Područje Turske i Sirije koje je u ponedeljak pogođeno razornim zemljotresima jačine 7,8 i 7,5 stepeni Rihterove skale izuzetno je trusno područje sa redovnim podrhtavanjima. Teoretičari zavere, pak, šire tezu da su za sasvim izvesno najsmrtonosniji zemljotres u deceniji odgovorni „Amerikanci i tajno Teslino oružje zbog kojeg ga je CIA ubila“.

Posle dva dana i više od dvadeset sati rasprave, vest je glasila da je skupština usvojila izveštaj o pregovorima sa Prištinom. Građani koji svakako ne prate skupštinski sajt i ne čitaju skrivena akta koja su u proceduri, mogli su pomisliti da je reč o prihvatanju Francusko-nemačkog plana koji je zaista bio tema, sakriven ispod jednog papira koji ne znači baš ništa. Oni koji su u subotu veče gledali RTS1, pa im se u sred neke emisije o povratku na selo bez najave obratio predsednik lično, stekli su utisak da je rasprava bila kulturna i stvarno plodna. Ovaj miran, ljubazni čovek, baš u tom trenutku kad je samo njegov govor prebačen na prvi program, zahvalio je svima i rekao da je „uvek otvoren za razgovor”, da je možda preterao u raspravi (kao napadnuti jež, kaže, ovog puta je zanemario vuka), ali da će eto sada „sve raditi zajedno” - zbog naroda.

Nakon što je saopštio da mu je na sastanku "velike petorke" rečeno da Srbija mora da prihvati ponuđeni plan za Kosovo, obaveštavajući javnost da “pred nama nisu laki dani”, da će “biti teško, posebno naredni meseci”, predsednik Vučić poručio je “narodu Srbije” da “veruje državnom rukovodstvu i da ništa nije potpisano”. A pre tačno pet godina, u januaru 2018, u emisiji “Ćirilica” TV Hepi, obećao je da će već za "dva, dva i po meseca" govoriti o "najmanje lošem rešenju" za Kosovo.

Našto čekati da vam drugi daju nadimak, ako možete sami sebi da odredite mesto u lancu ishrane, ne u lancu ishrane, nego u nomenklaturi ponositosti i slobodarstva.

Od predstavnika vlasti smo više puta mogli da čujemo kako opozicija daje demagoška obećanja bez pokrića, dok oni daju realna obećanja koja ispunjavaju. Stvarnost ih je, međutim, demantovala i u godini za nama, u kojoj je Istinomer zabeležio niz neispunjenih obećanja i probijenih rokova za završetak infrastrukturnih projekata.

Iscurila je cela godina, iza nje još odjekuju zastrašivanja glađu, hladnoćom i atomskim udarima, ali ona, kako nas je to blagovremeno upozorio predsednik Srbije, neće biti ništa naspram ove koju smo upravo dočekali, a posle koje će biti “ko živ ko mrtav”.

Suprotno distopijskoj vesti koja se raširila na društvenim mrežama, u okrugu Oksfordšir u Velikoj Britaniji ne uvodi se “klimatski lokdaun”. Radi se o probnom pokretanju programa saobraćajnih filtera u cilju ublažavanja zagušenja u saobraćaju, a ne o ograničavanju slobodnog kretanja. Zvaničnici su pojasnili da je suština predloga plana takozvanih “15-minutnih gradova” da svaki stanovnik, u krugu od 15 minuta od svog doma, ima sve osnovne stvari - poput prodavnica, zdravstvenih ustanova i parkova.

Sednica skupštine Srbije ponovo je sazvana tačno 24 časa pre početka i sada je već jasno da je to ta nova stvarnost našeg parlamentarizma jer je u celom jesenjem zasedanju sazvano samo četiri sednice, svaka na isti način. Narodni poslanici su već svesni da im Vladimir Orlić nikada neće dozvoliti da predlože i što je još važnije obrazlože dopunu dnevnog reda. Zasedanje formalno možda jeste redovno, ali se radi kao da je svakog dana nešto vanredno, hitno, od životnog i državnog značaja i prosto nema vremena da se sada neko bavi time šta opozicija smatra da je važno.

Zašto je Skupština Srbije zaćutala u sedmici za nama u kojoj su na severu Kosova ponovo postavljene barikade, kada je bilo hapšenja i protesta “onih koji više neće da trpe Kurtijev teror”, kada je državni vrh “i grejao i hladio” atmosferu pričom o povratku srpske vojske na Kosovo? Zašto predsednik skupštine Vladimir Orlić nije zakazao hitnu sednicu o Kosovu? Zašto poslanici cele nedelje u skupštinskom holu nisu održali ni jednu konferenciju za novinare, već su iz Medija centra slali poruku šta u skupštini treba da se usvoji? Zašto drugi deo opozicije jedva da je poslao po neko saopštenje? Da li svi poslanici zajedno poručuju javnosti da kosovska kriza zapravo nije tako duboka? Ili je plan vlasti da građani čuju samo ono što ima da kaže predsednik Aleksandar Vučić, a da bilo kakvo suprotno mišljenje ne sme izaći u javnost čak ni sa drugog programa RTS-a?

U Skupštini Srbije se i protekle nedelje, formalno gledano, svakodnevno radilo. Dolazili su gosti iz Slovačke, Kine, Nemačke i Izraela, bilo je sastanaka sa Venecijanskom komisijom i ODHIR-om, bio je jedan skup posvećen zdravlju, jedan o deci i jedan sa sudentima, u skupštinsku proceduru stigao je predlog budžeta za narednu godinu. Nijedan od ovih događaja nije zaslužio više od kratke vesti u medijima, čisto da se zabeleži, a opet dovoljno da se skupštiski život nastavi i malo prekrije svu agresija i mizoginija viđena na prethodnoj sednici. Najaktivniji je bio predsednik skupštine Vladimir Orlić koji je dao još jedan intervju u kojem je sada već otvoreno pokazao da će podela “na nas i njih” biti njegov manir predsedavanja.