Premijer Vučić pohvalio se krajem jula suficitom u bužetu i brzinom kojom je Srbija oborila deficit, uz ocenu da to nijednoj drugoj zemlji nije pošlo za rukom. Tačno je da je rupa u državnoj kasi značajno smanjena, ali nije tačno da nijedna zemlja u tom istom periodu nije istom brzinom smanjila deficit. Samo u Evropi to je uspelo Kipru i Portugaliji, s tim da su isto postigle vlasti nekih drugih zemalja Evrope u periodu 2010-2014. S obzirom da Srbija nije jedina zemlja koja je za kratko vreme smanjila minus u javnim finansijama, premijeru ocena neistina.
Zvanični podaci i referentne institucije poput Fiskalnog saveta i MMF, potvrđuju da je stanje u budžetu daleko bolje nego pre dve godine: u 2014. Srbija je zabeležila deficit od 6,7 odsto, a ove godine se očekuje 2-2,5 odsto.
Zanimljivo je da premijer ovoga puta uzima podatak o “nezvaničnom” deficitu od osam odsto u 2014. godini, valjda da bi pokazao koliko je bila oštra, odlučna i brza fiskalna konsolidacija koju je sprovela njegova vlada. Na deficit od osam odsto ukazao je Fiskalni savet navodeći da je Vlada odlučila da uštedi 300 miliona evra na kapitalnim ulaganjima, pa je tako deficit 2014. bio “samo” 6,7 odsto. To je, nažalost, i dalje bilo dovoljno da Srbija ponese neslavnu titulu zemlje sa najvećim deficitom ne samo na Balkanu, već i u p
oređenju sa bivšim komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope.
Naredne 2015. deficit je skoro prepolovljen na 3,7 odsto. Kad je reč o ovoj godini, Fiskalni savet
smatra da je moguće da deficit bude 2 do 2,5 odsto BDP. Međutim, članovi Saveta navode da je moguće i da bude 3-3,5 odsto jer bi i ove godine, kao i prethodnih, Vlada mogla da uključi pred kraj godine u budžet neke “neočekivane” obaveze kao što su dugovi javnih preduzeća, plaćanje odštete po osnovu presuda Međunaronog suda u Strazburu isl.
Kad je reč o drugim zemljama, Istinomer ukazuje samo na dve u Evropi kojima je uspelo isto što i Srbiji. Kipar je, na primer, deficit smanjio sa 8,9 odsto, na jedan odsto prošle godine, a prema
prognozama Evropske komisije objavljenim u maju, biće samo 0,4 odsto ove godine.
Izveštaj Evropske komisije o Kipru / Foto: PrintScreen
Portugalija je takođe imala vrlo visok minus od 7,2 odsto u 2014. da bi ga ove godine oborila na 2,7 odsto.
Izveštaj Evropske komisije o Portugaliji / Foto: PrintScreen
Istinomer ukazuje da je i pre 2014. godine bilo zemalja koje su uvele red u javne finansije u roku od tri, četiri godine, a na koje je kao “model za ugledanje” Vladi Srbije upućivao Fiskalni savet. Reč je o Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Rumuniji, koje su uz već spomenutu Portugaliju, sprovele ozbiljne politički bolne reforme štednje i smanjenje rashoda. Letonija je, na primer, 2009. imala deficit od devet odsto, da bi 2013. pao ispod jedan odsto, a sličan uspeh su zabeležile i ostale države.
Letonija pre Srbje preduzela bolne rezove / PrintScreen