“Tu je došlo do zamene teza. Predsednik je u vreme predsedničke kampanje bio premijer i obavljao je svoj posao sve do izborne tišine. Mediji su pratili te njegove aktivnosti, što nije imalo veze sa vremenom koje su on i njegova stranka dobijali u predizbornom programu. Naravno, svi borci za slobodu medija su to namerno ignorisali pa su računali vreme u medijima sabirajući redovne aktivnosti predsednika vlade i kampanju.”
Da bismo proverili da li je i gde “došlo do zamene teza”, kao što tvrdi savetnica Suzana Vasiljević, podsetićemo se rezultata monitoringa medija u kampanji za predsedničke izbore 2017. koje su sproveli „Crta“ posmatračke misije “Građani na straži”, Transparentnost Srbija i Društvo protiv korupcije Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Zaključak svih je da je Aleksandar Vučić i kao premijer i kao kandidat SNS-a za predsednika Republike imao apsolutnu medijsku dominaciju nad svim ostalim predsedničkim kandidatima.
Posmatračka misija “Građani na straži”, koja je pratila celokupan izborni proces, uključujući i izveštavanje medija, od 15. februara (dve sedmice pre zvaničnog početka kampanje) do 30. marta, analizirala je, između ostalog, i broj i tonalitet pojavljivanja predsedničkih kandidata na naslovnim stranama osam dnevnih listova (Alo, Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir, Srpski telegraf, Politika) i četiri nedeljnika (NIN, Vreme, Nedeljnik, Ekspres).
“
Od ukupno 251 naslovne strane, tadašnji predsednik Vlade i predsednički kandidat Aleksandar Vučić pojavljivao se na više od polovine – 58.6 odsto, odnosno 147 naslovnica. Od toga je u pozitivnom kontekstu prikazan na 80,3 odsto, odnosno na 118 naslovnih strana. U neutralnom kontekstu, Vučić se pojavljuje na 17 naslovnih strana, a u negativnom na 12, odnosno osam odsto ukupnog broja pojavljivanja”, navodi se u
završnom izveštaju CRTA-GnS o predsedničkim izborima 2017. (da biste videli podatke za ostale predsedničke kandidate, kliknite na donji grafikon).
Foto: Grafikon posmatračke misije „Građani na straži“ – Prisustvo kandidata i tonalitet pojavljivanja na naslovnim stranama
Podatak da je premijer na 92 odsto naslovnih strana prikazan u pozitivnom ili neutralnom kontekstu, ističe se u izveštaju, vrlo slikovito ilustruje da su mediji potpuno izgubili kritičku ulogu i (u velikom broju slučajeva) pretvorili se u sredstvo političke propagande tokom kampanje.
Ali, da ne bude da su borci za slobodu medija, kao što kaže Vasiljević, samo “računali vreme u medijima sabirajući redovne aktivnosti predsednika vlade i kampanju”, navešćemo i rezultate monitoringa Transparentnosti Srbija i BIROD-ija, iz kojih se jasno vidi da je čak i samo kao predsednički kandidat Aleksandar Vučić imao višestruko veći prostor u medijima od svih drugih kandidata.
Tako je na naslovnim stranicama 12 dnevnih listova Vučić od početka kampanje do 25. marta imao ukupno 128 pojavljivanja, od toga kao premijer – 50 pojavljivanja (47 pozitivna i tri negativna), a kao kandidat 78 (51 pozitivno, 13 neutralnih i 14 negativnih), pokazao je
monitoring koji je sprovela Transparentnost Srbija. Ostali predsednički kandidati imali su značajno manje pojavljivanja na naslovnicama, i to najviše u negativnom kontekstu, što se vidi i u tabeli ispod.
Foto: Grafikon oraganizacije Transparentnost Srbija – Naslovne stranice za period 2. mart- 2. april 2017.
Uz sve to, na samom kraju izborne kampanje, 30. marta 2017, sedam od ukupno devet nacionalnih dnevnih novina izašlo je u omotu „AV“, odnosno reklame za predsedničkog kandidata Srpske napredne stranke.
