Težak položaj radnika u Srbiji od 1. januara 2017. godine biće nešto bolji, najavljuju iz Vlade, jer je minimalna cena rada po satu povećana za 9 dinara.
U svom ekspozeu premijer nijednom nije izgovorio sintagmu ”prava radnika”, ali je u delu u kome je govorio o makroekonomskoj stabilnosti obećao da će se nova Vlada boriti za uvećanje minimalne cene rada.
”Razgovaraćemo i s poslodavcima, da oni ne budu nezadovoljni, ali mi to možemo da učinimo bez obzira na to što imamo i deo korisnika državnog budžeta koji prima minimalne zarade. Imamo uštede u budžetu na osnovu kojih to možemo da podnesemo, ali želimo da obavežemo i strane i domaće investitore da povećaju minimalnu cenu rada, jer kad sa 21.500 dinara povećate nekome platu na 22.500 dinara ili 23.000 dinara, to je za njega i te kako značajno”, rekao je premijer u svom obraćanju u Narodnoj skupštini 10. avgusta ove godine.
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta prošle nedelje doneta je odluka o kojoj je pričao Vučić i minimalac će u Srbiji sledeće godine biti povećan u proseku za 1500 dinara mesečno. S obzirom da se minimalna cena rada nije povećavala dve godine bilo kakav pomak u tom pravcu je pozitivan zbog čega obećanje premijera Vučića ocenjujemo kao ispunjeno.
Povećanje unapred pojedeno
Dok premijer Vučić o ovom povećanju govori kao 13. plati za one koji zarađuju nešto više od 20 hiljada mesečno, iz određenih sindikata stižu oštre kritike.
„Više od pola miliona zaposlenih građana, posebno onih u privatnom sektoru nastaviće da živi još bednije i siromašnije, budući da povećanje od 72 dinara dnevno za osam sati rada nije dovoljno ni za kupovinu jednog litra mleka dnevno“, oštro kritikuju odluku predstavnici Udruženih sindikata „Sloga“.
Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata dodaju da zbog poskupeljenja mesa, šećera, ulja i struje povećanje od 1548 dinara predstavlja samo nivelaciju.
„U principu je dobro što je došlo do povećanja cene rada, ali nije dobro to da naš radnik radi za evro ili malo više što nas poredi sa zemljama trećeg sveta u kome se radi za dolar“, kaže za Istinomer Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata / Foto: mc.rs
Naša sagovornica kritikuje i način na koji je došlo do dogovora o povećanju.
„To je sramota za nas sindikate, tu nema socijalnog dijaloga. Oni izađu na konferenciju i bukvalno kažu mi smo vas častili! Niste vi nas ništa častili, mi smo poreski obveznici“, kaže Ranka Savić.
Ona napominje da razume i poslodavce koji su opterećeni brojnim nametima.
„Država svoj posao ne radi kako treba. Umesto da samo povećaju minimalnu cenu rada, trebalo bi i da smanje potraživanja od privrede ili povećaju neoporezivi deo minimalne zarade“, zaključuje Savić.
I poslodavci nisu zadovoljni. Kažu da sa odlukom o povećanju minimalca nisu saglasni jer je to za njih dodatno oprterećenje, zbog poreza od 63% koji plaćaju na zarade. Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije podseća da je u Bosni i Hrvatskoj minimalna zarada socijalna kategorija koja se ne oporezuje. Ipak, iako je Unija poslodavaca tražila da neoporeziv deo bude povećan sa 11.000 dinara na 16.000 dinara, ministar finansija Dušan Vujović je rekao da bi to ugrozilo punjenje budžeta i penzionog fonda.
N1, 13.9.2016.
”Ni sa jednom ni sa drugom minimalnom cenom rada ne može da se preživi u Srbiji, ali mi verujemo da će ovo povećanje opet doprineti tome da privrednici krenu u sivu zonu”, kazao je Savković iz Unije poslodavaca Srbije.
Prema poslednjim vestima iz Republičkog zavoda za statistiku oko 627 hiljada radnika u Srbiji, dakle svaki četvrti, radi bez važećeg ugovora, socijalnog i penzionog osiguranja.
I dok se sa jedne strane može pohvaliti što je Vlada, kako tako, stala iza radnika povećanjem minimalca, dodvoravanje stranim investitorima koji u svojim fabrikama, prema svedočenjima radnika, ne dozvoljaju osnovna radnička prava je u najmanju ruku mučno. U proteklom periodu čitali smo o tome da radnici u južnokorejskoj fabrici ”Jura” u Leskovcu nose pelene, a da je u vranjanskom ”Geoksu” sindikalno organizovanje uzrok otkaza. Za to vreme, iz vlasti nam poručuju da su invstitori jedva došli u Srbiju i da ne bi trebalo da ih teramo negativnim komentarima. Jer ne samo da treba da radimo dobro i jeftino, nego treba i da ćutimo.
