Vučić nikada nije slagao

 

Ispostavilo se, međutim, da u evidenciji Istinomera, suprotno tvrdnjama, ima pregršt neistinitih izjava predsednika Srbije. No, da ne zalazimo baš u celu političku karijeru Aleksandra Vučića, pobrojaćemo samo primere od poslednjih godinu dana.

 

Poslednji put Istinomer je Vučića “uhvatio“ u netačnoj tvrdnji (i udelio mu ocenu “neistina“) početkom septembra kada je tvrdio da nije bilo zainteresovanih za RTB do sada, da su ‘oni’ četiri puta prodavali rudarski gigant i da im se niko nije javio. Našli smo, međutim, da je pre dolaska Vučića na vlast, bilo raspisano tri, a ne četiri tendera, od kojih je za dva bilo zainteresovanih kompanija.

 

Dalje, krajem avgusta je izjavio da je Srbija prvi put pretekla Bosnu i Hercegovinu ili je sada u egalu po platama, da će je preteći za 50 evra za mesec ili dva meseca. Imajući u vidu da je, zapravo, tačno da Srbija nije uspela da stigne BiH po prosečnoj plati, a još manje da je pretekne, ponovo je dobio ocenu “neistina”.

 

Zatim je mesec dana ranije tvrdio da smo pretekli ne samo BiH, nego i Bugarsku po prosečnim platama. Ponovo netačno, pa je za ovo od Istinomera dobio “kratke noge”.

 

Već smo se navikli da je u Vučićevim izlaganjima o Kosovu (a i osvemu ostalom), uvek kriva bivša vlast, pa je tako, između ostalog, u julu rekao da su tadašnja Vlada i predsednik ćutali i podržavali presudu Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

 

 

Međutim, istog dana kada je doneto savetodavno mišljenje, Tadić je izjavio da je odluka suda teška za Srbiju i ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije jer smatra da jednostrano proglašena secesija nije u skladu sa principima UN. Odmah je reagovao i Jeremić, koji je toga dana rekao da je MSP izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju – o tome da li su kosovski Albanci imali pravo na „pokušaj secesije od Srbije“, a tadašnji premijer Mirko Cvetković odmah je za sutradan, 23. jul 2010, zakazao vanrednu sednicu Vlade, nakon koje je izjavio da Srbija ostaje privržena principu državnog integriteta i celovitosti. Zakazana je, zatim na zahtev Vlade Srbije i vanredna sednica Skupštine Srbije. Dakle, sve suprotno od onoga što je Vučić rekao, pa je i tada dobio “kratke noge“.

 

Jedna od najčešćih netačnih tvrdnji sadašnjeg predsednika je ona o zaduženju Srbije pre nego što je on došao na vlast. Naime, više puta je izjavljivao da je kada je on postao premijer javni dug bio od 77 do 79 odsto BDP. Kao i nekoliko puta pre toga, Istinomer mu je za ovo dao ocenu “kratke noge“, jer je javni dug u martu 2014. godine iznosio 62,3 odsto.

 

Gotovo da nema javnog obraćanja u kome predsednik države ne naglasi podršku naroda koju ima, ali i da je sve u vezi njegove vlasti istorijsko (istorijski ekonomski rezultati, istorijska bitka za veći natalitet, istorijski odlazak na Kosovo…). Tako je u martu, hvaleći sam sebe, izjavio da je izabran uz najveću podršku u savremenoj istoriji. Ne znamo baš šta tačno Vučić podrazumeva pod savremenom istorijom, ali podaci govore da su i Slobodan Milošević i Boris Tadić na predsedničkim izborima osvajali više glasova, nego Vučić na poslednjim izborima za predsednika, pa je, dakle, ova tvrdnja bila “neistina“.

 

No, da se vratimo na jednu od omiljenih Vučićevih tema – plate. Naime, kako vreme odmiče, prosečna plata kada je Vučić postao predsednik Vlade Srbije postaje sve manja. U julu 2017. izjavio je da je prosečna plata kada je on postao premijer bila 356 evra. Onda je za nepunih godina dana, ta prosečna plata iz 2014. još pala, pa prema Vučićevoj izjavi iz aprila ove godine, ona je bila 340 evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, plata u aprilu 2014. iznosila je 45.847 dinara, što je, prema srednjem kursu evra Narodne banke Srbije za poslednji dan aprila te godine iznosilo 396,3 evra. Dakle, još jedne “kratke noge“.

 

Na saznanje javnosti da će grad Beograd platiti novogodišnju jelku čak 83.000 evra, predsednik Srbije je pred kraj prošle godine tvrdio da je bilo više ponuda na tenderu za nabavku čuvene jelke. Istraživački portal Pištaljka je, međutim, utvrdio da u zvaničnim dokumentima nije bilo ostalih ponuđača, već samo “Kip lajt“, pa je od Istinomera dobio “kratke noge“.

 

U januaru je, zatim, fabrikovao brojke o broju ubistava u Srbiji, pa je rekao da smo u dvehiljaditim imali trostruko više ubistava nego devedesetih, a u periodu 2001-2003 smo imali više ubistava nego od 1990. do 1995. I za ovo smo mu dali “kratke noge“, jer podaci RZS kažu da je u periodu od 1990. do 1995. godine policija zabeležila 1.552 ubistva, a od 2001. do 2003. godine 560. I to drugi put, jer je i krajem prošle godine pričao slično, pa shodno tome, dobio i istu ocenu.

