Mi skoro ništa nismo privatizovali

Reagujući na samoubistvo radnika i štrajk zaposlenih u Fabrici šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci, premijer i tek izabrani predsednik Aleksandar Vučić optužio je demokrate za pljačkašku privatizaciju, i pritom naveo da u vreme njegovog mandata gotovo ništa nije privatizovano. Iako je tačno da je Goša prodata još 2007. slovačkoj firmi Žos Trnava, premijer nije odgovorio kako je moguće da novi vlasnik poslednjih godina, upravo u vreme njegovog mandata, krši zakon i duguje radnicima za plate i doprinose, što ih je i dovelo na rub egzistencije.

 

Njegov pokušaj da privatizaciju predstavi kao „prljava posla“ sa kojima on nema apsolutno ništa i tako skine odgovornost sa svog ministarskog tima za sprovođenje privatizacije i kontrolu poslovanja već prodatih firmi ili onih koje tek treba da prođu vlasničku transformaciju – počiva na staklenim nogama.

 

Naime, Vlada Srbije na čelu sa Vučićem u avgustu 2014. donela je novi zakon o privatizaciji s namerom da ubrza proces, u maju 2015. usvojila je čak i listu prioritetnih strateških preduzeća za prodaju, a do danas, prema podacima Ministarstva privrede dostavljenih Istinomeru, prodala je šezdesetak kompanija. Prodaja velikih preduzeća poput RTB Bor, Galenike ili PKB se tek očekuje.

 

Zbog očiglednog pokušaja da umanji svoju ulogu u postupku privatizacije, premijeru i predsedniku Vučiću ocena neistina.

 

Kako su naveli u Ministarstvu privrede, prilikom stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine 526 preduzeća koja su zapošljavala 90.000 radnika nalazilo se u postupku privatizacije. Ovaj broj je obuhvatao i 161 preduzeće u postupku restrukturiranja koji im je garantovao zaštitu od prinudne naplate od strane poverilaca. Do aprila 2015. za 234 preduzeća je pokrenut stečajni postupak, za 86 preduzeća je obustavljen postupak privatizacije, dok je 45 preduzeća prodato.

 

U septembru 2016. godine u portfelju za privatizaciju se nalazilo 181 preduzeće sa oko 55.000 zaposlenih. U aprilu 2017. godine u privatizacionom portfelju je ostalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih što znači da je u poslednjih šest meseci prodato još 20 kompanija.

 

“Nijedno od ovih preduzeća ne uživa zaštitu od prinudne naplate. Poslednja zaštita je ukinuta krajem maja 2016. i nju je uživalo 11 strateških preduzeća. Sva preduzeća u privatizacionom portfoliju sada posluju po tržišnim uslovima i moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima”, ističu u Ministarstvu i dodaju da je stečajni postupak izvestan za sva preduzeća koja ne izmiruju obaveze i za koja nije bilo zainteresovanih kupaca u procesu privatizacije.

 

Na sednici skupštinskog odbora za privredu održanoj 17. maja 2017. godine pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić kazao je da je cilj da se proda što više preduzeća iz privatizacionog portfolia.

Kako je objasnio, jedan deo preduzeća je prodajom imovine kroz stečaj, došao do kupca.

 

Državni sekretar u ministarstvu privrede Milun Trivunac objasnio je na istom skupštinskom odboru da je najveći fokus ministarstva na privatizaciji velikih preduzeća poput Galenike, Petrohemije, RTB Bor ili PKB. On je naveo Železaru Smederevo kao najefikasnije rešenu prodaju jer je kompanija beležila godišnje gubitke od 110 miliona evra koji su se pokrivali iz budžeta Srbije. On je ocenio da je situacija u RTB Bor značajno bolja nego pre dve godine kada je pretilo aktiviranje državne garancije od 135 miliona evra, i da ova fabrika sada izmiruje svoje obaveze prema reprogramu i UPPR-u.

 

Primarni razlog za donošenje novog Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine, bio je okončanje postupka privatizacije za preko 500 subjekata privatizacije. Ovaj Zakon ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije s drugim zakonima imati prednost. Predviđa više modela, nudi više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova. Predviđena su četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.