Sredinom oktobra 2016. čitava Vlada na nekoliko dana preselila se u Niš. Tom prilikom predsednik Vlade Aleksandar Vučić obišao je Klinički centar i rekao da taj grad ima najbolju kardiovaskularnu hirurgiju, ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope. Klinički centar je uporedio sa klinikom Mejo u Americi, a otvaranje nove zgrade najavio za 31. mart 2017. godine.
Nekoliko meseci kasnije, u kampanji pred predsedničke izbore, Vučić je najmanje dva puta izjavio da će Klinički centar u Nišu biti otvoren za nekoliko dana: “Za neki dan ćemo da otvorimo Klinički centar u Nišu.” (TV Hepi, 13. 3. 2017)
Međutim, ni skoro dva meseca po isteku roka Klinički centar u Nišu nije otvoren. Trenutno se ni ne zna kada će se to dogoditi, zbog kašnjenja radova, a naročito zbog činjenice da je poništen tender za nabavku celokupne opreme, vredan gotovo dve milijarde dinara, zbog čega Vučićevo obećanje dobija ocenu “neispunjeno“.
Krajem marta, kada je istekao rok, niko od nadležnih se nije oglašavao, niti su iz Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije odgovorili na pitanja Istinomera zašto se kasni i kada se očekuje otvaranje. Tek pre nekoliko dana ministar zdravlja Zlatibor Lončar “shvatio“ je da je radove trebalo završiti 27. marta i rekao da ga zbog Niša “boli glava“.
Oglasio se i premijer/budući predsednik i rekao da će svi odgovorni biti kažnjeni: “To je stvar koju ne mogu da tolerišem. Svaka sednica vlade počinje i završava se pitanjem o KC Niš.”
Zanimljivo je kako su najednom svi shvatili da radovi kasne i da tu ima nekih problema, pošto je rok već istekao i kako svi upiru prstom u građevince i najavljuju kazne. Još je zanimljivije to što istovremeno gotovo svi ignorišu vest da je tender za opremu za isti taj klinički centar poništen. O tome ne govori ni premijer, ni resorni ministar.
Nakon
pisanja Južnih vesti da je tender za nabavku opreme za KC Niš poništen, oglasilo se samo Ministarstvo zdravlja “povodom lažnih informacija” o poništavanju tendera, navodeći da je sve
urađeno “po zakonima i propsima”. Međutim, istina je da Komisija za zaštitu prava ponuđača jeste poništila tender, baš zato što nije ispoštovan zakon –>
videti rešenje komisije (dokument ustupile Južne vesti).
Prinstcreen rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
Tender je poništen, pošto nabavka opreme za KC Niš nije bila u godišnjem planu javnih nabavki Ministarstva zdravlja, “što predstavlja isključivi zakonski osnov” za pokretanje tendera, navodi se u rešenju komisije.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je reč o veoma ozbiljnom propustu i da je Ministarstvo odgovorno zato što je javna nabavka, za koju su tvrdili da je veoma važna za interese Srbije, oborena zbog nepoštovanja obaveznih formalnih koraka. Prema njegovim rečima, ugovor bi trebalo proglasiti ništavim.
“Ministarstvo zdravlja je sprovelo postupak javne nabavke, ali je taj postupak u celini poništen odlukom Republičke komisije, jer nisu postojali obavezni zakonski uslovi ni da bude započet. Imajući to u vidu, mislim da je Republička komisija u obavezi da podnese tužbu za oglašavanje ništavosti ugovora, i da sud mora da prihvati takvu tužbu”, objašnjava Nenadić.
Inače, komisija je odlučivala po zahtevu kompanije Medikom iz Šapca, koja se žalila na uslove tendera, navodeći da uslove nije mogla da ispuni nijedna firma iz Srbije, te da je ugrožena konkurencija. Komisija, međutim, uopšte nije razmatrala ove argumente, pošto je zaključila da osnovni, formalni uslov za raspisivanje tendera nije ispunjen.
Nenadić kaže da zbog ovakve odluke komisije javnost, kao i zainteresovane firme sada ostaju bez odgovora da li je bilo i drugih propusta i kršenja zakona.
“U situaciji kada je ugovor zaključen i gotovo u celosti izvršen, ključno je pitanje da li su usled postavljenih uslova i kriterijuma, odnosno određivanja predmeta nabavke neki ponuđači privilegovani, da li je smanjena konkurencija i da li smo na taj način došli u situaciju da plaćamo opremanje niškog Kliničkog centra skuplje nego što je moralo ili da dobijemo manju vrednost za plaćenu cenu”, objašnjava Nenadić. (ceo odgovor programskog direktora Transparentnosti Srbija pročitajte
ovde)
U Ministarstvu zdravlja i Vladi opet ne odgovaraju na pitanja Istinomera. Jedino smo stupili u kontakt sa direktorom KC Niš Zoranom Radovanovićem, koji je na pitanja o poništavanju tendera za opremu odgovorio prosleđenim saopštenjem ministarstva da su to lažne informacije i da je sa tenderom sve u redu.
