Primam građane jednom nedeljno od pet do osam ujutru
Predsednik Vlade o razgovoru sa građanima jedan na jedan. (TV Pink, 29. 5. 2016.)
3. 2. 2017.
Akter: Aleksandar Vučić
„Jedanput nedeljno ću da primam od pet do osam, i jedanput mesečno ću da primam od šest do 20 ili 22, u zavisnosti od umora. I to ću da radim u nekim drugim sredinama, ne samo u Beogradu. Da bih čuo ljude šta će da kažu o lokalnim i pokrajinskim funkcionerima, da bih čuo šta će meni u lice da kažu. Da bih video da li možemo da im pomognemo i neki problem da rešimo.“
Krajem maja 2016, Aleksandar Vučić, u to vreme mandatar za sastav nove vlade, obećao je da će redovno primati građane kako bi čuo sa kakvim se problemima suočavaju. I zaista, nešto više od mesec dana kasnije, 8. jula 2016, upriličen je prvi prijem u cik zore.
Interesovanje je bilo ogromno, pošto se prijavilo oko 5.000 ljudi. Građani su počeli da pristižu još tokom noći kako bi zauzeli mesto, a umesto prvobitno predviđena tri sata – od pola šest ujutru do pola devet ujutru – premijer je primao građane čitavog dana, sve do 18 časova.
Građani ispred Vlade čekaju na razgovor sa premijerom Vučićem / Foto: Fonet, Božidar Petrović
Međutim, od tog prvog do sledećeg, a ispostaviće se i poslednjeg prijema građana, prošlo je ne samo više nedelja, već nekoliko meseci. Sredinom oktobra čitava Vlada se na nekoliko dana preselila u Niš, a premijer je u Domu vojske organizovao prijem za građane. I tada je bilo mnogo više zainteresovanih nego vremena, dolazili su građani Niša, Aleksinca, Pirota i okolnih mesta, pa je Vučić obećao da će se vratiti još jednom do Nove godine.
Istinomer je pitao Vučićev kabinet zbog čega nije nastavio praksu započetu u julu 2016, kada je u Vladi saslušao stotinak građana i kada smo mu dali ocenu “radi se na tome”, kao i zašto se nije vratio u Niš, ali odgovore nismo dobili. Budući da ovakvi događaji u međuvremenu nisu postali nedeljna rutina – za sedam meseci, prema najavljenoj računici, trebalo je organizovati oko 35 takvih sastanaka – premijer dobija ocenu “neispunjeno”.
Inače, Istinomer je tog 8. jula bio ispred Vlade Srbije i razgovarao sa okupljenim građanima. Uprkos jakom suncu nekolicina umornih, starijih, bolesnih, očajnih, poniženih, obespravljenih, žednih i uplakanih građana čekalo je na prijem nadajući se da će Vučiću otvoriti dušu. Opterećeni različitim problemima, gotovo svi sa kojima smo razgovarali umorni su od neuspelih pokušaja da ih reše uz pomoć institucija. Neki su prešli i 70 kilometara, ali na kraju nisu došli na red da porazgovaraju sa Vučićem.
Žalili su se na nezaposlenost u porodici, lokalne probleme, na sudske procese, izvršitelje, loše kadrove u SNS, nasilje u porodici i komšiluku i druge probleme.
“Došla sam kod premijera samo da čujem šta će mi reći i da mi pomogne ako može. Radila sam 35 godina, i doživela sam da mi dolazi onaj na vrata da me pita za legalizaciju kuće“, rekla je tada za Istinomer sedamdesetogodišnja Milica iz Kaluđerice kojoj ne rade ni sin ni snaha, pa je očekivala da joj premijer pomogne i tim povodom.
Ova bivša članica Radikalne stranke, očiju punih suza rekla je kako se “oseća jadno i bedno“ i da nije mogla ni da zamisli da će doći u ovu situaciju.
Tri meseca kasnije Vučić je u Nišu razgovarao sa radnicima kojima država duguje plate, građanima koji godinama muče muku sa klizištem ili u svojim mestima nemaju kanalizaciju. Nakon toga je izjavio da nije uvek u njegovoj moći da pomogne i da su ljudi “ako ništa, zadovoljni činjenicom da ih je neko saslušao, primio i želeo da čuje o muci koja ih tišti i mori“.
Premijer je još rekao da su on i drugi ministri “otišli na noge“ svom narodu i obećao da će do kraja januara Vlada zasedati u nekom drugom gradu.
RTS, 16. 10. 2016.
“Ja očekujem da do kraja januara, pošto sad ima i mnogo i međunarodnih i drugih obaveza, da do kraja januara odemo na neku sledeću destinaciju. Naša je procena da bi to moglo da bude okupljanje zajedničko Borskog, Zaječarskog, Pomoravskog i Braničevskog okruga, pa ćemo da nastavimo dalje.”
Budući da je i ovaj rok prošao, pitali smo kabinet premijera Vučića da li će Vlada uskoro zasedati i van Nemanjine 11, ali po običaju vrata kabineta su za Istinomer ostala čvrsto zatvorena.
Inače, to da prvi čovek Vlade Srbije direktno komunicira sa narodom na nedeljnom nivou nije originalno Vučićeva ideja. On je i sam priznao da mu je uzor bio guverner Južnog Tirola, koji je to radio 25 godina, o čemu je Istinomer već pisao.
Sudeći po dosadašnjem iskustvu, ovakvi prijemi u Srbiji neće postati tradicija. Vučić je jula prošle godine svojim sagovornicima rekao da on lično ni ne može da reši sve probleme, ali da je želeo da ih sasluša i alarmira nadležne institucije. A to i jeste ključno pitanje, jer se sve žalbe na kraju manje-više svode upravo na loš rad institucija. Zato smatramo da nije trebalo ni započinjati sa ovakvim susretima, pogotovo ako se od njih odustalo, čime su direktno obmanuti oni najugroženiji, koji drugi spas od susreta sa premijerom ni ne vide. Odgovorno političko ponašanje bi porazumevalo da se ovakve političke šarade izbegavaju, a da se uradi više na izgradnji institucija koje su nadležne da takve probleme rešavaju.
