Novi Pazar i epidemija korona virusa - kolaps sistema ili fabrikovanje istine? Analiza trenutne situacije u ovom gradu zavisi od toga iz čijih usta dolazi - ljudi koji tamo žive, rade i leče se ili pripadnika vlasti. Vesti koje su preplavile medije i društvene mreže su uznemirujuće na više nivoa, a zvanične izjave i brojke su u senci nedavno otkrivenih manipulacija sa predstavljanjem podataka, suprotstavljenih izjava članova Kriznog štaba i kontradiktornih poteza predstavnika institucija. Građani Novog Pazara su ogorčeni, a pitanje je da li su mogle institucije ranije da reaguju i pozovu u pomoć ili je sve bilo pod velom ćutanja u finalu izborne kampanje.

Ako najnovija obećanja čelnika Beograda budu ispunjena, građani će do kraja godine dobiti novu glavnu autobusku stanicu, voziće se rekonstruisanim gradskim ulicama, a sledeće 2021. godine počeće da se gradi i metro, pa će taman pred redovne izbore građani ponovo moći da kupe zamišljene karte. Baš kao i 2018.

Na parlamentaranim izborima cenzus su nedvosmisleno prešle samo tri liste: Aleksandar Vučić – Za našu decu sa preko 58 odsto osvojenih glasova, koalicija Socijalistička partija Srbija – Jedinstvena Srbija između 9 i 11 odsto i lista Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju između 3,5 i 4,5 odsto, saopštila je posmatračka misije Crte, na osnovu obrađenog uzorka od 87 odsto.

Političke stranke u Srbiji, u načelu, bave se pravima nacionalnih manjina u svojim programima. Ipak, na prste jedne ruke mogu da se nabroje one koje konkretno spominju položaj Roma. Pitanje ko će zastupati njihov glas u sledećem sazivu, za sada, ostaje otvoreno. Samostalnog izlaska romskih partija na parlamentarne izbore ove godine - nema. Romska zajednica i dalje se bori sa istim problemima kao i pre dve decenije, mada, sagovornici Istinomera su saglasni, postoji pomak u pozitivnom smeru. Osim siromaštva i socijalne isključenosti, dodatni problem za političku participaciju Roma je struktura domaćih stranaka, koje se organizuju oko ličnih interesa, gubeći ideološku perspektivu.

Poslanici Skupštine Srbije ispunili su ceo četvorogodišnji mandat (pa i nešto više od toga), a Istinomer je beležio o čemu su i kako govorili i proveravao njihove tvrdnje. Najviše su ocenjivani poslanici vladajuće stranke, što je i razumljivo, jer ih je bilo najviše i imali su prilike da najduže koriste skupštinsko vreme, što je posebno došlo do izražaja u drugom delu mandata kada je veliki deo opozicionih poslanika bojkotovao rad parlamenta.

Višečasovni ekspoze predsednika Vučića, tada mandatara za sastav nove Vlade 2016. godine, obeležila su, iz ugla Istinomera, nekoliko obećanja koja smo “pročešljali” i pred ovogodišnje izbore. Sa čime se kaskalo, šta je ispunjeno, a koja obećanja su i dalje na stend baju?

„Imam neki deža vi osećaj u pogledu toga kako izgleda atmosfera dve nedelje pre izbora, kao da se nalazimo u vremenu od pre 15 ili 20 godina - bilo je teško, ali je bar postojala neka nada da će biti bolje.“

Da su političke stranke i njeni predstavnici ispunili sve ono što su nam obećavali u predizbornim kampanjama 2012, 2014 i 2016. godine do sada bi svaka porodica imala makar jednog zaposlenog člana, sve sporne privatizacije bile bi rešene, a odgovorni kažnjeni. U rešenju pitanja Kosova zajedno bi učestvovale sve političke opcije. Banke bi morale da snize kamate za kredite, bilo bi ukinuto i stranačko zapošljavanje, a Srbija bi postala agrarni džin. Ne bismo u javnosti imali ni korupcionaške afere u kojima su akteri neki od najviših državnih zvaničnika.

U dosadašnjoj kampanji za izbore koji nas čekaju za dve nedelje nismo u velikoj meri imali priliku da čujemo koje javne politike zagovaraju političke partije, još manje kakvi su im programi, ako ih uopšte imaju. Ono što, sa druge strane, jesmo videli su zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače, radne akcije širom Srbije, kao i masovni javni radovi koje su otvarali i obilazili funkcioneri. Uprkos suprotnim preporukama međunarodnih organizacija, partije, uglavnom one na vlasti, nisu se libile da temu korona virusa koriste za svoju političku promociju. Sve ove pojave zabeležila je posmatračka misija Crta u periodu od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se zvanično predizborna kampanja vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.

Na političkoj sceni Srbije pored nekoliko dugovečnih partija čija imena, lidere, ali i nekoliko najpoznatijih članova prepoznaje čitava javnost, postoje i brojni stranački lideri čije nazive partija (bez guglanja) znaju samo novinari unutrašnjo-političkih rubrika. I ne samo što su ti lideri daleko poznatiji od svojih partija, nego se čini da u tim partijama mnogo drugih ljudi i nema. To je ipak samo privid, jer partije postoje, ali kao da svi članovi rade samo na promociji stranačkog  predsednika.