 

Neretko se Vučić hvali i time kako ga uvažavaju svetski državnici kao nijednog ranijeg predsednika, pa je u februaru ove godine rekao da je ova vlast prva dovela Putina u Srbiju. Opet netačno – predsednik Rusije je Srbiju zvanično posetio dva puta pre nego su naprednjaci ušli u vladu – 2001. i 2011. godine. Znači, ponovo – “kratke noge“.

 

Jedna od većih neistina koje je Vučić u poslednje vreme rekao tiče se njegove političke prošlosti. Naime, u februaru je, bez oklevanja, izjavio da u svom govoru u Glini, 1995. godine nije pominjao Veliku Srbiju. Jeste. Govoreći o programu državne televizije Srbije, tada generalni sekretar Srpske radikalne stranke, 20. marta 1995. godine u Glini je, između ostalog, rekao ovo:

 

 

Zato je od Istinomera dobio “kratke noge“.

 

Istu ocenu je zaslužio i kada je u januaru rekao da je tri puta više turista u Beogradu nego pre četiri godine. Elem, za protekle četiri godine zabeleženo povećanje od 1,43 puta, dok je za tri godine postojao rast od 1.37 puta broja turista.

 

Ko o čemu, Vučić o bivšoj vlasti. Govoreći o ekonomskom preporodu Srbije, u decembru je rekao da Srbija nije ni bila na Duing biznis listi za vreme prošle vlasti. No, već u sledećoj rečenici je sam sebe demantovao, kada je uporedio sadašnju poziciju Srbije na DB listi sa ondašnjom, iz “njihovog vremena“, kada Srbija, po Vučiću, nije ni bila na toj listi, pa Istinomeru nije ostalo ništa drugo nego da mu da ocenu „kratke noge“.

 

Čuvenu mantru “Janković, Jeremić, Đilas“, Vučić retko izostavi da spomene na svojim konferencijama, samo tu i tamo promeni optužbe na njihov račin, shodno okolnostima. Primera radi, u novembru prošle godine je tvrdio da je Vuk Jeremić platio kampanju za predsedničke izbore sedam, a Janković dva i po miliona. Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije jasno stoji da je Vuk Jeremić na svoju kampanju za predsednika potrošio tačno 2.111.793,52 evra, a Saša Janković 30.924.929,25 dinara, odnosno, 249.459,17 evra. Jasno – “kratke noge“.

 

Da su direktne strane investicije u Srbiji veće nego u svim zemljama zapadnog Balkana zajedno, bila je još jedna očigledna “neistina” predsednika države i to iz oktobra prošle godine, jer je Istinomer utvrdio da je u 2016. godini Srbija bila treća po prilivu stranih direktnih investicija i to iza Crne Gore i Albanije.

 

Istog meseca (oktobar, 2017.) pričao je i da smo u Lebanu izgubili polovinu stanovništva u proteklih 20 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu 2016. godine u Lebanu je živelo 20.333 ljudi. Dvadeset godina ranije, 1996, u Lebanu je živelo 26.384 građana. Dakle, iako je broj stanovnika smanjen za oko 6.000, niti se taj broj prepolovio, niti je Lebane izgubilo 18.000 ljudi u poslednjih 20 godina, pa je, shodno tome, dobio ocenu “kratke noge“.

 

Dalje, u septembru 2017. rekao je da je Srbija 2016. godine imala najveći privredni rast na Zapadnom Balkanu, ali se ispostavilo da su veći privredni rast od nje imali Albanija i Kosovo, pa mu mu je Istinomer dao ocenu “neistina“.

 

Isto u septembru prošle godine iznosio je i netačne podatke o broju rođenih beba, pa je, tako izjavio da je za prvih šest meseci 2017. u Krupnju rođeno više beba nego u celoj 2016. Iz Službe za dečju zaštitu opštine Krupanj, međutim, odgovorili su da je rođeno 80 beba. Demantovali su ga zvanični podaci, pa je ponovo zaradio „kratke noge“.

 

Krajem septembra, 2017. godine je izjavio i da je Bratislav Gašić ministar odbrane iz 2016. godine (a sadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije) podneo ostavku nakon što je uvredio novinarku televizije B92, nakon što ga je on lično zamolio. Istina je, međutim, da je Gašić smenjen u Narodnoj skupštini 5. februara 2016, nakon što je svih 195 prisutnih poslanika glasalo za taj predlog, pa je Vučić i zbog ovoga dobio “kratke noge“.

 

U istom televizijskom obraćanju (“Upitnik“ – RTS, 26. septembar, 2017.) Vučić je rekao i da je 40 puta u Narodnoj skupštini razgovarao sa opozicionim liderima. Na sajtu Otvorenog parlamenta pronašli smo, međutim, podatak da je u periodu od 2014. do 2017. u Skupštini bio 14 puta, od čega samo četiri puta poslednjeg četvrtka u mesecu, kada bi mogao da odgovara na različita pitanja, a ne samo opozicionih lidera, već svih poslanika. Dakle, još jedna “neistina“.

 

Elem, kada zbrojimo sve ove izjave o BDP-u, rađanju beba, prosečnim platama, istorijskoj podršci naroda, Jeremiću, Jankoviću, Bratislavu Gašiću i ostalom, za koje ga je Istinomer ocenjivao, vidimo da je samo od septembra prošle do septembra ove godine Vučić ocenu “neistina” dobio šest puta, a “kratke noge” 15 puta.

 

Dakle, prema arhivi Istinomera samo za prethodnih godinu dana predsednik Srbije je minimum 21 put iznosio očigledne i lako proverive neistine. Zbog toga poslanik Marković za tvrdnju da Aleksandar Vučić nikada u svojoj političkoj karijeri nije slagao, isto kao njegov stranački lider dosta puta pre njega, dobija ocenu “kratke noge”.