Plate u zdravstvu i prosveti biće iste kao pre smanjenja
Bivši premijer o povećanju plata u javnom sektoru. (www.otvoreni parlament.rs, 10. 8. 2016. godine)
6. 7. 2017.
Akter: Aleksandar Vučić
„Vi ste rekli ovde – nova obećanja, plate i penzije. Da, plate će im biti, pre svega za prosvetne radnike i za zdravstvene radnike, mislim pre kraja ove godine onakve, ali na zdravim nogama, kakve su imali nekada kada govorimo o javnom sektoru.“
U svom ekspozeu tadašnji premijer Aleksandar Vučić rekao je da će plate za prosvetne i zdravstvene radnike biti povećane, najverovatnije do kraja 2016. godine. Na taj način one će, kako je Vučić rekao, biti iste kao nekada.
Povećanja plata do kraja godine je zaista i bilo. Prema Zakonu o budžetskom sistemu za 2016. godinu koji je donet u decembru te godine predviđeno je da se zarade prosvetarima i zdravstvenim radnicima povećaju počevši od plate za decembar.
Prema tome, zdravstveni radnici su u januaru (kada su primili decembarsku platu) dobili uvećanje od 5 odsto. Ipak, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić kaže da ovo nije pravo povećanje plata, već samo vraćanje onoga što im je uzeto pre tri godine.
Osim povećanja plata od decembra prethodne godine, zdravstvenim radnicima je krajem 2015. godine plata povećanja 3 odsto. Dakle, od smanjenja 2014. godine do danas zdravstvenim radnicima je ukupno vraćeno 8 odsto od prvobitno smanjenih 10 odsto.
Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore u prilog tezi bivšeg premijera Vučića da su plate u zdravstvu na istom nivou, jer je prosečna plata u zdravstvenom sektoru u aprilu 2017. godine (što je poslednji dostupan podatak) bila 45.790 dinara, dok je ona u novembru 2014. iznosila 43.729, a u oktobru 45.718 dinara, što su meseci neposredno pre smanjenja plata u javnom sektoru. Navodimo poslednja dva meseca, zbog toga što su varijacije u prosečnim platama u zdravstvu mnogo veće nego u ostalim sektorima (na primer prosveti). Tako je na primer, prosečna plata u maju 2014. bila čak 48.001 dinar. Ali ukoliko uzmemo na primer prosečnu platu za 2014. godinu koja je bila 45.759 ili za 2013. kada je bila 45.862 – čini se da je plata danas zaista na istom nivou kao pre smanjenja.
Zoran Ilić kaže da ne zna kako je statistika pokazala ovakvu situaciju, jer ukoliko se posmatraju procenti povećanja, plata nikako ne može da bude ista.
“Ona ne može da bude ista jer nije toliko vraćena. Recimo ukoliko 10 posto plate oduzmete, za par godina, inflacija i sve, trebalo bi malo veći postatak da vratite – znači 11, 12 posto da bi se plata vratila na onaj nivo. Jedino ako je neki postatak zaposlenih imao više dežurstava, više pripravnosti, pa da je eventualno plata malo skočila na gore u onom ukupnom iznosu, ali ja mislim da toliko ne”, objašnjava Ilić za Istinomer.
Prema platnim listama zdravstvenih radnika koje je Istinomer dobio od sagovornika čiji identitet ne želimo da otkrivamo, vidi se da su cena rada, odnosno vrednost “boda” (koji se kasnije množi sa koeficijentom da bi se dobila konačna zarada) i dalje manji nego što je to bio slučaj pre smanjenja. Cena rada je u oktobru 2014. godine, pre nego što su smanjene plate u javnom sektoru iznosila 3.753,71 dinara, dok je u maju 2017. godine ona bila 3.653,68. Dakle, plate ni do danas nisu na istom nivou, a cena rada je za 2,7 odsto manja nego što što je bila pre smanjenja.
