U januaru će plata biti 425 evra
Predsednik Srbije o prosečnim zaradama. (RTS, 25.01.2018. godine)
28. 3. 2018.
Akter: Aleksandar Vučić
„Mi danas, kada je ekonomija u narastanju, i neću da se hvalim sa 460 evra prosečnom platom u decembru, jer je u decembru uvek najviša zbog bonusa, ali je realno da bude između 430 i 435 u martu, dakle, u aprilu, kada ljudi budu dobili martovsku. Čak i januar će biti 425, očekujem, dakle, ali će se približavati 500 evra, kao što sam rekao, do kraja godine.“
Posle čitavog niza neispunjenih obećanja u vezi sa prosečnom zaradom, konačno je predsednik države pogodio u prognozi kolika će biti zarada u januaru 2018. godine. Krajem januara je rekao da „očekuje 425 evra“, a po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim na konferenciji za štampu u zgradi Vlade Srbije 26. marta, prosečna zarada u januaru iznosila je 50.048 dinara, ili 421,48 evra (prema srednjem kursu evra NBS za poslednji dan januara).
Dakle, Vučić je tačno predvideo januarsku platu (uz zanemarljivu grešku od 3-4 evra), pa za izjavu da će u januaru 2018. prosečna plata biti 425 evra dobija ocenu „ispunjeno„.
Kao što je Istinomer već pisao, od januara 2018. prosečne zarade računaju se na drugačiji način: umesto metode uzorka (tzv. mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih – RAD-1), od početka ove godine zarade se računaju na osnovu podataka Poreske uprave. Drugim rečima „uzorak“ su svi zaposleni za koje je poslodavac podneo poresku prijavu, pa je tako obuhvat od blizu 970.000 porastao na blizu 1,75 miliona zaposlenih, koliko ih je prema podacima Poreske uprave bilo u decembru 2017. godine.
Ovim novim načinom računanja prosečne zarade brišu se velike mesečne razlike u iznosu zarada koje su se po pravilu javljale na prelazu decembar-januar i april-maj, zbog praznika.
Prosečne zarade po mesecima u dinarima i evrima, po staroj i novoj metodologiji / Izvor: RZS i NBS
Takođe, novom metodologijom nestaje uporedivost zarada sa prethodnim godinama (izuzev za 2017, koju je RZS „preračunala“ po novom), a javnosti postaju dostupni i novi zanimljivi podaci, poput distribucija zarade, medijane, i slično.
No, o tome kasnije, natrag na Vučića. Iz njegove izjave date RTS-u u januaru, deluje kao da predsednik nije bio svestan da se metodologija menja: obračunato „po novom“, svi ti bonusi, dodaci i delovi januarske plate koje se isplaćuju u decembru (i dižu prosek za taj mesec) više ne ulaze u obračun. Međutim, dajući izjavu Pinku u Briselu u petak, 23. marta, on je i te kako znao kako se računa novi prosek zarada, koliki je iznos „po novome“ bio u januaru 2017, a koliki u januaru 2018:
„Ja mislim da nam sve druge stvari idu prilično dobro, i ako razumem koliko ljudi teško žive i kako to ne osećaju na najbolji mogući način i uvek čekaju da bude više, ali ako poredite januar 2018. na januar 2017. i sa 376 dođete na 425 ili 426 evra prosečnu platu, i to danas je dva odsto oduzeto po novoj metodologiji, jer se uzima od Poreske uprave, a ne kao ranije na osnovu Ankete, dakle, ja mislim da su to stvari koje treba da grabimo napred.“
No, ovom izjavom je Vučić u nepriliku doveo Republički zavod za statistiku: na predstavljanju nove metodologije obračuna krajem februara, Vesna Pantelić iz RZS bila je jasna – na rezultate prosečne zarade će se čekati nešto duže nego kada je rađeno „po starom“ (55 umesto 25 dana), ali će ove podatke svi dobijati u isto vreme, i vlada Srbije i mediji.
Odakle, onda, Vučiću detaljni podaci o prosečnim zaradama tri dana pre nego što su oni zvanično predstavljeni?
Na ovo pitanje novinara „Istinomera“ na konferenciji za štampu, Vesna Pantelić je odgovorila:
„Što se tiče informacije koja je dostupna bila u petak, ja nisam upoznata sa tom informacijom, i iz našeg odeljenja svakako nije otišla u javnost.“
Dakle, ili je neko iz RZS (ko nije „iz našeg odeljenja“) dostavio podatke Vučiću tri dana pre zvaničnog objavljivanja, ili je predsednik – što ume da bude slučaj – brojke izmislio na licu mesta. Ako je ovo drugo, onda su one, za promenu, bile začuđujuće tačne.
Miladin Kovačević i Vesna Pantelić, RZS / Foto: Istinomer
No, kako god, ovo je bila zbilja retka prilika kada su predsednikova očekivanja glede prosečnih zarada zapravo bila ispunjena. Jer, podsetimo se: u oktobru 2015. je na televiziji Pink izjavio da smo „mi izmislili da nam je prosečna plata 380 evra“, i da „ljudi, imamo plate 500 evra prosečne, ili 450 evra, ajd’ nemoj da se lažemo više“.
Potom je na Božić 2016. rekao je da se nada „da ćemo za dve godine moći da kažemo da je prosečna plata u Srbiji 500 evra“. Onda je u oktobru 2016. najavio da će plata u januaru 2017. biti između 420 i 430 evra (bila je 335), da bi 8. marta 2017. godine, na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da će tog istog marta plata biti 395 evra (bila 386).
