Dan pre šestog protesta „Srbija protiv nasilja”, na kojem je jedan od uslova i ostavka članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović, članica Saveta ovog tela podnela je neopozivu ostavku na tu funkciju. U razgovoru za Istinomer ispričala je zbog čega se odlučila za ovakav potez, šta zamera radu REM-a, kao i da li je opravdano nezadovoljstvo građana koji već pet nedelja protestuju na ulici i traže smenu svih članova Saveta REM-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa.

"Hajde da razgovaramo o svemu… Spreman sam da razgovaram i pozvao sam na dijalog, pozivam na dijalog ponovo. Pozivam ih sve da dođu da razgovaramo… Još jedanput ih pozivam na razgovore, ako to može što pre, ali nije problem, može kad god hoće". Predsednik Srbije poslednjih dana na ovaj način potencira svoju otvorenost za razgovore sa političkim protivnicima, insistirajući na stavu da je dijalog najbolje rešenje za nagomilane probleme. Ipak, teško je ne primetiti podudarnost trenutaka u kojima predsednik daje ovakve izjave, kao i gotovo istovremenih vređanja onih sa kojima očekuje dijalog.

Četvrte nedelje nakon najstrašnijih zločina koji su potresli Srbiju, narodni poslanici trebalo je da raspravljaju o tome koliko su televizijski programi uticali na širenje atmosfere nasilja u društvu. Međutim, izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji je „sklepan” na brzinu tek da se zadovolji forma, nije odgovorio na to pitanje, a skupštinska rasprava o njemu uspela je da situaciju dodatno pogorša.

I uvrede i okretanje leđa govorniku, i uzvici „ostavka ostavka”, i „ko se tebe plaši jadniče” i duvanje u pištaljku, a više od svega toga cinizam i zamena teza - sve to je obeležilo nastavak sednice skupštine na kojoj je trebalo razgovarati o bezbednosti. Nakon dva masovna ubistva, nakon toliko otvorenih pitanja na koje odgovor nismo dobili, ovo je blago rečeno bila - sramota. Neizbrisiv utisak je da većina narodnih poslanika ni ministara, a pogotovu premijerka, nisu čak ni prošli pored Ribnikara, ni pored Mladenovca. Ako jesu i uprkos tome nemaju ni mrvu svesti gde su i šta im je tema, onda je situacija na političkoj sceni mnogo gora nego što se misli.

Poslanici okupljeni u grupi „Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve” priredili su stajaće ovacije i višeminutne aplauze ministru unutrašnjih poslova i premijerki, koji su odbacili mogućnost da snose i najmanji delić odgovornosti za atmosferu nasilja, ponavljajući da je za sve kriva opozicija. Na sednici koju je opozicija tražila kako bi se razmatrala odgovornost za zločine, više su govorili predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, nego poslanici. Jaz u društvu je ovakvim ponašanjem samo produbljen i biće sve dublji i dublji.

Sednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije i to na temu izveštaja REM-a o nasilju u medijima, iznenada zakazana u utorak uveče za sredu ujutru, možda je mogla da večnim optimistima pruži nadu da se „nešto ipak dešava” ili da će se promeniti. Međutim, vlast nije popustila ni za pola koraka, jer ko god da je pratio sednicu ovog odbora, mogao je da vidi kako REM nastavlja da relativizuje nasilje, kako može da radi pod parolom „Glavu dajem, rijaliti ne dajem” i kako sasvim ozbiljno tvrde da neko poput Kristijana Golubovića ima sva prava da gostuje na televizijama jer je to „sloboda govora”.

Ne vidim odgovornost Branka Ružića, ja nisam za ostavku, ali poštujem njegovu odluku, izjavio je lider SPS-a Ivica Dačić nakon što je njegov stranački kolega, posle tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", podneo ostavku na funkciju ministra prosvete. Ipak, u kriznim momentima naprednjačke vlasti, upravo su socijalisti, kao manjinski partneri, bili ti koji su odlaskom sa funkcija, a neretko baš na Dačićevu sugestiju, pokušavali da ugase političke požare ili primire razjarene koalicione partnere.

U četiri radna dana i jednu skoro pa celu noć, poslanici su uspeli da razmotre 28 tačaka dnevnog reda i više od tri stotine amandmana. Pritom da se izvređaju, da evociraju uspomene na bivše stranke i bivše politike, da još jednom pokažu da im je lična i stranačka promocija iznad potrebe da građanima objasne koje zakone u stvari usvajaju. Kakvi god bili naši narodni poslanici, ove nedelje u goste su im došli premijerka Ana Brnabić i ministri iz njene vlade - da pokažu kako se kontrolna uloga skupštine izvrgava ruglu i kako je, više nego ikad potrebno da narodni poslanici nauče šta je čiji posao. Pored nastupa ministara, sa ove sednice ostaće upamćeno da se radilo i do tri sata posle ponoći, bez ikakve potrebe. Kome ide u prilog da plenuma nema mesec i po dana, a da se onda ovoliki zakoni i amandmani ambiciozno isplaniraju u nekoliko dana do prvomajskih praznika? Nikome. Vidno umorni, dekoncentrisani, kao iz filma „I konje ubijaju, zar ne?” poslanici su se tog četvrtka na petak noću trudili da glume „da je sve normalno”.

Skupite 85 poslanika, ja ću vam obezbediti još toliko, pa idemo na referendum, ali onda ćete imati i neke druge izbore, izjavljuje ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno tvrdio da su mu izbori “poslednja rupa na svirali”, da ne misli da je to “dobro rešenje za Srbiju”, a mesec dana pre toga opoziciji je poručivao da "ako hoće izbore, imaće ih".

Pa zar svetli car ima dozvolu da vozi bager? Zar za to nije potrebna obuka, ispit i licenca!?