Naslovne strane većine dnevnih novina 30. 3. 2017. / Foto: Istinomer
Ubedljivu dominaciju Aleksandar Vučić imao je i na televizijama s javnom frekvencijom. Monitoring BIROD-ija, koji je sproveden u periodu od 3. do 30. marta, pokazuje da je u centralnim informativnim emisijamama Vučić, i kao predsednički kandidat, bio zastupljen ubedljivo više od ostalih kandidata – imao je 374 minuta ili nešto više od šest sati (kao premijer imao je i dodatnih 487 minuta ili nešto više od osam sati).
BIRODI istraživanje o prisutnosti kandidata u informativnim emisijama šest televizija u periodu 3. mart – 30. mart 2017.
Dalje, upravo zbog što je u kampanji nastupao i kao predsednički kandidat i premijer, Vučićeva kampanja imala je sve elemente funkcionerske kampanje, što savetnica Suzana Vasiljević u intervjuu ignoriše.
Funkcionersku kampanju, i to bi savetnica predsednika morala da zna, definiše još uvek važeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 29, koji propisuje da javni funkcioner “ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata” i da je “dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke”.
A, upravo to je, pored medijske neravnopravnosti, bilo sporno i tokom kampanje za izbore 2017.
“Funkcionerska kampanja je, pored medijske sveprisutnosti, doprinela da jedan kandidat ima ubedljivu početnu prednost u odnosu na sve druge kandidate. Pored toga što se teško pravila razlika između aktivnosti predsednika Vlade i predsedničkog kandidata, brojne zabeležene neregularnosti odnosile su se upravo na zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u cilju promocije kandidata Aleksandra Vučića”, jasno stoji u izveštaju koji je sačinila CRTA posmatračka misija “Građani na straži”.
Vođenje funkcionerske kampanje utvrdila je i organizacija Transparentnost Srbija, koja je ustanovila i da je Aleksandar Vučić u izveštajima medija sa stranačkih promotivnih skupova tokom kampanje u značajnom broju bio predstavljan istovremeno kao premijer i predsednički kandidat.
“U medijima je Vučić dominirao s jedne strane svojim aktivnostima kao premijer, od kojih je većina bila promotivne prirode (posete firmama, školama, sudovima, bolnicama, otvaranje fabrika, gradilišta… prim. Istinomera), a s druge strane dobio je impozantan prostor u blokovima posvećenim predizbornim aktivnostima, zahvaljujući velikom broju grandioznih promotivnih skupova na koje su dovožene pristalice iz drugih mesta”, stoji u monitoringu Transparentnosti.
Dakle, u izjavi da aktivnosti premijera Aleksandra Vučića nisu imale veze sa vremenom koje su on i njegova stranka dobijali u predizbornom programu, savetnica predsednika Srbije ignoriše problem funkcionerske kampanje, zahvaljujući kojoj je Vučić, kao premijer koji trči predizbornu trku, u startu imao veću prednost u medijima od ostalih kandidata.
Takođe, Suzana Vasiljević zamenjuje teze kada kaže da su svi borci za slobodu medija “to namerno ignorisali pa su računali vreme u medijima sabirajući redovne aktivnosti predsednika vlade i kampanju”. Naime, sabiranje redovnih aktivnosti predsednika vlade i kampanje bilo je logično, jer je zbog funkcionerske kampanje, kao što smo videli iz analiza tri organizacije, bilo veoma teško napraviti razliku između Vučićevih aktivnosti kao premijera i Vučićevih aktivnosti kao kandidata. U prilog tome, kao što smo takođe videli, ide i činjenica da je Vučić u medijskim izveštajima sa stranačkih promotivnih skupova u kampanji u značajnom broju bio potpisan i predstavljen i kao premijer Srbije i kao predsednički kandidat SNS-a. Dalje, sve i da odvojimo medijsko izveštavanje o Vučićevim aktivnostima sa premijerske pozicije, iz monitoringa Transparentnosti i BIROD-ija videli smo da je Vučić čak i kao predsednički kandidat imao neuporedivo veći medijski prostor od svojih protivnika. Zbog svega nabrojanog, Suzana Vasiljević za izjavu da mediji nisu podržavali Vučića u predsedničkoj kampanji 2017. godine dobija ocenu “kratke noge”.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