Napokon, krajem 2017. godine Vučić je izjavio da očekuje da u martu 2018. prosečna plata bude 430-440 evra, i da krajem 2018. „idemo na platu od 500 evra.“
A sa time se, na konferenciji za štampu 26. marta saglasio i direktor RZS Miladin Kovačević:
„Možete videti da je rast plata bio vrlo značajan negde od sredine prošle godine, od juna meseca, recimo, pa sada do januara. Taj rast, odnosno, kada bi se ovih 50 hiljada i nešto više (iz januara 2018) podelio sa junskom zaradom od nekih 46.540, onda bismo videli da je to skok, odnosno rast od nekih 8,6 odsto. I odmah da naglasim, da je to prevedeno u evre, da je ovih 50.048 nekih 422 evra, dakle to je prosek za januar mesec, a na primer, godinu dana ranije, u januaru 2017, taj prosek iznosio je 376 evra.
I ono što uvek ljude zanima, kako izgleda moguća perspektiva u pogledu kretanja zarada, na primer, do kraja ove godine – naravno, ta perspektiva se ne može savršeno prognozirati, ali ako se uzme ono što je najverovatnije, onda, recimo, ovaj rast od 8,6 od juna, pa ako primenimo to na celu godinu, onda bismo sa ovih 50 hiljada izašli na negde, ja mislim, 59 hiljada, ili tako nešto, a u evrima bi to značilo da bismo stigli na 497,3 evra, odnosno, skoro na 500 evra. Dakle, tu pretpostavljamo da bi se održala ona dinamika zarada koja je uspostavljena od sredine prošle godine do januara meseca, i naravno, pretpostavljamo stabilnost kursa, odnosno, da će kurs ostati na oko ovih 118,6 dinara, za šta ima osnova, jer vidimo da se i monetarna politika bori sa tim da dinar ne jača dalje, odnosno da se ne nastavi proces apresijacije.“
Ostaju nejasne dve stvari iz računice direktora RZS: prva je da se junska zarada 2017. i januarska zarada 2018. ne razlikuju za 8,6 nego za 7,5 odsto. Možda je Kovačević ovde mislio na julsku platu, koja je bila niža od junske (45.614 dinara), ali u tom slučaju rast jul-januar iznosio je 9,7 odsto.
No, kako god, i koju god stopu rasta uzmemo, na prvi pogled nije najjasnije kako će ta stopa rasta zarada dovesti do 497,3 evra na kraju godine, odnosno 59.000 dinara.
Jer, da bi se došlo od 50.048 dinara u januaru do 59.000 u decembru 2018. godine, potreban je ukupan rast januarske plate od čak 17,9 odsto, što bi bilo van svakog realnog okvira, po kome plate treba da rastu koliko raste stopa BDP-a, uvećana za stopu inflacije. Podsetimo, Narodna banka je u poslednjem kvartalnom Izveštaju o inflaciji prognozirala da će se tokom 2018. inflacija „kretati bliže donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja“ (cilj je 3,0 ± 1,5 odsto), a da procena rasta BDP-a u 2018. iznosi 3,5 odsto.
Dakle, ukoliko se držimo formule „rast zarada = rast BDP + rast cena“, zarade bi u periodu januar-decembar 2018. trebalo da porastu između 5 i 7 odsto. Uostalom, prema „novim“ podacima Poreske uprave, u periodu januar-decembar 2017. zarade su bile nominalno uvećane za 4,45 odsto, što je bilo blizu zbira stope rasta BDP (1,9) i stope inflacije (3 odsto). No, zahvaljujući jačanju dinara (na kraju januara evro vredeo 123,96, a na kraju decembra 118,47 dinara), nominalni rast zarada u evrima iznosio je čak 9,3 odsto.
Jedini način da se dođe do željenih i dugo najavljivanih 500 evra jeste da zarade rastu tih pomenutih 8,6 odsto, ali na polugodišnjem nivou, a da odnos dinara i evra stagnira: ako junska plata bude veća od januarske za 8,6 odsto, a decembarska od junske ponovo za 8,6 odsto – voilà, eto (potpuno ekonomski neutemeljene) decembarske plate od oko 59 hiljada dinara.
I dok se u javnosti i dalje „vrti“ priča o 500 evra, distribucija zarada za januar 2018. pokazuje mnogo surovije i prizemnije činjenice. Prema podacima RZS, odnosno Poreske uprave, čak 28 odsto zaposlenih primalo je između 211 i 253 evra u prvom mesecu 2018. Polovina zaposlenih imala je zaradu ispod 326 evra (a ovde ne ulaze zaposleni u neformalnom sektoru, oni koji rade po osnovu Ugovora o delu, kao ni svi oni koji „ne vode knjige“), a čak 67,3 odsto zaposlenih imalo je nižu zaradu od prosečne.
Ubedljivo najmanju prosečnu zaradu u januaru imali su preduzetnici i zaposleni kod njih (230 evra), kao i zaposleni van radnog odnosa (na privremenim i povremenim poslovima – 279 evra). Sa druge strane, najvišu prosečnu zaradu imali su zaposleni u javnom sektoru (za koje je najavljeno novo povećanje u toku ove godine) – oni su prosečno primali nešto iznad 476 evra.
