javnih funckionera, sa republičkog, ali i lokalnog nivoa. Nažalost, najveći broj tih izjava ocenjen je negativno. Zapažamo da smo prvih godina imali veći krug aktera koje smo ocenjivali, da bi se poslednjih godina on uglavnom sveo na predsednika Srbije, koji daje ubedljvo najveći broj izjava na različite teme, i svega još nekoliko funkcionera, njegovih bliskih saradnika. Takođe, zatvorenost ministarstava, državnih institucija, čast izuzecima, otežava dolazak do podataka koji su nam neophodni da bismo uspeli da proverimo tvrdnje aktera koje ocenjujemo.
Foto: Zoran Drekalović/Istinomer
Koliko je Makedonija zastupljena u medijima u Srbiji?
To zavisi od aktuelnosti zbivanja u Makedoniji. Protesti u Skoplju, izbori, Prespanski sporazum, promena Ustava – bili su događaji koje su mediji u Srbiji pratili i o njima opširnije izveštavali. Naravno, u zavisnosti od toga koji su mediji u pitanju ti događaji stavljani su u određeni kontekst, pa su konzumenti onih medija koji su prepoznati kao višestruki prekršioci novinarskog kodeksa bili informisani u skladu sa ustaljenom praksom. Ti mediji ni u ovim dešavanjima nisu propustili priliku da kroz svoju dioptriju sagledaju ove događaje i tako servirane ih ponude svojim konzumentima.
Da li se često objavljuju dezinformacije o Makedoniji? Koje su najčešće?
Kao što su korisnici medija koji dokazano iskrivljuju realnost svakodnevno izloženi konstruisanim interpretacijama stvarnosti u Srbiji, tako nisu pošteđeni ni tako obrađenih informacija iz drugih delova regiona ili planete. One su uglavnom plasirane tako da se uklapaju u već izgrađeni mozaik koji je kreirala vlast i(li) njoj bliski mediji. U zavisnosti od toga na čijoj strani su u tim događajima simpatije i interesi ovdašnje vlasti, tako se orijentišu i ti mediji, stvarajući crno-belu sliku, kako publika kojoj se obraćaju ne bi imala dileme ko je u tom kontekstu navodni „pozitivac“, a ko suprotna strana. Od te vizire nisu pošteđeni ni događaji u Makedoniji.
Da li je i u kojoj meri srpska javnost izložena ruskom uticaju, antizapadnim medijskim manipulacijama i dezinformacijama i koji su efekti takvih tendencija?
Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je prošle godine sprovela organizacija “Crta”, pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, EU, SAD i Rusiji, bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. Analizom je zaključeno da u Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je o EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto). Medijske objave u Srbiji su najviše pozitivne prema Rusiji, dok se o NATO izveštava negativno. Objave o EU su većinom neutralne, pa se o pregovaranjima i otvaranju poglavlja izveštava samo tehnički.
*Intervju je preuzet sa sajta makedonske novinske agencije Meta.mk