Razlike u ceni rada na platnim listama zdravstvenih radnika, foto: Istinomer
Razlozi zbog koga podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su plate na sličnom ili istom nivou mogu biti različiti. U zdravstvenom sektoru sprovođena je racionalizacija, pa je moguće da su iz njega otišli upravo oni najmanje plaćeni što bi moglo da utiče na povećanje proseka. Takođe, moguće je da je došlo i do većeg broja dežurstava ili pripravnosti što bi isto tako uticalo na veće ukupne zarade pojedinaca, ali i dalje ne poriče činjenicu da je cena rada i šest meseci nakon roka koji je premijer dao, manja nego što je bila.
Plate niže i prosvetnim radnicima
Sa druge strane, prosvetni radnici koji rade u osnovnim i srednjim školama su u januaru dobili plate uvećane 6 odsto, dok su oni koji rade u ustanovama višeg i visokog obrazovanja dobili 3 odsto.
Predsednik Aleksandar Vučić je, dok je bio na mestu premijera, u februaru ove godine već govorio o tome da su plate prosvetnim radnicima veće nego što su bile. Istinomer je ovu izjavu ocenio kao neistinitu, jer podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su plate prosvetarima i nakon dva povećanja – 4 odsto u 2016. i 6 odsto u 2017. za osnovno i srednje obrazovanje i 2 odsto u 2016. i 3 odsto u 2017. – i dalje oko 1,5 odsto manje nego što su bile. Takođe, i u ovom slučaju se radi o jednostavnoj računici – ako oduzmeš 10 odsto od plate od na primer 100 dinara, na tu preostalu platu od 90 dinara moraš da dodaš veći procenat od 10 odsto da bi dostigao prvobirni iznos od 100 din.
Predsednik Sindikata radnika u prosveti Slobodan Brajković objašnjava da prosvetni radnici imaju manju platu od prosečne zarade u Srbiji iako je 80 odsto njihovog kadra visoko obrazovano. Zbog ovoga, oni se nadaju novim povećanjima, a o tome su već razgovarali i sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem. On je krajem marta najavio da će prosvetarima plate biti povećane već u junu. Ipak, od ovakvog plana se odustalo, objašnjava Brajković.
“Bila je prvo verzija da treba da se poveća plata jedan deo u junu, a jedan deo u poslednjem kvartalu. Međutim, od toga se odustalo dok ne prođe komisija MMF-a i dok im ne daju dalje smernice, pa je ostalo da će plate da budu povećane od septembra. Imamo obećanje neko da će plata da bude veća više od 10 odsto, mi se nadamo oko 12 odsto”, kaže Brajković.
Povećanju zarada nadaju se i u zdravstvenom sektoru, a predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” Zoran Ilić podseća da država i prema kolektivnom ugovoru ima obavezu da krajem godine, pre pisanja budžeta, razgovara sa predstavnicima javnog sektora o visini plata.
Komisija MMF-a boravila je u Srbiji od 22. juna do 4. jula kako bi po sedmi put razmotrila rezultate koje je Srbije postigla, ali se prilikom ove posete nije razmatralo uvećanje plata, kako je rekao predstavnik Komisije Džejms Ruf, a preneo RTS. O ovoj temi moglo bi da se razgovara tek na jesen, kada se bude pisao novi budžet.
Dakle – plate su zaista povećane krajem 2016. godine. Međutim, podaci o zaradama u prosveti jasno pokazuju da zarade još uvek nisu iste kao što su bile pre smanjenja. Iako podaci Republičkog zavoda za statistiku za zarade u zdravstvu prave zabunu, cena rada na platnim listima nedvosmisleno je manja nego ranije i to za 2,7 odsto. S obzirom na sve iznete činjenice da i pored povećanja, plate u zdravstvu i prosveti nisu iste kao pre smanjenja, obećanje bivšeg premijera Aleksandra Vučića ocenjujemo kao neispunjeno.
Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković
