Prošla nedelja bila je zaista uspešna za Skupštinu Srbije, skoro da ima razloga za slavlje. Iako parlament u kom 97% poslanika čini vladajuću većinu obeshrabruje demokratske potencijale institucija u Srbiji, međunarodna zajednica je sa svih strana otvorila prostor za pozitivna tumačenja stanja vladavine prava u Srbiji.

Vučić najavio seču u SNS! Vučić najavio velike promene rukovodećeg kadra! Lončar: Moramo da raščistimo u stranci, vlast nas opila pa grešimo. Ovo su samo neki od naslova koji (po ko zna koji put) najavljuju korenite partijske promene u vladajućoj stranci. A sudeći po sličnim najavama koje su se mogle čuti tokom gotovo cele poslednje decenije, ova evergrin melodija emituje se prilično redovno, jer je (verovatno) procenjeno da postoji dovoljan broj onih kojima s vremena na vreme prija da je čuju, a da opet pojedinima treba da posluži kao opominjući zvižduk. I tako godinama.

Ima stara izreka “državni pos’o niko nije završio”. Nova bi mogla biti “broj zaposlenih u javnim službama još niko nije izbrojao”. I neće. Kao što nikada neće uvesti platne razrede i nikada neće biti lustracije. Mislim o svim vlastima još od Tita na ovamo, a bojim se i o sledećih nekoliko, jer ne znam ko će odoleti otvorenim prilikama da se u nedogled zapošljavaju rođaci, prijatelji, partijski aktivisti, za lepu platu i bez ikakve odgovornosti. Primera ima desetine, baš koliko ima i različitih kancelarija i komisija od koje većina nema nikakve stvarne rezultate. Ili jednostavno ne žele da se javno eksponiraju pa javnost o njima ne zna mnogo. 

Doktorska disertacija odbranjena - obavestio je zainteresovanu javnost 11. septembra generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, koji je titulu doktora nauka stekao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Godinama u javnosti percipiran kao partijski direktor javnog preduzeća sa, kako je sam isticao, “bezobrazno visokom platom”, kao “nedodirljivi ruski igrač” i “bahati funkcioner”, pokazao je da se uz vođenje fudbalskog kluba, pravljenje vina i lov može pronaći vremena i za “učenje uz rad”.

Vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića ušla je u desetu godinu, a toliko je prošlo i od trenutka kada je aktuelni predsednik Srbije poslednji put bio u TV studiju sa nekim od svojih (stvarnih) političkih protivnika. Kao neko ko je godinama pre toga bio redovan učesnik u polemičkim emisijama, u kojima je i kao radikal, a potom i kao naprednjak imao žestoke verbalne okršaje sa suparnicima, Vučić je tu vrstu nastupa zamenio svakodnevnim, neretko višesatnim obraćanjima (neki bi rekli monolozima), izbegavajući direktan duel sa glavnim rivalima.

Aktuelni saziv parlamenta je za godinu dana rada potvrdio 26 sporazuma o zajmovima, kojima je država zadužena za nešto više od dve milijarde i 200 miliona evra. Ta informacija sama po sebi ne znači mnogo, naročito ako se ima u vidu da se zajmovi uvek izglasavaju uz neke druge, na oko važnije zakone, te da se o njima ne vodi duga rasprava. Ako se o pozajmljivanju i govori, kao da se sledi pravilo – kada hoćete da sakrijete podatke, iznesite dugi niz brojeva i nikome ništa neće biti jasno.

„Ova vlast stvara paralelni pravni sistem i to je vrlo opasno.“ Ovo je pre neki dan, a povodom usvajanja Zakona o vodama, rekao Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Mislio je i na odredbu ovog zakona koja uvodi neposrednu pogodbu za zakup vodnog zemljišta, koje je javna svojina. Zakon, usvojen po hitnom postupku i bez javne rasprave, izazvao je brojne reakcije, pa i proteste, i sada zavisi od volje predsednika da li će stupiti na snagu ili ne. Sličan zakon nedavno su odbili građani Slovenije, referendumom na kojem se više od osamdeset procenata njih izjasnilo protiv. To je bio ozbiljan udarac tamošnjoj vladi. Zašto je zakon primer paralelnog pravnog sistema? Ako postoji paralelni pravni sistem, da li on legalizuje paralelnu stvarnost, i da li tu paralelnu stvarnost naziremo na primeru pretnji, od stadiona do televizijskih studija i obrnuto, koje jedni drugima upućuju predstavnici vlasti i „predstavnici“ huligana? Advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da slike osakaćenih leševa, koje je na nacionalnoj televiziji pokazao ministar policije, odgovarajući na skandiranje sa stadiona protiv Aleksandra Vučića, nisu „u funkciji javnog interesa, niti su informacija od javnog značaja“, kao što nisu ni edukativni program, kako je to označila predsednica REM-a Olivera Zekić.

U kom pravcu ide dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima i koji kolosek ima veću težinu – onaj bez evroparlamentaraca u Skupštini, ili onaj drugi? Ko će biti garant sporazuma, njegove implementacije i kontrolor dogovorenog? Šta tačno znači poruka „Minimum izbornih uslova, ili građanska neposlušnost i pobuna”? Šta je „minimum izbornih uslova” i ko tačno organizuje pobunu ako ih ne bude? Da li je dijalog sa vlastima uz evroparlamentarce alibi opoziciji koja je bojkotovala izbore da ovoga puta na njih izađe? Na ova pitanja u podkastu Istinomera „U mikrofon“ odgovara lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. Pojasnio je da su evroparlamentarci preuzeli na sebe odgovornost da proces razgovora sa vlastima uspe. „Poučeni iskustvom od ranije, preuzeli su na sebe da napišu predlog sporazuma, uzimajući u obzir predloge koji su pristigli, i to bi trebalo da bude osnova za konačni sporazum“, kaže Lutovac.

„Članovi beogradskog odbora Pokreta socijalista okupili su se ispred sedišta delegacije EU kako bi izrazili protest povodom ranjavanja novinara u Holandiji i gušenja medijskih sloboda u zemljama EU“. Ovako glasi vest o najsvežijim aktivnostima stranke na čijem čelu je aktuelni ministar policije Aleksandar Vulin. Partija postoji punih 13 godina, a u javnosti je prisutna uglavnom preko svog lidera, uz povremena saopštenja u kojima se, najčešće, iskazuje podrška predsedniku Srbije i(li) napadaju politički protivnici.

Možda će Vučić diplomirati baš kad Obradović bude odlazio iz “Partizana”, pa će doći na gotovo?