Stari savski most će biti uklonjen i biće izgrađen novi, kaže novi ministar infrastukture Goran Vesić; gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić tvrdi da taj most "nema nikakvu kulturno-istorijsku vrednost" i da ga zanima samo novi, a za to vreme čuju se najave da će se građani organizovati da spreče uklanjanje mosta. A kako je sve počelo?

Dvodnevna rasprava i glasanje o novoj Vladi Srbije, pokazali su više stvari - da je Ana Brnabić veliki pobednik u domaćoj političkoj areni, da predsednik skupštine nema nameru da svoje znanje i iskustvo koristi za dobrobit parlamentarizma, da je Srpska napredna stranka rešena da čvrsto diktira tempo i u Vladi i u Skupštini, da će deo opozicije kritikovati apsolutno sve što predloži vlast, a da drugi deo želi da bude konstruktivan, ali ih naprednjaci neće.

Ekspoze je pročitan, Vlada je izabrana, ministri su u svojim foteljama, vreme je da se pristupi izvršenju plana. Ali kojeg? Šta je konkretno, po oblastima i rokovima, najavila nova-stara predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić? Šta će to izvršna vlast raditi u prvih sto dana, šta kroz šest meseci, a što za godinu ili četiri (toliko već ne, jer je i ovu Vladu predsednik SNS i Srbije oročio na nešto više od godinu dana). Teško za taksativno navođenje, ništa lakše ni za prepričavanje.  

Poluistine, stare neistine, zloupotreba činjenica, zaobilaženje važnih podataka, zatrpavanje nevažnim i neproverivim informacijama - ovako je, ukratko, izgledalo predstavljanje trećeg ekspozea Ane Brnabić iz ugla Istinomera. Kada sumiramo, premijerka je uglavnom ponavljala sve ono čime se mesecima i godinama unazad diče i ona i ostali državni zvaničnici, a što smo mnogo puta do sada proveravali.

Tri dana se u Skupštini Srbije vodila rasprava o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a usvojen je prvobitni predlog kao da rasprave nije ni bilo. Praksa da vladajuća većina ne prihvati ni zarez koji predlaže opozicija, nastavila se i u ovom sazivu, baš kao i navika da se u odgovorima na kritike, umesto argumenata i dalje radije koriste lične uvrede. Dobro je to što su građani mogli da čuju šta misle predstavnici opozicionih stranaka i kako bi bila organizovana ministarstva kada bi se pitao neko drugi. Dobro je i to što se razgovor vodio koliko toliko civilizovano, uz ispade kojih je bilo, ali nije se dolazilo na nivo iz 2019. godine kada je opozicija počela bojkot. Uz to, prva sednica jesenjeg zasedanja pokazala je da ova vladajuća većina planira da odredbe poslovnika tumači kako joj odgovara, a da predsedavajući kada im se učini zgodno, neće propustiti da poslanike opozicije ponize uz obavezno isključivanje mikrofona.

Početak grejne sezone dočekali smo spremni, ali sa hladnim radijatorima. Lokalne samouprave odlučile su da odlože početak pružanja usluge korisnicima daljinskog grejanja, uprkos tome što smo, bar prema izjavama zvaničnika, za to spremni. Da li su vremenski uslovi ti koji određuju početak sezone? Ima li opterećanja elektro – energetskog sistema ako se građani do tada budu grejali na struju? Gde je običan građanin u kakofoniji različitih izjava?

Znamo da je na nivou cele Republike Srpske bilo krađa i tražićemo da se izborni proces ponovi, izjavila je kandidatkinja Partije demokratskog progresa (PDP) za predsednicu Republike Srpske, koja je sinoć proglasila izbornu pobedu.

Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji kako se ne bi “ispisala” iz civilizovanog sveta, ili treba da ostane uz svoje “ruske prijatelje” makar to značilo prekid evropskih integracija? Da li je neutralnost samo reč koja lepo zvuči, ili jedini način da Srbija preživi ovu krizu? Sudeći po izjavama političara, ne samo što o ovoj temi konsenzus ne postoji u opoziciji, nego i ministri u još aktuelnoj vladi iznose dijametralno suprotna mišljenja. Kad se napravi presek, Srbija najviše podseća na čoveka zaposlenog u zapadnoj firmi čija je plata vezana za evro ili dolar, a koji istovremeno na društvenim mrežama ili u kafani podržava “brata Putina” i nema ništa protiv mobilizacije tuđe dece. Spreman je na sve, osim da da otkaz i živi od srpske plate, ili bez plate, samo što to nikad ne bi priznao.

Skupština Srbije usvojila je još jedan izveštaj o pregovorima Beograda i Prištine posle kojeg niko ne zna ništa više od onoga što je znao pre. Ispunjena je forma, statistika beleži da izvršna vlast podnosi račune zakonodavnoj, a predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić će dobiti ovacije od “svojih” čak i kad govori stvari koje oni ili nisu razumeli, ili ga nisu ni slušali. Ako ste se pak koncentrisali, čuli ste da je Vučić posredno priznao poraz svoje politike prema Kosovu i Metohiji, jer takvu dozu iskrenog beznađa nismo čuli ni pred bombardovanje 1999. On jeste opet rekao da ne zna šta je rešenje, posle svih ovih godina. Međutim, brzo se prebacivao na poznati teren - nikad neću priznati, braniću, čuvaću, neću dozvoliti, u lice sam im rekao, ne zanima me njihov Ustav - jer to uvek upali.

Radovi na zgradi Železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu počeli su 8. avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će "divno da izgleda", a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović naglasio je da je urađena betonska konstrukcija i da su "stvoreni uslovi da krenu radovi".