Na dodatna pitanja o razlozima kašnjenja, Radovanović
nije odgovorio konkretno, odnosno nije dao precizan rok i nije priznao da će nešto kasniti zbog poništavanja tendera.
Kristina Glavardanov, koja je kao “građanski nadzornik” kontrolisala ovu javnu nabavku, kaže da i pored rešenja o poništavanju tendera postoje zakonske mogućnosti da ugovor ostane na snazi, iz određenih razloga, na primer ako je oprema isporučena. Prema njenim rečima, da je odluka komisije doneta pre potpisivanja ugovora, javna nabavka bi sigurno bila poništena, ali pošto je ugovor u međuvremenu potpisan, nije u potpunosti jasno šta će se sada dogoditi.
“Ugovor stoji na snazi dok ministarstvo ne preduzme dalje korake. Sad mogu samo da nagađam šta će to biti. Oni još uvek odlučuju”, rekla je Glavardanov za Istinomer.
Marina Mijatović, advokatkinja Pravnog skenera, koji je već ukazivao na nepravilnosti u sprovođenju nabavke opreme za KC Niš (ovde i ovde), takođe, kaže da ugovor može ostati na snazi ako se proceni da bi poništavanje imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje Ministarstva zdravlja kao naručioca ili interese Srbije.
“Poništavanjem ugovor o javnoj nabavci prestaje – svaka strana vraća ono što je izvršila. To znači da Ministarstvo zdravlja vraća aparate, a ponuđač novac. Ipak, ostaje pitanje šta sve može da uradi ponuđač čiji je zahtev za zaštitu prava usvojen (kompanija Medikom), a on nije potpisao ugovor o javnoj nabavci. U ovom smislu Zakon o javnim nabavkama nije precizan i ponuđač se jedino može obratiti javnom tužilaštvu ili Državnoj revizorskoj instituciji”, objašnjava Mijatović za Istinomer.
Kada je sredinom aprila 2017. Istinomer prvi put istraživao zbog čega se kasni sa otvaranjem, od direktora ove zdravstvene ustanove Zorana Radovanovića dobili smo odgovor da će KC Niš biti kompletno opremljen, preseljen i početi sa radom početkom leta. Zbog toga smo Vučiću tada dali “još fore“, uprkos probijanju roka, odnosno ocenu “radi se na tome“ – imajuću u vidu da je reč o kapitalnom projektu, o kome se govori više od deset godina, kao i da su prethodne vlasti, takođe, probile mnoge rokove. Prema nekim najavama KC Niš, zajedno sa kliničkim centrima u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, trebalo je da bude rekonstruisan sada već davne 2011. godine.
Međutim, sada je već jasno da se “radi na tome“ mimo zakona, barem kada je reč o tenderu za nabavku opreme. Istinomer će zbog toga nastaviti da prati kada će konačno Klinički centar Niš biti otvoren i da li će i ko odgovarati zbog kršenja zakona prilikom ove javne nabavke.
Podsećamo, Srbija je od Evropske investicione banke dobila kredit od 200 miliona evra za rekonstrukciju četiri klinička centra, uključujući ovaj u Nišu, još 2006. godine.
Ugovor o kreditu ratifikovan je u Skupštini Srbije dve godine kasnije, a prema ugovoru, rok za završetak radova bio je kraj 2010. godine.
U vreme predizborne kampanje pred vanredne parlamentarne izbore 2008, zbog čega se, između ostalog, kasnilo sa ratifikacijom ugovora o kreditu, tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević cenio je da će rekonstrukcija kliničkih centara – uz kašnjenje – biti gotova 2012.
Vreme, 20. 3. 2008.
„Umesto 2011. kako je predviđeno, projekat bi mogao biti završen 2012. godine… Klinički centri će do završetka rekonstrukcije funkcionisati dobro, ali će posle 2011. odnosno 2012. to biti dobro opremljeni, moderni evropski zdravstveni centri koji će još više nego danas funkcionisati po postulatima moderne medicine“, rekao je Milosavljević.
Međutim, ne samo da radovi nisu završeni 2012, već u to vreme nisu ni počeli. Izgradnja Kliničkog centra u Nišu počela je u oktobru 2013, kada je kamen temeljac postavila ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Aneks ugovora za kredit EIB potpisan 2015, čime je rok za završetak svih radova na četiri klinička centra pomeren za kraj 2019. godine.
