U drugoj polovini 2017. smanjićemo poreze i doprinose na zarade
Tadašnji predsednik vlade o smanjenju poreza i doprinosa na zarade (Beta, 20. novembar 2016. godine)
22. 1. 2018.
Akter: Aleksandar Vučić
„U drugoj polovini naredne godine ići ćemo na smanjenja poreza i doprinosa na zarade i ići ćemo i na smanjenje drugih poreskih stopa.“
Krajem novembra 2016. sadašnji predsednik države a tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u drugoj polovini 2017. godine biti smanjeni porezi i doprinosi na zarade, kao i da će se ići na smanjenje „drugih poreskih stopa“.
Međutim, do toga nije došlo. U 2017. jeste podignut neoporezivi deo zarade, sa 11.790 na 15.000 dinara, kao što je i podignuta minimalna cena rada sa 130 na 143 dinara po satu – obe ove mere stupile su na snagu od 1. januara 2018. godine.
Takođe, donete su zakonske izmene kojima se uvode nove poreske olakšice – oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje na zarade u prve dve godine poslovanja – ali su porezi i doprinosi na zarade ostali su isti.
U četvrtak, 18. januara, ministar finansija Dušan Vujović izjavio je za Danas da se godinama razmišlja o smanjenju poreza i doprinosa na zarade, i da još uvek „ostaje mogućnost da to uradimo tokom 2018, a sigurno da razmatramo mogućnost za narednu godinu“.
Vujović je rekao i da porezi i doprinosi nisu smanjeni u 2017. zato što je to bila poslednja godina aranžmana sa MMF-om i zato što bi se time smanjio prostor za investicije i povećanje plata i penzija, i dodao:
„U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji plate primaju bez plaćenih poreza i doprinosa. Ako bismo postigli društveni konsenzus da svi plaćaju porez, onda bismo mogli da spustimo poreze i doprinose na plate, a da se ne smanje prihodi u budžet. Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa. Ako bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo opterećenje plata mogli da spustimo sa postojećih 71 odsto.“
Fiskalni savet je u septembru 2017. pisao da je moguće iskoristiti 0,3 odsto BDP-a u budžetu za 2018. za smanjenje poreskih nameta za dva odsto:
„Smanjenje poreza bi, uz rast javnih investicija, bila još jedna mera (proistekla iz fiskalnog prostora) za neposrednije podsticanje privrednog rasta. Sa ekonomskog stanovišta, prioritet bi bilo smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U ovom slučaju, budžetski prostor od 15 milijardi dinara bi omogućio da se porezi i doprinosi u proseku smanje sa 64 odsto na 62 odsto prosečne zarade. Pomenuto rasterećenje zarada je moguće implementirati progresivno – kroz povećanje iznosa neoporezivog cenzusa, tako da najveće rasterećenje oseti radnici sa minimalnim i ispodprosečnim zaradama, proporcionalno – kroz smanjenje doprinosa za nezaposlenost i zdravstveno osiguranje, ili nekom kombinacijom ova dva pristupa. Takođe, ukoliko Vlada Srbije želi da stimuliše preduzetničku kulturu kao jedan od faktora budućeg privrednog rasta, moguće je deo budžetskog prostora od 15 milijardi dinara opredeliti za implementaciju ciljanih poreskih olakšica za novoosnovane (start-ap) privredne subjekte.“
Inače, Vučić je nakon pomenute izjave iz novembra 2016, u decembru iste godine rekao da će se ići na smanjenje poreza i doprinosa za plate veće od 70.000 dinara, pa je onda u maju 2017. ponovio da će biti smanjeni porezi i doprinosi, a onda je i Ana Brnabić u svom ekspozeu izjavila da je „smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno povezano sa kvalitetnijim upravljanjem javnih finansija“.
No, pošto do smanjenja poreza i doprinosa na zarade nije došlo u 2017. godini, Aleksandar Vučić dobija ocenu „neispunjeno„.
(Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković)
