Ruski kredit potpisan 2008, nije korišćen pet godina

Prethodnih dana ministarka Mihajlović više puta je ponovila kako je takozvani ruski kredit za rekonstrukciju srpskih železnica dogovoren još pre osam godina, navodeći da je “potpisan i odbranjen u parlamentu Srbije 2008. godine”.

Za to što, kako je rekla, kredit od ukupno 800 miliona dolara nije korišćen pet godina, sve do 2013. godine, okrivila je  prethodne vlasti. Naglasila je i da je najskuplji onaj kredit koji se ne koristi. 

Međutim, u samom ugovoru stoji da je zapravo potpisan tek 2013. godine, a sa srpske strane ga je potpisao tadašnji ministar finansija Mlađan Dinikić, što znači da niko pre potpisivanja nije ni mogao da koristi ta sredstva. 

O tom kreditu zaista se govorilo i pre te 2013. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2008. godine je uputio pismo ruskim vlastima, tražeći zajam od milijardu dolara. Godinu dana kasnije ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio je Beograd, a mediji u Srbiji tada su pisali da je postignut dogovor i da u Srbiju iz Rusije uskoro stiže milijardu dolara kredita. Naredne 2010. godine potpisan je samo sporazum o kreditu od 200 miliona evra za finansiranje budžetskog deficita. Ugovor o kreditu za rekonstrukciju i modernizaciju srpskih železnica, međutim, potpisan je tek početkom 2013. godine.     

Inače, poslednjih dana u medijima je bilo spekulacija da srpska strana želi da raskine ugovor, jer neće stići da iskoristi sva sredstva do predviđenog roka, odnosno kraja sledeće godine, ali je ministarka Mihajlović najavila da će tražiti produženje roka, opet pod izgovorom da kredit nije korišćen pet godina.

Međutim, ispostavlja se da kredit nije korišćen do 2013, samo zato što je ugovor potpisan tek 2013, što je ministarka Mihajlović morala znati, pošto s druge strane zna kada je krajnji rok za korišćenje kredita – kraj 2017. 

Budući da je više puta odlučno tvrdila da je kredit potpisan 2008. godine, suprotno onome što piše u samom ugovoru, ministarka Mihajlović dobija ocenu “kratke noge”.

Istinomer je uputio pitanja i Ministarstvu finansija i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Tražili smo informacije da li je pre 2013. godine potpisan neki drugi dokument, koji se mogao odnositi na ovaj kredit, ali odgovore nismo dobili. Iz Ministarstva finansija uputili su nas na Ministarstvo građevine, gde su ostali nemi na naša pitanja. 

Predviđeno je da se sredstvima iz ovog kredita, između ostalog, rekonstruiše i pruga Stara Pazova-Novi Sad, koja se nalazi na trasi Beograd-Budimpešta. Ministarka Mihajlović, kao i premijer Aleksandara Vučić više puta su obećavali da će radovi početi do kraja 2015. godine, ali radova još nema, o čemu je Istinomer više puta pisao. Vučić je u vreme predizborne kampanje čak izjavio da su radovi već počeli. 

Ministarka Mihajlović je dan uoči potpisivanja aneksa ugovora za rekonstrukciju pruge Stara Pazova-Novi Sad dala novi rok za početak radova.

Međutim, samo dan kasnije, kada je ugovor i potpisan, resorno ministarstvo je saopštilo da će radovi krenuti u prvom kvartalu 2017. godine. 

Ne zna se šta će biti sa druge dve deonice za koje još ne postoje sredstva, jer nije postignut dogovor sa Kinezima. Istinomer će svakako nastaviti da prati kada će, posle mnogobrojnih probijenih rokova, početi radovi na pruzi Beograd-Budimpešta, budući da je premijer Vučić obećao da će pruga biti završena 2018. godine. 

Ovaj kredit postao je
primer kako politički spinovi, međuosobne optužbe ove i prethodne vlasti zašto
kredit nije korišćen ranije, zašto se sada ne koristi više, zamagljuju suštinu –
da konkretnih rezultata nema ili da ih je vrlo malo. U takvoj situaciji građanima nedostaju zvanične
informacije, zasnovane isključivo na činjenicama i dokumentima, ali oni svakako
očekuju rezultate. Na koncu, kada je reč o infrastrukturnim projektima, teško
je dugo manipulisati brojkama i tvrditi da rezultata ima i tamo gde ih nema.