Najviše dajemo za kapitalne investicije

Kako se bliže beogradski izbori, gradilišta ne manjka, to je sigurno. Moguće da nikada više gradilišta u gradu nismo imali – uoči izbora. Mnogi zato i ne misle da je to dobro, pre svega jer je reč o očiglednoj kampanji, a još više zato što je saobraćaj u gradu konstantno u kolapsu.

 

Koliko je tačno gradilišta, ne zna se, jer nam na to pitanje ne odgovaraju gradske vlasti, iako se te brojke u izjavama zvaničnika kreću od 500 do više od 1.000. Nije jasno ni na koja gradilišta se tačno misli, da li samo na ona u kojima je investitor grad ili u konačan zbir ulaze i izgradnja hotela, privatnih objekata, itd.

 

I dok čekamo odgovore, možemo da proverimo kakva je situacija sa investicijama? Čini se da su tu stvari dosta jasnije, ali i drugačije od onoga što Mali tvrdi. Naime, prema analizama Fiskalnog saveta javne investicije u Beogradu su nakon promene vlasti značajno pale u odnosu na prethodni period.

 

Iako su javne investicije u Beogradu smanjene u procesu fiskalne konsolidacije, kako će pokazati analiza Fiskalnog saveta, izjava Siniše Malog da nikada nismo imali veće investicije ne stoji, zbog čega dobija ocenu “neistina”.

 

Naime, Fiskalni savet je zaključio da su finansije u Beogradu u pretkriznom periodu, do 2008. godine, bile uređene. U naredne četiri godine, značajno su porasle investicije, zbog čega se grad zadužio. U tom periodu je sagrađen Most na Adi, rekonstruisane su neke velike ulice, ali se nije štedelo na tekućim rashodima, što je bilo neophodno, pa se dug Beograda u roku od pet godina učetvorostručio i premašio 400 miliona evra. Na sve to, nagomilane su takozvane docnje, odnosno preuzimane su obaveze koje grad nije mogao da plati.

 

Nakon toga je promenjena vlast u Beogradu i otpočela je fiskalna konsolidacija, koja je značila bolju kontrolu tekućih troškova, smenjenje deficita, otplatu docnji. Fiskalni savet zaključuje da su zahvaljujući tome finansije u Beogradu stabilizovane, ali na uštrb investicija.

 

Pored toga, postoji još jedan razlog za smanjene investicije, a to je loše planiranje. U poslednje tri godine sprovedena je tek polovina plana, kada su u pitanju investicije.

 

Prema procenama Fiskalnog saveta, investicije u prestonici u poslednjih pet godina upola su manje od nivoa koji je potreban Beogradu.

 

 

Inače, od kako je promenjena vlast u Beogradu traju rasprave o tome koliko je bivša demokratska vlast zadužila Beograđane, što za velike investicije, što dugovanjima koja su navodno sakrivena u fiokama, te koliko je nova vlast na čelu sa Sinišom Malim vratila dugova. Naročito od kako sve više opozicionara izlazi sa tezom da bi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bio dobar kandidat za prvog čoveka prestonice.

 

Mali je tako nedavno ponovo izjavio da je zatekao dug od 1.12 milijardi evra, iako zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug bio oko 400 miliona evra. Mali je rekao  da je tu sabrano sve – dugovi grada, opština, javnih preduzeća, krediti, kamate na kredite.

 

 

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, objasnio je, međutim, da je Mali do te brojke došao koristeći neku svoju metodologiju i da bi po toj metodologiji javni dug Srbije bio više od 100 odsto BDP.

 

Prema njegovim rečima, javni dug je smanjen za 50 miliona evra i na to bi se moglo računati dodatnih 50 miliona. Petrović je objasnio da je to postignuto zahvaljujući pre svega boljem poslovanju Beogradskih elektrana, što je delom posledica pada cene gasa, ali i zahvaljujući značajnom smanjenju investicija.

 

Podsećamo, Istinomer je ranije u više navrata pokušavao da utvrdi koliki su dug zatekle nove vlasti na čelu sa Malim, baš po toj njihovoj metodologiji, a zatim i koliko je dugovanja vraćeno, ali je bilo nemoguće podvući crtu i ustanoviti tačan broj zbog nedostataka preciznih podataka.

 

Gotovo sve ono do čega smo došli u svom istraživanju poklapa se sa pomenutom analizom i zaključcima Fiskalnog saveta da su u periodu pre promene vlasti nagomilane docnje – odnosno da je grad preuzimao obaveze koje nije mogao da plati. Najviše u slučaju GSP-a i Infostana.

 

Fiskalni savet sada zaključuje da grad Beograd više nema docnji, da su isplaćena zaostala dugovanja tog tipa, što je svakako pozitivno.

 

Međutim, i dalje stoji pitanje koje smo postavili pre oko godinu dana, a to je da li je neko odgovarao za prekomerno zaduživanje grada, budući da Krivični zakonik predviđa kaznu do godinu dana zatvora u slučaju zaduživanja, odnosno preuzimanja obaveza mimo budžeta u iznosu od milion dinara. 

 

Nije bitna samo otplata dugova, bitna je i pravna država.

Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo