Autoput Beograd-Boljare do leta 2018.

U aprilu 2014. Aleksandar Vučić je kao mandatar za sastav nove Vlade poslanicima predstavio svoj prvi ekpoze i plan rada za naredne četiri godine. Obećao je dosta toga, između ostalog i da će u tom periodu biti završen autoput Beograd – Boljare. Danas, četiri godine i nekoliko meseci kasnije (u koje su stali dva nedovršena premijerska mandata i godinu dana predsednikovanja), dobar deo puta od Beograda do Čačka nije završen, a na deonici od Preljine ka Boljarima radovi nisu ni počeli.

Dakle, put od Beograda do Boljara ili Koridor 11 predstavlja vezu između Beograda i Crne Gore, a trenutno su završene tek dve deonice, od kojih je samo jedna u funkciji. Reč je o deonici Ljig-Preljina, dužine 40,3 kilometara, koju je na jesen 2016. svečano otvorio tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Ova deonica je puštena u rad uz kašnjenje od nekoliko meseci i prepucavanje sa izvođačima radova o tome čija je krivica što deonica nije gotova na vreme. 

Druga završena deonica je od Uba do Lajkovca, čuvena deonica koja “vodi iz njive u njivu”, kako to resorna ministarka Zorana Mihajlović voli da kaže. Kada je prošle godine postavljeno pitanje zbog čega se kasni sa završetkom radova na Koridoru 11 od Obrenovca do Preljine, ministarka Mihajlović je okrivila svog prethodnika Milutina Mrkonjića, navodeći da će deo ove deonice morati da se radi ponovo, zbog brojnih oštećenja i korišćenja gline u izgradnji. Ministarstvo je podnelo i krivične prijave protiv nekoliko osoba na čelu sa Mrkonjićem. Ipak, nije objašnjeno kako je taj propust uočen tek krajem 2017, budući da je put završen nekoliko godina ranije, kao i zašto nisu završeni radovi na ostalim deonicama. 

Podsećamo, nadležni, uključujući i Vučića i Mihajlović, više puta su obećavali da će autoput do Čačka biti gotov do marta 2017. (ovde, ovde i ovde) zatim su pomerili rok na kraj 2017, da bi, prema najnovijim najavama, sve trebalo da bude završeno do kraja 2018.  

Prema podacima koje smo dobili od JP “Putevi Srbije”, na deonicama Obrenovac – Ub (26,2 km) i Lajkovac – Ljig (24 km) završeno je više od 85 odsto radova. Deo Koridora 11 od Surčina do Obrenovca u dužini od 17,5 kilometara trebalo bi da bude završen u januaru 2020. godine, navode u ovom javnom preduzeću.

Za ispunjenje Vučićevog obećanja neophodno je izgraditi (ili za početak krenuti sa radovima) na zahtevnim deonicama Preljina-Požega i Požega-Boljare, u dužini od 107 kilometara.

Za prvu deonicu Preljina – Požega potpisan je komercijalni ugovor, ali ne i ugovor o finansiranju. Ugovor je u novembru 2017. godine potpisala ministarka Zorana Mihajlović sa potpredsednikom kineske kompanije „China Communications Construction Company Ltd“ (CCCC), na Samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evropre u Budimpešti. Mihajlović je tada najavila da bi već u maju 2018. mogli da vidimo radnike na gradilištu. Međutim, to se pokazalo kao još jedno neispunjeno obećanje, a nedavno je najavljeno da bi ugovor o finansiranju trebalo da bude potpisan u septembru.

Kada je reč o deonici Požega – Boljare, za nju je potpisan samo Memorandum o razumevanju o saradnji sa kineskom kompanijom CCCC, i to za izradu projektne dokumentacije. Prilikom potpisivanja ovog memoranduma u martu ove godine, ministarka je najavila da bi 2019. moglo da se počne sa radovima na deonici Preljina – Požega i da je novi rok za tu deonicu dve godine.

Iz Minstarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture nisu odgovorili na pitanja Istinomera kada će radovi početi, dok su iz Koridora Srbije kratko poručili da pitanja nisu u njihovoj nadležnosti.

  

Dakle, od obećanja da ćemo ove godine imati završen ceo autoput od Beograda do Boljara, što znači gotovo 230 kilometara, u funkciji imamo samo jednu deonicu od 40 kilometara. Ostatak od Obrenovca do Preljine se radi, iako su i tu rokovi više puta probijeni, dok je nastavak od Čačka ka Boljarima još uvek “u najavi” – imamo samo jedan potpisan komercijalni ugovor, bez ugovora o finansiranju i jedan memorandum o saradnji i nijedan započet građevinski postupak. U međuvremenu je Vučić još jednom izabran za premijera, da bi zatim svojevoljno izabrao predsedničku funkciju. U svakom slučaju autoput nije izgrađen, zbog čega predsednik za obećanje koje je dao kao premijer dobija ocenu “neispunjeno”.

“Suština našeg problema je što ne možemo više ništa da gradimo uzimajući kredite, a sve zbog visine javnog duga i katastrofalne neodgovornosti naših vlasti iz 2008. godine”, požalio se tada Vučić, ujedno najavljujući najveće pomake baš u ovoj oblasti, saobraćaja i infrastrukturnih projekata.

Činjenica je da je danas javni dug smanjen. (iako je Vučić u više navrata iznosio pogrešne podatke o tome koliki je javni dug zaista bio kada je on preuzeo funkciju premijera, o čemu smo pisali ovde, ovde i ovde) Međutim, ni to mu je nije pomoglo da ovo obećanje ispuni.