Jeremić, Stefanović i Đilas uspostavili granični prelaz na Jarinju

Na pitanje novinarke KRIK-a da li će srpsko tužilaštvo izdati nalog za hapšenje Milana Radoičića, budući da sarađuje sa kosovskim tužilaštvom u istrazi ubistva Ivanovića, Vučić je odgovorio da je bilo pokušaja hapšenja Radoičića zato što je Priština pažljivo motrila gde se on nalazi.

“I oni su imali, znali tačno u kom trenutku je prešao onaj granični prelaz koji su uspostavili Jeremić, Stefanović, Đilas i ostali na Jarinju. Tačno su imali dojavu kada se pojavio u Kosovskoj Mitrovici i zato su krenuli da ga uhapse. Dakle, oni su sve to znali i oni tačno znaju da se on i dalje nalazi na teritoriji Kosova i Metohije”, rekao je Vučić.

Ovo nije prvi put da je predsednik Vučić za uspostavljanje administrativnih prelaza između centralne Srbije i Kosova optužio bivšu vlast (to je učinio, na primer, ovde), jer to u suštini znači njegova izjava da su “granični prelaz” na Jarinju “uspostavili Jeremić, Stefanović i Đilas i ostali”.

Zato hajde da se podsetimo kada su i kako uspostavljeni administrativni prelazi, uključujući i onaj na Jarinju. Ali, krenimo od početka. Posle pregovora, koji su od strane specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN-a Martija Ahtisarija bili vođeni tokom 2006. i 2007. godine između Beograda i Prištine, a u vezi sa određivanjem konačnog statusa, Kosovo je u februaru 2008. godine jednostarno proglasila nezavisnost, koju zvanični Beograd nije priznao. Usledio je trogodišnji prekid bilo kakvog dijaloga dveju strana, a onda je u martu 2011, na insistiranje Evropske unije, počeo tehnički dijalog Beograda i Prištine na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN-a iz septembra 2010. Dijalog dveju strana o tehničkim pitanjima, uz posredovanje EU, imao je za cilj, kako se navodilo, poboljšanje statusa građana na Kosovu. 

Pregovori o integrisanom upravljanju prelazima (IBM) vođeni su od 30. novembra do 2. decembra 2011, kada je dogovorene zaključke u ime Vlade Srbije prihvatio i parafirao tadašnji šef pregovaračkog tima Borislav Borko Stefanović. Dogovorom je utvrđeno na koji način će predstavnici carina i policija dveju strana prisustvovati na prelazima, predviđeno je da na prelazima Jarinje/Rudnica i Brnjak budu uključeni i predstavnici Misije EULEX za vreme trajanja njegovog mandata, a isto se odnosilo i na administrativne prelaze Končulj, Merdare, Mutivode i Mučibaba. Dogovor je predviđao i da se zaključi poseban Tehnički protokol o realizaciji dogovora. 

Zatim su 23. februara 2012. u Briselu Beograd i Priština usaglasili tekst Tehničkog protokola za sprovođenje operativnih zaključaka od 2. decembra 2011. u oblasti integrisane kontrole administrativne linije. Usaglašen tekst parafirao je Stefanović, navodi se u vladinom Izveštaju o političkom i tehničkom dijalogu sa Privremenim institucijama u Prištini iz aprila 2013. godine.

Ipak, kasnila je implementacija dogovorenog, ali se to promenilo formiranjem vlade SPS-a i SNS-a u julu 2012. Formiranjem nove vlade, u oktobru 2012. počeo je i politički dijalog Beograda i Prištine, koji su, kao glavni pregovarači, pod pokroviteljstvom evropske komesarke za spoljne poslove Ketrin Ešton, vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.

No, pre nego što su politički pregovori sa Prištinom zvanično počeli, tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić optužio je u parlamentu Borka Stefanovića da je stavio paraf na sporazum o integrisanom upravljanju prelazima.

