Deficit drastično ispod nivoa najznačajnijih zemalja EU

Povodom 100 dana vlade, premijer Aleksandar Vučić pohvalio se niskim deficitom opšte države koji je, kako je rekao, drastično ispod deficita najznačajnih država EU. Ako se pogledaju podaci Ministarstva finansija, deficit opšte države za prvih 10 meseci iznosi 5,7 milijardi dinara (oko 46 miliona evra ili oko 0,13 odsto BDP) što je zaista dobar fiskalni rezultat.

Deficit opšte države odnosi se na republički budžet, plus deficiti lokalnih samouprava, AP Vojvodine, fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ali i Puteva Srbije. Republički deficit je, dakle, uži pojam jer se odnosi na razliku prihoda i rashoda centralne države, ali bez fondova i lokalnih samouprava.

U poređenju sa članicama EU na koje aludira premijer, Srbija zaista ima značajno manji deficit. Prema poslednje objavljenim podacima Eurostata od 24. oktobra, Francuska je na kraju drugog kvartala ove godine imala deficit od 3,2 odsto, Velika Britanija četiri odsto, Danska 1,6 odsto, Finska 2,4 odsto, Belgija 3,4 odsto, dok je Nemačka u suficitu od 0,6 odsto, kao i Bugarska, Češka i Holandija. 

Ako uzmemo uporedni podatak za Srbiju, na kraju juna deficit je iznosio preko 18 milijardi (147 miliona evra ili ugrubo 0,42 odsto BDP). 

Međutim, postoje dva sporna momenta u premijerovim izjavama o budžetu. Prvi je to što Vlada Srbije tek pred kraj godine u budžet ubaci nazovi neplanirane rashode zbog čega sve do novembra deluje kao da imamo jako mali suficit kojim možemo da se hvalimo, da bi se do Nove godine minus u kasi značajno povećao. I nije to izum Vučićevog kabineta. 

Na primeru ove godine, rashodi će do kraja godine biti veći za oko 200 miliona evra zbog preuzimanja duga Petrohemije i isplate jednokratne pomoći penzionerima. Tako da će deficit na kraju godine biti oko dva odsto BDP (približno 700 miliona evra) što je ipak duplo manje od prethodno planiranih četiri odsto.

Ako pogledamo podatke za članice EU, njihov deficit će na kraju 2016, prema prognozama Evropske komisije, biti manje više na liniji polugodišnjih rezultata.

Drugi problem o kojem je Istinomer već pisao, jeste to što premijer poredi Srbiju neosnovano sa razvijenim zemljama kao što su Nemačka i Francuska, a ne sa ekonomijama istočno centralne Evrope koje su izašle iz tranzicije. Te zemlje, kao što su Bugarska, Češka ili Slovenija beleže blagi suficit.

Naime, Srbija je sa javnim dugom od 74-75 odsto BDP -а veoma zadužena zemlja i dovoljan je samo jedan novi spoljni „šok“ da se ponovo nađe na korak od izbijanja krize javnog duga. Bugarska, na primer, ima javni dug manji od 30 odsto. Da bi se javni dug spustio na bezbedniji nivo (najviše 60 odsto BDP-a) nužno je da se deficit u srednjem roku dodatnim uštedama smanji na oko 0,5 odsto BDP-a, a zatim još nekoliko godina zadrži na tako niskom nivou, navodi Fiskalni savet.

Drugi izvor rizika po javne finansije leži u nereformisanom javnom sektoru i neodrživim lokalnim budžetima što znači da bi narednih godina rashodi budžeta na ime otpremnina, garancija javnim preduzećima ili dugova koje naprave lokalne samouprava, mogli da porastu toliko da se aktuelni trend obaranja deficita – zapravo preokrene.

Iako na prvu loptu deluje da je u pravu u vezi sa statističkim podacima, poređenjem Srbije sa visokorazvijenim evropskim ekonomijama, premijer po ko zna koji put želi da pokaže da su javne finansije u boljem stanju nego u pojedinim članicama EU, zbog čega (ne)namerno obmanjuje građane. Zato premijeru ocena poluistina.