Premijer Srbije izjavio je krajem jula da u septembru možemo očekivati nacrt Zakona o poreklu imovine.
(Tanjug, 25. 7. 2015. godine)
„Ne može neko ko ima prijavljenu platu od 50.000 do 70.000 dinara, da bude veliki gazda koji ima dva poršea ili dva velika mercedesa i 17 kuća i stanova. To za platu do 80.000 dinara ne može, pa ćete morati da objasnite kako ste to stekli. Ono što možete da objasnite je sve vaše i to je sve u redu, bićemo čak i fleksibilni, ali ono što ne možete da objasnite, do znači da ste uzeli na račun države i ja mislim da je to veoma pošteno.“
Još tada bilo je dogovoreno da na izradi ovog zakona rade dva ministarstva: Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija.
(Ministar pravde Nikola Selaković, Tanjug, 27. 7. 2015. godine)
„Srbiji je potreban dobar Zakon o poreklu imovine koji mora da ima sve neophodne uslove za efikasnu i potpunu primenu, a Ministarstvo pravde staviće svoje resurse na raspolaganje za izradu takvog zakona.“
Iz Ministarstva pravde potvrdili su nam da je radna grupa za pisanje Zakona o poreklu imovine formirana, ali nisu precizirali kada će taj posao biti završen.
„Nakon analize i sagledavanja prvih predloga zakonskih rešenja radna grupa će imati informaciju o tome kada će Nacrt zakona biti gotov,“ rekli su za Istinomer u Ministarstvu pravde.
Kako nacrta zakona još nema, obećanje premijera Srbije ocenjujemo kao neispunjeno.
Inače, Aleksandar Vučić je još u novembru 2012, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, najavio da će se predlog Zakona o poreklu imovine naći pred poslanicima početkom 2013. godine, a zatim je taj rok pomerio na jun te godine. Početkom ove godine Vučić je izjavio da je u planu da tokom 2015. zakon bude usvojen, ističući da su najpre potrebni razgovori sa koalicionim partnerima.
Iako najavljivan i godinama pre toga, ideja kako zakon treba da izgleda još uvek nije dovoljno razvijena, kaže za Istinomer Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“. On dodaje da se najviše mora voditi računa da se zakon uskladi sa propisima koji već postoje u našem pravnom sistemu.
„Sada imamo nekoliko zakona, koji uređuju tu materiju, ali nijedan nije primenjen u potpunosti. Recimo, unakrsna provera imovine i prihoda već 12 godina postoji u pravnom sistemu. Ali, verovatno se ne koristi u onoj meri u kojoj je najavljivano. Sada kada uvodimo novi zakon neophodno je da se definiše njegov odnos sa ostalim propisima“, ističe Nenadić.
Da novi zakon mora da se osloni na već postojaće propise, smatra i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković, koji naglašava da „ne bismo bili u situaciji da donosimo zakon, da procedure i institucije u ovoj zemlji funkcionišu“.
„Da nama funkcinišu poreske službe, kontrola i upoređivanje podataka od strane nezavisnih državnih organa i Agencije za privredne registre ne bi nam ni bio potreban ovaj zakon. Još jedan problem je to što ova vrsta zakona ima takozvani obrnuti teret dokazivanja. Ne dokazujem ja da ste vi krivi, nego vi morate da dokažete da niste i to može da bude selektivno i politički zloupotrebljeno. To treba zakonski usaglasiti. Zato se kasni sa ovom vrstom zakona“, kaže Stojiljković za Istinomer.
Nemanja Nenadić kaže da je drugi razlog taj što „niko od političara koji su govorili o zakonu nije izneo jasnu ideju o tome šta će on da uradi“. Zoran Stojiljković ističe da je, ipak, glavni razlog nedostatak političke volje.
„Zakoni i regulative uvek su strateški bliži izvorima moći i kapitala. Ako zakon nekome ne odgovara, on će pokušati da spreči njegovo donošenje, a ako to ne uspe, jer je, recimo, zakon pod evropskom agendom ili nečijom podrškom, onda će pokušati da ga obesmisli u praksi i uvede brojne izuzetke“, kaže Stojiljković.