“Na to ste stavili paraf i to na svaku stranicu tog sporazuma, a onda, pošto su bili izbori, odlučili ste da ne sprovodite. Ali, mi smo ista država i ova Vlada će, ni kriva ni dužna, morati da sve sprovede u delo”, rekao je Vučić Stefanoviću u parlamentu 20. septembra 2012. 

Stefanović je Vučiću odgovorio da bi kao pravnik trebalo da zna šta je paraf, a šta potpis i objasnio da njegov paraf na tom sporazumu samo potvrđuje istinitost teksta ispod koga se nalazi. 

“Ja da potpišem nisam imao ovlašćenje, a to će Vlada Srbije sada morati da uradi”, rekao je Borko Stefanović Vučiću i poručio da nova Vlada, ukoliko se ne slaže sa dogovorima iz Brisela, ne mora ni da ih sprovodi.

Međutim, Dačićeva vlada odlučila je da primeni sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, a Tehnički protokol o realizaciji sporazuma, koji je u februaru parafirao Stefanović, 24. septembra 2012. potpisao je novoizabrani šef vladinog tima za pregovore sa Prištinom Dejan Pavićević.

“Ja sam kao novi ovlašćeni pregovarač Republike Srbije izvršio takozvanu razmenu pisama sa Evropskom komisijom što podrazumeva slanje pisma gospođi Ešton, u kome Republika Srbija navodi da prihvata da započne sa impelementacijom sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnom linijom”, izjavio je tada Pavićević za B92.

Zanimljivo je da je istog tog 24. septembra tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da ne zna šta je potpisano sa Prištinom,  da se „nije bavio Kosovom“ već korupcijom, te da je to pitanje za „nekog drugog ko je u toku sa tim“.

Krajem 2012, tačnije 4. decembra, Dačić, Tači i Ešton postigli su u Briselu dogovor o sprovođenju sporazuma o prelazima. Dačić je sledećeg dana izjavio da će do Nove godine biti puštena u rad četiri prelaza, te da na prelazima Končulj, Merdare, Jarinje i Brnjak neće biti naplate carine za robu koja ide Srbima na severu Kosova, kao i da na tim prelazima neće biti nikakvih obeležja.

Primena sporazuma o integrisanim prelazima između centralne Srbije i Kosova najzad je počela 10. decembra 2012. otvaranjem prelaza Jarinje i Merdare. Dogovorom o prelazima, naglasio je tada Dačić, Vlada Srbije je potvrdila svoj kredibilitet i da je svesna odgovornosti i preuzetih obaveza od prethodne vlade. 

Primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima zatim je nastavljena 31. decembra 2012, kada su otvoreni i administrativni prelazi Brnjak i Bela zemlja/Končulj.

Međutim, Tehnički protokol je 24. septembra 2012. potpisao  šef pregovaračkog tima Dačićeve i Vučićeve Vlade, čime je ona zapravo prihvatila da primeni sporazum o integrisanom upravljanju prelazima između centralne Srbije i Kosova. Dalje, implementaciju, odnosno sprovođenje dogovorenog, izvela je Vlada SPS-a i SNS-a, što je rezultiralo otvaranjem prelaza Jarinje, Merdare, Brnjak i Bela zemlja u decembru 2012. 

Dakle, Stefanović jeste u tehničkom dijalogu sa Prištinom imao udela u sporazumu o integrisanim prelazima, ali ono što je suštinsko, a to je primena dogovorenog, sprovela je Vlada čiji je potpredsednik bio Vučić. Dalje, Jeremić i Đilas nisu imali nikakve veze sa pregovorima o administrativnim prelazima, jer je prvi 2011. bio šef diplomatije, a drugi gradonačelnik Beograda. Zbog svega navedenog i zbog bitnih činjenica koje Aleksandar Vučić izostavlja kada optužuje bivšu vlast za uvođenje “graničnog prelaza” na Jarinju, predsednik Srbije dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.