Prvi put u istoriji suficit sa Hrvatskom

Međutim, ovo nije prvi put da Srbija ostvari pozitivan trgovinski bilans sa Hrvatskom (za nekoliko meseci jedne godine), zbog čega premijer dobija ocenu neistina. Naime, prema pisanju domaćih medija, koji su se pozvali na podatke Privredne komore Srbije, dogodilo se isto i 2011. godine, kada je Srbija za prvih 11 meseci, prvi put posle deset godina, ostvarila suficit od oko 10 miliona evra (13 miliona dolara u originalnom tekstu): izvezla  je robu za 430 miliona dolara, a uvezla za 417. 

Međutim, na kraju te godine, baš kao i svake godine u poslednjih 10 godina Srbija je u Hrvatsku manje izvezla nego što je uvezla, odnosno ostvarila je deficit u razmeni, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Ako se vratimo na ovu godinu, vrednost izvoza za prvih sedam meseci je veća skoro 14 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ako se pogleda struktura izvoza, Srbija je na hrvatsko tržište najviše izvezla katode od bakra za 23 miliona evra, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zatim slede električna energija koja je izvezena za 8,5 miliona evra i jestivo ulje za 7,5 miliona što je 55 odsto, odnosno 35 odsto više nego za prvih sedam meseci 2015. Mala analiza liste 20 proizvoda koji dominiraju u srpskom izvozu na hrvatsko tržište ukazuje da se recimo duplirala vrednost izvoza ženskog veša (grudnjaka) i bezalkoholnih pića, dok je izvoz šećera i konstrukcija od lima povećan više od pet puta u odnosu na period januar-jul 2015. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Nekoliko je važnih momenata u vezi sa vešću da se menjaju trendovi kad je reč o plasmanu srpske robe na hrvatsko tržište. Prvo, baš kao i u slučaju 2011. godine kad je, maltene skoro do kraja godine, Srbija bila “u plusu” u razmeni sa ovom bivšom jugoslovenskom republikom i članicom EU, a onda ipak ostvarila negativan saldo na kraju godine, isto bi moglo da se dogodi i sada. A onda premijer sigurno neće gostovati na javnom servisu da nam kaže kako je Hrvatska ko zna koju godinu za redom plasirala više robe na ovdašnje tržište nego što je to uspelo srpskim kompanijama u osvajanju hrvatskih kupaca. 

Zato Istinomer uporno ukazuje na sva premijerova mesečna poigravanja sa “dobrim rezultatima” koji navode javnost na neutemeljen osećaj zadovoljstva zbog stanja u domaćoj ekonomiji.  S tim u vezi, dosad smo ukazali najmanje na dva simptomatična načina “selektivnog tumačenja” mesečnih podataka: “povećanje plata” i suficit u republičkom budžetu. 

Drugo važno pitanje je, šta je uzrok suficita? Hrvatski ekonomisti ovih dana tvrde da je osnov suficita veliki broj hrvatskih firmi na srpskom tržištu koje robu “vraćaju” tj. prodaju u matičnoj državi. Prema podacima Hrvatske privredne komore, u Srbiji je registrovano oko 200 hrvatskih firmi kćeri. Neke od najvećih su: Agrokor, Atlantic grupa, DIV, Podravka, Petrokemija, TDR, NEXE grupa, Tehnix, King-ITC, Radin Grafika, Končar, JGL, Belupo, Vindija i dr. Sa druge strane, lista srpskih kompanija na hrvatskom tržištu ni približno nije tako impozantna, tek nekoliko njih.

Penzionisani ekonomista Dejan Jovović koji je trideset godina radio u Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i bio saradnik Biroa za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije, kaže da je dobar deo suficita upravo rezultat rada hrvatskih firmi u Srbiji, koje te proizvode plasiraju na matično tržište. [quote] [quote_title][/quote_title] [quote_content]Da nema njih, ne bi bilo ni tog izvoza. Ali taj mali suficit je beznačajno pitanje. Važnije su naše investicije u Hrvatskoj. Mi tamo imamo svega nekoliko firmi koje su uložile 40 miliona evra, a njihove firme ovde su uložile više od 700 miliona evra”, kaže Jovović navodeći da se on zalaže za princip reciprociteta u otvaranju tržišta.[/quote_content] [/quote]

Niko se ne bavi ekonomskim pitanjima u odnosima Srbije i Hrvatske, već samo političkim, zamera Jovović ovdašnjim političarima navodeći da Hrvatska, naročito u toku turističke sezone, ima potrebe za poljoprivrednim proizvodima iz Srbije, ali “mi to nikako da iskoristimo”.