Kako je ekologija postala par ekselans politička tema u regionu, ali i na globalnom nivou i mogu li se uopšte ekološka pitanja odvojiti od politike? Kako se stvorila gužva među zelenim politikama i da li je desnica preotela ekologiju - teme su o kojima smo razgovarali sa Balšom Lubardom, sociologom, direktorom Istraživačke jedinice za ideologiju pri britanskom Centru za analizu radikalne desnice i istraživačem na Univerzitetu u Berkliju.

I tokom ove godine u rubrici “Što zelenije to pliva” zabeležili smo veliki broj interesantnih, čudnih i(li) ne baš promišljenih izjava političkih funkcionera. Kao i prethodnih godina, u gotovo svim rubrikama Istinomera dominirao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čijih se čak 14 izjava tokom 2021. našlo pod oznakom ŠZTP.

Za nama je gotovo 365 turbulentnih dana još jedne pandemijske godine, nakon koje je teško pobrojati teme koje su nam, s pravom ili nečijom namerom, sve to vreme okupirale pažnju. Vredi li sada da se zapitamo koliko njih je zaista bilo važno, koliko ih je medijski „preživelo“ mesec u kojem su se nametnule, a koliko njih se periodično podgrevalo ne bi li se, iz različitih pobuda, opet vraćale na sto i nudile već prilično (svega) zasićenoj javnosti?

Iako su u 2021. godini, prema našoj statistici, nosioci izvršne i zakonodavne vlasti najviše lagali i zloupotrebljavali činjenice, podsetimo se koja su obećanja davali i kako ih je Istinomer ocenio.

Cilj nam je da 1. marta pustimo saobraćaj na brzoj pruzi od Beograda do Novog Sada, izjavio je 18. decembra ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, navodeći da „za sada nema kašnjenja“, ali i da „svi daju sve od sebe kako bi se maksimalno ubrzali radovi“. Da rokovi do sada nisu prekoračivani više puta, a obećanja neispunjavana, računajući i njegovo da će svi radovi na ovoj deonici biti završeni do kraja 2021, nova najava ministra Momirovića delovala bi ubedljivije.

Tvrde da nije zbog protesta, nije zbog ulice, nego je predsednik sa timom pravnika razmotrio zakone zbog kojih su građani blokirali ulice i rešio da reaguje. Iako je rekao da će zakon o eksproprijaciji da se doradi, on je za sada povučen, a zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je već potpisan, pretrpeo je hitne izmene. Sednica je na brzinu zakazana za petak i taman kad smo očekivali da u ime predlagača ministarka Marija Obradović objasni šta se to desilo, pa mora da menja predlog koji je branila pre nekoliko dana, ona je odlučila da ćuti.  U jednom trenutku se učinilo da su i ministarka i poslanici nekako ljuti i iskazuju bunt, ali ne. Kako su sami rekli, dobili su takve instrukcije.    

Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je lepo što se lepim svrši. Ali ovo tek počinje.

"Ja više nikada neću pristati da odem na RTS dok ne potpišem ugovor da moj čovek bude zajedno sa njima, da može da vidi da ne diraju i da ne smeju da diraju reglere", izjavio je Aleksandar Vučić u martu 2018, dok ovih dana kaže da na RTS-u nije bio “već dosta meseci” i ističe da - “neće ni da ide”.

Taman je prošle nedelje slavodobitno potpisan sporazum vlasti i opozicije i u Skupštini se smeškalo i pljeskalo jer je dijalog bio uspešan, ove nedelje narodni poslanici potrudili su se da se i ta izveštačena slika dijaloga zaboravi. Poslanici nisu pominjali lidere DSS-a Miloša Jovanovića niti Dveri Boška Obradovića, koji su najavili kandidaturu za predsednika. I to je baš lepo. Apsurdno je što su i dalje ljuti na one druge, koji ne žele sa njima da razgovaraju i ne znaju da li će opet bojkotovati izbore. A najviše se naljute kada neko od njih pomene kandidaturu za predsednika. Ove nedelje najviše poslaničkog otrova izlilo se na potpredsednika Narodne stranke generala Zdravka Ponoša, i preventivno na nekadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića, valjda da mu ne padne na pamet da se opet aktivira.

Bilo je u bivšoj Jugoslaviji nekoliko pokušaja da se kultura demetropolizuje, ali demetropolizacija metroa ne verujem da je smišljena ili sprovedena igde u svetu.